Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
То је, по свему судећи, једна доста компликована подврста метонимије: хипалага. И то удвостручена, с двостраним преносом: са човека који се креће на простор по коме це креће, и обрнуто.
човек од памтивека артикулише васељену разгранава и употпуњује управо путем сликовитога преношења: помоћу метафоре и метонимије. У природноме језику, у његовим тропима као елементарним моделативним „полугама“, примарни су сличност и суседство.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
речима које сигнализују да је ваља довести у везу с тајанственом болешћу и умирањем (што и јесте повезивање по начелу метонимије): „А шта би и имао да ми каже? И без њега ја сам знао. Знао сам још и за оца му, и за њу, матер му”.
На подлози Митиног умирања - које садржи јако књижевно пресликавање по начелу метонимије - унеколико нам постаје јасније и књижевно значење Софкиних премирања на дан саопштавања прошевине, на дан ритуалног
очију и неба коју смо помињали - није настала по начелу метафоре, како на први поглед изгледа, него опет по начелу метонимије.
код неба') подразумева метафорично поређење по сличности, али га је Црњански активирао и реализовао помоћу механизма метонимије.
Уз то изгледа, бар засад, да претеже удео метонимије. Није, наравно, само госпожа Дафина својом сенком и бојом очију везана за жуту, мутну реку испод себе и плаво небо