Употреба речи механом у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— Да, да, био си онде уча... Сећам се да сам те, некако пролетос, кад сам онуда кожице куповао, пред механом виђао; и ручали смо заједно... Е, па лепо! А куда мислиш путовати у име божје? — Ја, пријатељу, до Београда.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

То јутро беше некакав свечаник, па се искупило у механи доста људи. Неки сели по клупама пред механом, неки у механи за столове, па тако у шали и разговору седе и пијуцкају помало.

Као човек доле... Иде лепо баш као човек... Али му наврх главе рог, као овај дирек пред механом — ни узми ни остави толики, па стоји право као усађен!... Богами, мене ти подиђоше мравци!

Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«. Док стадоше кола пред механом. Врата се отворише и уђе Радан. — Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа. — Бог ти помог̓о, Радане!

Неки га запиткују за врљике стоварене пред механом; шта ће му, од кога их је купио, пошто? Он им каже како хоће да загради ливаду доле у реци, како их је купио доста

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

му шина на точковима, а он нађе Пера ковача гдје сједи пред крчмом: — Зар ти — вели — у радни дан сједиш пред механом? — Благослови! — каже ковач и иде руци — а шта ћу кад немам посла?

Па ниске чисте собице, па мршав коњић и проста кола — екипажа господин-доктора. Пред Ђуковом механом седео је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гласом и песмом, крај које се само Србин топи.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

капом, а у шареном оделу, јаше једног другог човека у врло богату оделу обичног, грађанског кроја, и заустави се пред механом, те се скиде.

Онај у грађанском оделу остаде пред механом чекајући. Механџија се и пред њим дубоко поклони. — Шта ово значи? — упитам механџију збуњено.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Као што видите, — права узбуна! А пред Тапуровом механом слеже се народ све више и више, придолази као поводањ после плахе кише.

— истрчава народ из дућана и пита га преплашено; али он већ одмак'о далеко. Тако се код нас направи узбуна. Пред механом, као што рекох, седи учитељ и чита гласно, а до њега, мало улево, наслоњен на зид механски, седи господин Бурмаз,

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Гледа га поиздаље. Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. — А куде остависте, на прилику, куферче? — Код куће — вели учитељ.

Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!

Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. Поваздан тако седи у механи или пред механом. Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.

И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа

— Е па де! Заборавио сум, несум учевњак како тебе... — Осветлићемо село, провеселићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. — Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у!

Руковаше се. Довече дакле осветљење, »лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. Спрема се живо. Биров виче по селу и позива свет на весеље. — Чујте и почујте!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Заједно смо одрасли и војску служили. Заједно ратовали. — Не лажи. Мене ни отац не жали. Пред друмском механом волови нагло стадоше, хукћући у ситно крцкање кола. Ђорђу се не свраћа: при светлости СВИ ће му видети лице.

Ђорђу се не свраћа: при светлости СВИ ће му видети лице. Рабаџије се гомилају пред механом, а снег облеће око фењера. Све су механе исте. И фењери, и друмови, и њихови повраци кући.

Куд ћу сада? Кући... не Бичем запраска по хладној белини јутра. У Грабовици, пред механом, нагло је зауставио коње. Хтео је да сиђе, али се сетио ноћи кад се враћао с пута, с рабаџијама и Толом, сетио се

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности