Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Беатус илле qуи процул неготиис ут присца генс морталиум рампа рура бобус еxерцет суис: Блажен онај који далеко од метежа, на подобије првог рода људи, оца свога њиве с своји оре волови.
Теодосије - ЖИТИЈА
Расуђиваше да су царство и богатство, слава и сјај, и свака срећа пуни метежа и нестални; сматраше видљиву лепоту и обиље овога света као сенку, и разумевши да је много јело и весеље и све што је
Бојећи се светога у олтару, без метежа, ћутећи, кропљаху земљу сузама. А часно и свето миро било је сабирано у часне златне и сребрне сасуде док је свети
Матавуљ, Симо - УСКОК
„принцип“ постаде приједмет опће симпатије и приједмет маштања у чамотињи мирнога градића, који, након велика метежа, дубље осјећаше досаду једноличности!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу. Неке пролазећи поред Магде запиткују је: — Хајде, Магдо!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
се пламом бесмртности, скини мене са очих мојијех непрозрачну смртности завјесу, тупе моје отргни погледе од метежа овог ништожнога, уведи их у поља блажена, у творењем освештаном храму, - да опширну видим колијевку у којој се
од дужности свете не одступам, колик' зрака од св'јетлога сунца; ти како си круг земни прешао, уску сферу безумног метежа, ја сам тебе пазити почео, кроз гомиле провео громовах, којима је ваше поднебије вазда тешко и претоварено.
створитеља без силе се не би согласио јарам носит смртнога окова; ко би игда с добре воље хтио безумнога пожељет метежа, ђе зло гнусно свагда торжествује, ђе свак знаме од раздора носи, ђе гњилоћа душе каменује?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Најзад, сломљени годинама, тону у свакидашњи живот као џандрљиви старци... Али за време неких метежа, они су на челу. Они су ти који воде, али им у последњем моменту преузимају вођство други.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Тешко ми је, кажем, да нађем мало спокоја, некоји од збрке и сулудог метежа откинути делић времена да бих у мислима наставио дружбу са својим сенкама.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ја свештеному реду који су се људскога метежа одрекли и Богу су се на службу сами од своје им воље обрекли, крошто да шарају двострука се пута држећи Богу и врагу