Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Није противоречије. У најлепшим местам чувствителна срца највећма чувствују. Срце које је за љубов од бога сотворено, мети га сама у рај, пак не жели му горега пакла. „Но, љубио би бога”, — рећи ћеш ми.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и растурио по вилајету да тргујем, а проти не подноси, а од они̓ други̓ није ниједан вешт вилајету, но молимо те, ага, мети другога кога хоћеш!” — „Јок, јок! ја од вашега соја хоћу кнеза и никако друкчије!” говорио је Фочић.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при мети кмет. — Скупо, није вајде! — Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано! Погледајте ви, колика је то глава шећера!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Лазар се намршти. Поћута мало двоумећи, па рече: — Добро!... Да му одскочим!... И приђе мети, махну дватрипут рукама и прескочи белегу. — А!... Пепо!... — заграја момчадија. — Дед јако!... Пера надскочи Лазару.
– Склони се! — викну он. — Аха!... Чек’ сад Лазара! — викну младеж склањајући се. Лазар приђе мети. Све стало, не дише. Лазар скочи на белегу. — То вреди!... Дед’ сад, Станко!... Станко беше ведар као пролетњи данак.
Момчдија се умеша. — Нећемо тако! — повикаше са свију страна. — Хоћу! — рече Станко сигурним гласом и приђе мети. – Пазите, јесам ли на мети? Све живо застаде. Јелица, као да је прозрела Лазареву намеру, пребледе као смрт...
— повикаше са свију страна. — Хоћу! — рече Станко сигурним гласом и приђе мети. – Пазите, јесам ли на мети? Све живо застаде. Јелица, као да је прозрела Лазареву намеру, пребледе као смрт... Станко се хипну и прескочи нож...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Чисто, и не чувши да има чистота: Срце, као сунце, да злâти што дирне. И сјајно и слично само својој мети, Као озарено сунчаним априлом, Све путеве сумње тако да надлети — Не дирнувши земљу друкче него крилом.
ХЕРЦЕГОВИНА Наши ће им ветри пепео разнети, Спраћемо са стене погане им стопе: Заболи смо копље на великој мети, Сад је пут наш налик на сунчане снопе.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Поручује загоркиња вила: “Сна’о моја, Латинко дјевојко! Мети дворе, да праха нејмаде, Ложи ватру, да дима нејмаде, Носи воду, да труња нејмаде, Јер ја нејмам сина нег’ једнога,
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
њених саплеменика у далекоме океанском понору, и то оријентацију која никад не вара, бусолу која сигурно води ка мети и која не даје да који сапутник скрене странпутицом, залута и на дугом се путу загуби?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
су сени пратиле ме тако, Брзо и страсно по глувој самоћи; А сетно небо нека нада реси: Пре зоре треба стићи жељеној мети, Пре него новог дана дође варка И живот што ће себи нас узети.
А људска је злоба увек будна, блиска, Па и онда кад се иде општој мети... И, најзад, нашто вапаји и писка, Кад треба храбро, ћутећи умрети?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ - Зар ни онда, кад се мети стиже, Кости моје да не дођу ближе! Туђа рака ледена је рака, Туђа земља никад није лака, У даљини мучно ли се
се из даљних еона, у поворци оној дугој, Досветљујућ' једна другој, Струјом која напред лети, Тежећ само једној мети. Па се тако светле млази Па се виде светли трази Једног духа разних доба, Духа коме нема гроба.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Одмах затим наш младић крену из пристаништа и пође журним кораком ка мети свога пута. Дан беше врућ, али је плаха ноћна киша освежила ваздух и спрала прашину са дугачког правог друма који је
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ видите л’, очи младе, Што на ближој мети? Ви’те л’ алу ближу, која Само нама прети? Што се свести нашег рода И имену руга — Према њој смо ево сами, Без
Који неће све да сруши Брзо и узнако, Да тај мети, општој мети Не иде полако; Да он неће, с вама скупа, Где се згода пружи, Похитати да се вишем Начелу одужи.
Који неће све да сруши Брзо и узнако, Да тај мети, општој мети Не иде полако; Да он неће, с вама скупа, Где се згода пружи, Похитати да се вишем Начелу одужи.
Српство ћемо слошке бранит’ Од напада љута; Дижућ’ Српство, крчићемо Даљој мети пута!“ Је л’ то збиља, а не машта Тужнога песника? Тад’ и мене прим’те, браћо, За проста војника.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Потпора друга он! Как венусински лабуд, он лети горд, И хитролетне стреле к мети Као исполин тивијски баца. 25. марта 1816.
У смеју јој на уснама вољу ти примети, Буде л’ добра, тад помисли да си већ на мети. Кад ја дођем и упитам, казаћеш ми стање, Тај ће вопрос бит мом серцу најслађе питање. 1838.
Ти ћеш, епико, там’ заићи, А ти овде, можд’, остати, Па ни један к мети стићи, Мајци помоћ нико дати. Мајка ваша сад вас моли Више себе које воли: Памет вашу наоштрите, Срца ваша
Кад мудрујеш, Тад лудујеш! Од нас бежиш! Куда тежиш? Мети тавној, Ником јавној, Коју сматра Мисли ватра, Која лаже, Не помаже.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Да спусте теби на усне и косе И да усаде у зенице твоје Мирисе, звуке и звезде и боје; И кô победник што гине на мети Уз шумни пљесак, крај у њему стечем И да ти њиме песму сунца речем Кад раставити усне значи: мрети.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
5 Ходим, јер ходило туда. Залуду стази те кривуда, плаветној залуду мети те обриче чуда; ход овај само ће донети, без јесени зиму, лето без пролети.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Куд се ово жури, куда ово лети? Каквој вишој цели или вишој мети? Кад народом српским само мржња влада: Зар славити братство, мир и „љубав“ тада?
Кличе пана, као чајка, И све ближе мети стиже, А за њоме витез гмиже Кô чивутска таратајка. И он виде, како лете Коњ и пана испред њега, И огањ га узе
Зачуди се пана млада И не може да се сети, Шта Љубецки чини сада? А Љубецки већ на мети. Он с грацијом шапку Тури, На десно је наби уво, И потом се хитро жури, Да дотера скупо руво.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Сви грабе брже тамо гдје се сплео, Надомак стада и широке струге, Са маковима клас златан и здрео. Већ су на мети. И рукаве дуге Загрћу косци, и живо се кладе Који ће брже наткосити друге.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Свакад худи и тужи, у свако доби од свашто се боји и стрепи, ноћу причува и дркће, врата тврди, оружје на мети држи, на опрезу спава и опет га страва хвата те се обзире и све прислушује и од свога се пенџера боји.