Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он сматра за велики успех српског језика што се на њему може певати по латинском размеру. Он метричне обрасце узима из Хорација, највише алкејску строфу, али речи акцентује по рускословенском, без икаква обзира на
иако није песник без идеје он неће да идеји жртвује форму, живо осећа вулгарности мисли и израза, има финог слуха за метричне и ритмичне грешке и почиње поезију умивенију, писменију, књижевнију, већма уметничку.