Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Механа је у селу М.... грађена сасвим по плану, као што су већ обично у нас механе по селима и друмовима. Столице сламне, обојене зеленом бојом; у неких се већ слама одрла па виси доле.
— Добро, добро, Стеване! — рече газда Рака као претећи. — Има суда и осем тебе! — па љутито изиђе из механе. Газда Рака удари преко сеоских ливада да обиђе узгред и свој забран, а једнако псује ђа Симу, ђа кмета.
— Хајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха. Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је. Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак. Било је већ близу поноћи.
Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније. Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе. Они још осташе.
Људи који не воле да запињу грбином око тешког пољског рада, него радије ошљаре око механе и кланцају чак у треће село за туђ рачун. Они често помажу газда-Милуну и на суду, кад тера какву парницу.
— упита Видак и уз то намигну на Голуба те овај уста и нестаде га некуд из механе. — Што не бих? — одговори Среја. — Ако је добра кућа, најмио бих се још ово лето. — А зар не би више?
Ко год прође и потера или понесе што у Београд да прода, мора проћи поред ћир-Трпкове механе и дућана. Ћир Трпко, наравно, не пропусти никога дак с њим што не пазари.
Док ето ти неког Тиосава Негића, упртио пуну торбу воска, па се упутио путем. Кад би поред механе, зовну га ћир Трпко, заносећи се мало по цинцарски. — Газда-Тиосаве, што ти је то? — Мало воска, ћир-Трпко.
Чим се ухвати сутон, а ћир Трпко поче истеривати госте из механе: »'А'де, 'а'де, море, кући! Нема вино, нема ракије. 'Оћу затворим ме'ана.
Кад ћир Трпко отера све, заповеди момку и чобанину, који беше већ дотерао овце из чајира и затворио их у авлију иза механе, да добро затворе сва врата, да их подупру изнутра столицама и циглама, даде њима двојици по једну цевару, а он задржа
« па се докопа обема шакама за главу и шмурну у собу. Утом ће један од гостију завикати испред механе: — Море, људи, ево му врљике овде! Ово су, богами! И сви истрчаше пред механу да виде.
Онда још није било механа. Можда је и било, али тек Зарожани нису знали да има механе на свету. Лицем на Ивањдан беху се искупили све по избору људи из села с кметом под орах.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
У тај пар гологлав Благоје истрча из механе. Капетан поскочи и дохвати га за руку: — Стани! Он је тешко рањен! Здраво тешко! — Како тешко? Ко то каже?...
— А јеси ли видио црквена кола и шину на точковима? — Нијесам, оче! — Нијеси, јабоме, немаш кад од механе. Треба ја да водим и твоју бригу! Он иде даље, а ковач као опарен трчи поповој кући и стеже шину.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И, радостан, поскакујући, одјури у варош с оним што је напросио, певајући из свег гласа. Обично иде у оне механе по чијим шталама спава. И тамо, оно што је напросио, раздаје сељацима грдећи и њих, сељаке. — На, бре... на, сељо...
из свег гласа, кршећи се као неки „ерген“, пролази поред кућа најбогатијих и најлепших девојка и иде у најбоље механе да тамо пева и игра.
Црњански, Милош - Сеобе 2
је да никакав други народ не живи, од Камиенеца до пољске границе, и да свака хусарска и пандурска рота има права на механе и месарнице и друге трговине. Тврђаве да се зидају, кулуком. И успео је. План је био потписан.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Запањише га солитери на некадашњој бувљој пијаци код Цветкове механе. Открио је поново смех улице, видео џепароше и клинце окачене на трамвај »двојку« како се довикују; тапкароши су му
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
То су већином куће досељеника из Турске. Даље већ почињу дућани, ковачнице, лончарнице, али највише механе. Онда, изривена калдрма, опале чесме, река, камени мост с турским натписом, пресушено корито, обала пуна врба, топола.
Не дадоше му ни да се макне, а камо ли да оде. Паса га дирну, показујући главом на чаршију, механе: — Иди, иди! Чека те тамо... — Не, Пасо! Жив ми Господ, не! Такав ми посао!
— Седи, седи, Томчо!... — Тек реда ради вичу остали, не окрећући главу к њему. — Чаршија, механе... ко зна шта је тамо? — за себе он говораше.
Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео. У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песме. Она се још више охладила, премрзла од страха.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
великијем даром и да му шћерку за жену даде; то се огласи по цијеломе царству његовом и цар заповједи да се главне механе по великим друмовима поставе, па свакога путника да питају, није ли дознао ко је дивове погубио, па кад који чује за
То се тако по царевој заповијести и учини, механе поставе на главне друмове и сваког путника питали би и за то казивали му.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по плану зидају.
Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били. Она је по плану као и све друмске механе. Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.
Није, на пример, била само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе, него се одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.
Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. А има још и других слика. Једна баш врло жалостива.
дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе.
се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра.
— На њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога.
Пуне оканице и главе. Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. А Мића »Официр« (е, баш је несретник!
Знам јој само почетак. Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. — »Смир’те се!
Отишао је раније да опише тај догађај. Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе. Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација народних права
Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља! Читаво пламено море око механе и суднице, које су обе под једним кровом. Прва лимунација од Косова! — рекли би наши новинари.
лелулају се ланци, начињени од шарене хартије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе. Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунацију и за прославу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испред сваке Механе, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.
Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
великијем даром и да му шћерку за жену даде; то се огласи по цијеломе царству његовом и цар заповједи, да се главне механе по великим друмовима поставе, па свакога путника да питају, није ли дознао, ко је дивове погубио, па кад који чује за
То се тако по царевој заповјести и учини, механе поставе на главне друмове и сваког путника питали би и за то казивали му.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
А не као други пут ако у зору ИЗ механе дође... (Желећи да се додвори Јовчи, рачунајући да он може чути, подиже глас): Ако, ако, дошао, ја! дошао свети Илија!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Рабаџије се гомилају пред механом, а снег облеће око фењера. Све су механе исте. И фењери, и друмови, и њихови повраци кући. Предомисли се и, носећи пушку, уђе последњи.
Шта ћете ми? дрхтаво шапће у бркове, немоћан пред њима танким, лаким, запаљеним. Гледа их: некада, на путу До ове механе, радовао се њиховој тежини. Слатко су му грејали недра. Ситне и топле детиње песнице. Лаки и меки детињи прсти.
Сада се ничему више не радује. Издалека, мучно се пробија и кљуца — ничему, а вилица заигра као пред плач. Из механе належе на врата све гласнији, разузданији ракијски жагор рабаџија, и крупан смех засипа му главу, туче по можданој
Нису оне ни здраве. И срце и памет се покваре у њима“, рекао је отад убеђено и претећи. А ујутру, рано, из механе га најпре повео у магазу житарског трговца Васића.
на те дане јесени, Аћим поново припали цигару и настави да путује између храстова и букава, испод звезда и облака, од механе до механе, за богатством које ће сам стећи и њиме синове хранити, да мајка ућути с прекорима и не помиње домаћина
јесени, Аћим поново припали цигару и настави да путује између храстова и букава, испод звезда и облака, од механе до механе, за богатством које ће сам стећи и њиме синове хранити, да мајка ућути с прекорима и не помиње домаћина Василија, да
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Како ? Кога то ? — запита Ђурица живо. — Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши. Док он изређа све механе путом, можете га стићи, па са њим заједно у манастир. Хо-хо-хо... — одговори Вујо.
Три часа већ путују необични сватови на двојим колима. Распитиваше за калуђера код сваке механе редом, и код последње, пред манастиром, казаше им да је старац мало пре измакао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
То се огласи по цијеломе царству његовом и цар заповједи да се главне механе по великим друмовима поставе, па свакога путника да питају, није ли дознао, ко је дивове погубио, па кад који чује за
То се тако по царевој заповијести и учини, механе поставе на главне друмове и сваког путника питали би и за то казивали му.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
На Алексинцу се опажала нека тешка суморност. Чаршија је била већином затворена; само су још радиле каване, механе, фурунџинице и прчварнице.
Књажевца била разделила на двоје: један део, под пуковником Хрватовићем, заузео је књажевачку клисуру до скробничке механе, а други, под пуковником Л.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
извесних сродности са песмом Невоља: Докле ћемо с’, побратиме, ’вако скитати, од кафане до кафане карте играти, од механе до механе вино пробати, а у зору без парице кући бегати? Издрт лакат, трбух празан, — моје невоље!
са песмом Невоља: Докле ћемо с’, побратиме, ’вако скитати, од кафане до кафане карте играти, од механе до механе вино пробати, а у зору без парице кући бегати? Издрт лакат, трбух празан, — моје невоље!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Афричкога Града, И у Пантеону твојих руку тапат Беше пљесак мрежи паукова рада: Мирно ти си тако калпаке и списе, Механе, бродовље, хетере и ловор Засипала прахом покајничке мисе, Где пауков застор векова је говор.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
час, уморни, задовољни и сити од данашњег по три пута печења и вађења хлеба, почели сваки час да истрчавају и одлазе у механе, уз пут заједно певајући исте песме уз свирку што се отуда чула.
— Добро, нане! А јесу узимали штогод од нас? — Јесу! Дала сам им. — И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије, механе, берберница, где је већ увелико ишло пиће, весеље, и што више привукла кући, тамо, ка њима, почела му је причати: како
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Ево, Ристу бојаџију — не силом, већ молбом, и то каквом молбом, једва га одведох кући. Напио се. Из механе изнео сто насред чаршије, па засео и псује: и тебе, газдо, и началника, па чак и мене, и све.
Али пошто он моли и вика: или да га убијем, или да га више по механе не срамотим и не резилим — е с’с туј његову молбу — закла ме.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тешко Ђемо ожедњео бјеше, дели-Марку тихо говораше: „Знаш ли, Марко, воде ја механе? Тешко ме је освојила жеђа“. Вели њему Краљевићу Марко: „Тако, Ђемо, не раде јунаци, већ закољу коња ја сокола, налију
Мало време затим постајало, дође беже из нове механе, — ђевојка се премеће по кули, њу ми пита Мустај-беже Лички: „Што је тебе, моја сестро мила?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
! Живи сте, а? — Живи, живи! — умири га Јованче. — А мене спазише на ивици Гаја, па кад распалише од механе из пушака, у-ух! — стресе се чича. — Зазујаше око мене зрна као рој пчела. Ето их сад овамо. — Откуд знаш?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ал' у цркви све тек граја и буна, метеж и смућња се чини. Ништа ни мало не фали од механе: маскара, смех, говор, шала, укор, позор.