Лалић, Иван В. - ПИСМО
гложе И дрхти жижак на танкоме уљу; Зелена плесан обраста нафору, Влага будућих киша је у зраку — А ти разараш своју метафору И стискаш зубе док радиш у мраку. (8-10.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
се завршава пустиња Слепоћа је бела и округла, супротна ноћи Пред безбожном гомилом Мудрост и чедност беже у метафору (Лажна звона — Велика звоњава Ватра сишла с ума Рачуна на тебе) Речи које се селе и речи непокретне Хоће ли се