Црњански, Милош - Сеобе 2
Животиња је, тешко, дахтала, својим, грдним, ребрима, а трбух јој се надимао као неки мех ковача. Неколико пута, пастув је покушавао да се придигне, својим предњим ногама – варнице би одскакале са његових
Црњански, Милош - Сеобе 1
Возећи се за пуком, као неки огромни мех, пун вина, Вук Исакович је пропуштао крај кола свет, као неки сан. Ратујући годинама, он је био давно навикао да се
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Иза тих речи путника ждрала спопаде силан смех, по води плеше, врти се, игра, тресе се као мех. Зар свет од млина па чак до врба?! Охо-хо-хо-хо, пуче ми трба!“ „Та што се чудиш?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ти блисташ, као кроз сузе људски смех. У Теби један орач пева, и у зимско доба, преливши крв, као вино, у нови мех. А кад ми клоне глава и буду стали сати, Ти ћеш ме, знам, пољубити као мати.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И не либи се, ниси из Либије! Ватра да се разгори, треба мех! Од нечег се мора почети... Цех Сад плаћа Авакум Пантић: за пробу Претворише га у роба и у робу, Јер се на овакве
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Свећа — лојана или воштана) 121 — Сито цвили, гладно ћути? (Мех у ковачници) 122 — Скочи срна иза трна, и где паде, ту остаде? (Варница) 123 — Слама изгоре, појата не море?
(Јама) 340 — Шта дише без душе? (Мех — мешина) 341 — Шта је најбоље на свету? (Дан) 342 — Шта је најбрже на свету? (Ум) 343 — Шта је најслађе на свету?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
које га пропуштају кроз једну врсту сна, то нам доста јасно саопштава и аутор: „Возећи се за пуком, као неки огромни мех, пун вина, Вук Исакович је пропуштао крај кола свет, као неки сан“.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј! У мех дувај, ватру шири Да се гвожђе усија; Са кљештама живо стегни, Да се боље савија. Док је врело удри, куј!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Љутом човеку Бугари веле: »Брачко, што си ускисао, те си се надуо ка мех?« Да издамо приличном оно што му је прилично.
Него старога човека, ка стару мешину одбаците од себе, и узмите на себе новога човека, нови мех, да на Ново Лето у њега ново вино улијете и кад се од њега напијете, одпојте богу песну нову, на Ново Лето каде