Црњански, Милош - Лирика Итаке
Оно Аристотелово: кад смо будни имамо сви исти свет, а кад сањамо свако свој! Сад би требало да се упустим у метричке дискусије. Међутим, за то је, прво, још рано, а, друго, ја нисам никад био толико савестан као неки Малербов ђак.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
А ево како га Матић сече и разбија: Нашто ми иначе сад ове ми очи? Кад песник полази од извесне задате метричке схеме, онда се нарушавања уобичајенога говорног низа нужно мотивишу тежњом да се постигне известан узор или идеал
Сада више, очито, нема ни такве вере, ни таквога узора, па ни метричке схеме, него се одговор очекује у активирању нашег најдужег, древног памћења ритмова и мелодија у најелементарнијим
значајна појава коју овде само узгред можемо поменути јесте везивање синтаксе за метар: синтаксичке јединице прате метричке и избегава се њихова међусобна колизија.
сасвим полазило за руком, па им стога или синтакса изгледа сиромашна и укалупљена или се, с друге стране, нарушавају метричке границе.
Снага којом нас плене стих и строфа „Стражилова“ долази, између осталог, од подразумеване метричке подлоге која је динамизована у одступањима и варирањима у већем распону.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Слободни стих се дакле - што је довољно јасно казано - схвата као стих са ритмом ослобођеним од унапред дате, сталне метричке схеме, а такође ослобођеним и од унапред утврђеног система римовања.
284 Тачно, дакле, онако како се то у ондашњој поезији и дешавало: песници су све чешће кршили метричке погодбе, па се добијао утисак као да се испод „везаног” метра пробијао „слободни” ритам.
свих граница које овакво накнадно рашчлањавање предвиђа, а чему се говорни низ подвргава, биће то најпростија слика метричке схеме коју смо за потребе анализе могли да дамо.
Ако је, према томе, слободни стих - барем како га је Црњански тумачио - збиља ослобођен од сталне метричке схеме коју је српски стих подразумевао све до Шантића, Ракића и Дучића, онда би природно било очекивати да ће се у
А његово је графичко сигнализовање обавезније зато што је баш он преузео улогу пољуљане, „расклимане” метричке схеме. У прозу је, међутим, доспео из стиха, па је и адаптиран према извесним захтевима обичне, прозне синтаксе.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Уметничка организованост у вербалне метричке обрасце или живописне слике - мотиве осигурала је трајност колективном памћењу.