Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
не само није се срамио очина состојанија, но и всегда на трапезу своју, међу златне судове, и земљане заповедао је метати, и то је исто служило на већу славу његове вредности.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Чекај! — рече Заврзан. И стаде ножићем стругати кајиш којим се опасивао, па ону сруготину метати на рану... И то поможе. Одрешише свилену мараму са врата Станкова и увезаше рану. — Тако!... Сад је добро!...
Сремац, Стеван - ПРОЗА
У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика слова.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Али кад се у некога усели зло, онда ту не помаже ништа. Можеш слободно звијезде скидати с неба, и метати му круну на главу, не можеш га направити друкчијим него што је.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
калфа - изучен трговачки или занатлијски помоћник калчине - врста сукнених чарапа, доколенице кам - камен камен метати момачко такмичење у снази) ко ће даље камен одбацити) камџија (канџија) бич, дуга, танка узица или ремен причвршћен
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Сваком лонцу бити заклопац. Свећу у подне жећи. Свој хљеб јести, а туђу бригу водити. Со у море метати. Терати мак на конац. Тражити ватре на лањском огњишту. Тражити длаку у јајету. Тражити ђавола са свећом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Али кад се у некога усели зло, онда ту не помаже ништа. Можеш слободно звијезде скидати с неба, и метати му круну на главу, не можеш га направити друкчијим него што је.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
види прорешетану моребит на редко сито, мене нека не криви, него славонско обћинство, које си у певању не да границе метати; или многом преписивању, где се лахко што и нехотице променити море.
— сад све на страну, морам видити шта је на бојноме пољу — — — — — Јулчика сирота опомиње печење да треба к ватри метати. Остави ме на миру! одговарам ја.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
оквиру осећања објективизују ("Волим с драгим по гори одити,/ глог зобати, с листа воду пити/ студен камен под главу метати,/ нег' с недрагим по двору шетати,/ шећер јести, у свили спавати").
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Из овог веровања, и из веровања да купус не треба метати у кацу средом или петком (СЕЗ, 32, 190), дао би се можда извести закључак о вези купуса са каквим женским божанством.
‹СЕЗ, 14, 51; 262; 17, 16 ид; АРW, 26, 184; Хандw. ДА, ѕ. в. Леін›). У врећу, напротив, не треба метати ништа гараво (»да се жито не изгламнича«, СЕЗ, 32, 9).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Небом свеци сташе војевати и прилике различне метати виш’ Србије по небу ведроме. ’Ваку прву прилику вргоше: од Трипуна до Светога Ђурђа сваку ноћцу мјесец се ваташе, да
Сваки јако глајте по Турчина, ал’ немојте пушака метати докле моја најприје не пукне; ја ћу гледат Узуна Мемеда, виђећете што ћ’ од њега бити“.
— мене мермер-авлија — двориште поплочано каменом мермерли — од мермера мерџан — корал местве — кожне чарапе метати се (камена с рамена) — бацати метати стреле — стрељати метериз — шанац, опкоп, заклон Метковић — село у Мачви, у
поплочано каменом мермерли — од мермера мерџан — корал местве — кожне чарапе метати се (камена с рамена) — бацати метати стреле — стрељати метериз — шанац, опкоп, заклон Метковић — село у Мачви, у околини Шапца меште — уместо мешћема —
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Зато не смим се усудити много ни усева у суху земљу метати, ако попре не узвидим наспоравају ли се њиве, — ваша срдца — износити род на видело, да се о том похвалим!