Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Године 1900, за време мога боравка у Косовској Митровици, хтео сам вршити испитивања у Метохији, у околини Пећи и Дечана, где су Арбанаси муслимани били устали против турске управе.
Један је од њих, Которанин Вите, израдио план једне од најлепших цркава овога доба, Дечана у Метохији. Од краја ХВ века се у Далмацији рађа српско-хрватска књижевност, која је била на врхунцу у Дубровнику крајем XВИ и у
Њих има на Косову и Метохији, у тетовској околини, у Поречу, у Преспи итд., као и у шопским крајевима. Негде има и обичаја славе.
Ове промене, које нису само спољне, могле су се запазити нарочито на младим људима на Косову, у Метохији и у западној Македонији. Некада повијени, људи су сада усправљенијег хода, лица су им постала ведрија, поглед јаснији.
споменици централне области, нарочито цркве и манастири; најпознатији су Грачаница, Дечани и Бањска, на Косову и у Метохији, затим многе цркве и манастири у скопској области, које су подигли владаоци из династије Немањића: Лесновски манастир
превез са капом, који још носе жене у Сиринићу и у Средској, а раније се носио и у Дрснику, у Кијеву и у Лоћанима у Метохији. Најлепши су они превези чији везови имају старе шаре без шљокица и срме.
Али је међу њима увек било и борбених људи, нарочито у Средској и у Сиринићу, а још више у Подгору и Прекорупљу у Метохији.
Насилно насељавање Арбанаса у овој области било је слично ономе у Метохији и у Косову, али зато што није у близини српске границе процес није био онолико интензиван и није било
И иначе је полошка област слична овим двема котлинама, нарочито пећкој Метохији. Клима јој је слична њиховој: спада у зелени појас Балканског полуострва, који престаје с њеним јужним ободом, па
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Метохији верују, када се после много женске деце роди мушко, да не ваља рећи да се родило мушко, већ треба објавити да се родило
(2) Слабљење моћи опасног погледа. У Метохији кажу да „ако гледаш нешто лепо и напредно, ваља да га гледаш кроз сито, јер можда имаш зле очи и не ваља да га гледаш
“, па ће дете имати здраве и јаке зубе као вук. А у Метохији, ако детету тешко ничу први зуби, метну му куван коломбоч (кукуруз) на главу, па кажу: „Како брзо деца јела коломбоч,
У Метохији се сматра да детету не ваља давати јаја док не напуни годину дана, „ради чистог говора“. Вук Врчевић бележи исто верова
“ На Груди се верује да ако се прекрши ова забрана, онда ће дете умрети.⁷⁶ До годину дана не ваља, верује се у Метохији, шишати дете, али се не каже зашто. На Груди сматрају да то не ваља за дете „јер не би живило“.
⁷⁸ Док не наврши годину дана, сматра се да не ваља да дете спава између оца и мајке, али у Метохији не знају објашњење ове забране.
⁷ (У Метохији је забележена и ова варијанта: такво дете ваља „однети у воденицу и три пут му главом додирнути чекетало“.
²² Дете се, исте сврхе ради, често води око куће. У Метохији, „ако дете не про’ода на време, ваља га у младу недељу трипут обрнут око куће у врећи од кострети“.
У Метохији, на пример, обичај је да кад младожења крене на спавање, сви га момци као од шале лагано ударе шаком или капом, те да т
Џ., Златна грана, том 1, БИГЗ, Београд 1977, с. 51. ⁶⁷ Драгић, М., „Породиља и новорођенче у обичајима на Косову и Метохији“, Зборник Етнографског музеја у Београду (1901—1951), Научна књига, 1953, с. 246. ⁶⁸ Петровић, В. Т.
659. ¹² Драгић, М., „Породиља и новорођенче у обичајима око рођења на Косову и Метохији“, ЗЕМ (1901—1951), Научна књига, Београд 1953, с. 248. ¹³ Милићевић, М. Ђ., исто, с. 200. ¹⁴ Тановић, С.
172. ²⁷ Радуновић, М., „Вјеровања и празноверице у Метохији“, Расковник, 49, 1987, с. 65; Поповић, М. С., „Народна педагогија (Фоча)“, НВ, 7, 1890, с. 218.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Са урвина Проклетија и Жљебова учестано одјекиваху брдске батерије, а унаоколо по Косову и Метохији праскаху пушчани плотуни. Знадијаше поп шта ово значи.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Разним чудесним јабукама додана је и »врбовача«: Глишу Елезовића његови земљаци на Косову и Метохији уверавали су да се тако зове што роди на врби, а такву ј.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
муслимански калуђер деспот — господар; тако су се звали неки српски владари после косовске битке Дечани — манастир у Метохији који је основао кр. Стефан дечански 1330.
се прид — пред прид — додатак, накнада, доплата придобити — победити призирати се — привиђати се Призрен — град у Метохији, некад престоница цара Душана Пријепоље — варош у Херцеговини, на реци Лиму прико — преко Прилике — село у западној