Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
зета Живка Дабића и јошт два Турчина, пријатеља мога оца, са јоште три кмета, и кажу Турци: „Хајде, Јакове, послао нас Мехмед-ага Фочић; хоће тебе да окнежи”. Мој стриц каже им, да он не сме међу Турке више ићи, и да неће кнез да буде.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
На другој Сулејман-паша, што га зваху Кулин-капетан, с делијама босанским: Мехмед-капетаном из Зворника, Синан-пашом Херцеговцем, Мулом Сарајлијом, Беширевић Асом и другима.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Песма каже: „Цар је Мехмед Сталаћ освојио, не освоји добра ни једнога“, освојио је град, али у њему није затекао ништа од онога што је желео:
Неки од великих везира су били поисламљени Срби. Један од најзнатнијих, Мехмед Соколовић, обновио је 1557. године српску патријаршију и проширио њен делокруг преко њених ранијих граница, готово на
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Овој збирци додате су пословице које су објављене у књизи Народно благо Мехмед-бега Капетановића Љубушака, затим пословице у Летопису Матице српске и, најзад, оне које се налазе у делима
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Оде Мусто, оде њезин бабо, Собом маче коње и јунаке, Пред својега од пријачину, Пред онога старог Мехмед-бега, Што му рекâ да ће данас доћи По шћер милу, по гиздаву Фату, Да је води себи за љубовцу, За видјела рекао је
ће данас доћи По шћер милу, по гиздаву Фату, Да је води себи за љубовцу, За видјела рекао је доћи, Сунце зађе, а Мехмед не дође, Нити једног посла гласоношу, Да дознаду што је одоцнио.
ништа — и ништа ће бити, Али опет не бој ми се, Фато, Опет неће у буњиште злато, Док је ножа и срдашца тога Неће Мехмед љубит лица твога.“ Ово рече, па слушати преста, И озго је са чардака неста.
Јуриш пети — јао какав ти је! Сам Мехмед-бег пред Турке излетје, Гњеван бјеше, па кâ гуја цикну: „Јао Турци, бруко и грдило!
Та дваест нас има на једнога — Јала за мном који жена није.“ Тако викну стари Мехмед-беже, Па од гњева чисто се подмлади, Трже сабљу, наже низ стијене, А за њиме навалише Турци.
Лети Мехмед, а гледи га Милун, Па дохвата ону вјерну шару, Опали је на бијесна старца, Али пушка не шће да састави.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
А прича је већ била почела. Обележили су га и лепота и висина па га његов газда, београдски терзија Мехмед, прозове Узун Мирко, Високи Мирко.
Мирко одбије и настане препирка. Дође и терзија Мехмед. Сусед му објасни како је Мирко, добовањем, давао тајне знаке бунџијама а Мехмед заборави на своју доброћудност и
Дође и терзија Мехмед. Сусед му објасни како је Мирко, добовањем, давао тајне знаке бунџијама а Мехмед заборави на своју доброћудност и казни Мирка бичевањем по табанима. Од те се казне Мирко опорављао три месеца.
Тако је било и са бегом Зумбулићем, и са чувеним Мехмед-капетаном; тако је било и са оним Мулом Сарајлијом кога је убио, истина не на мегдану него у потери, колико метком из
уселио совјетник Младен Миловановић који је, касније, у потрази за већом удобношћу, узео за себе конак другог дахије, Мехмед-аге Фочића.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Али шта Мехмед? Та жељах, витез, Сву грдну силу вреле Азије, Да је посечем, смрвим, разорим, — Да свако зрнце овог алема По једну
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
су били центар читавог малог култа — то се можда даје закључити из етиолошке скаске о постању једне џамије у Чајничу: Мехмед-бегу привидило се у више махова како на некој о. учи хоџа језан, и он на том месту подиже џамију (БВ, 16, 177).
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СВИ Јест, хаџи-Ристо! ЈЕДАН ОД ТРГОВАЦА Јутрос отварам дућан, а оно куче турско, Мехмед бег, што му се месо натраг кроз чакшире види и што му хлеб на вересију дајем, прође покрај мене па лану: »Хеј!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Но да видиш дели-Радивоја! Кад изиђе друму на раскршће, лоша му је срећа прискочила: сусрете га Мехмед Арапине са његових тридесет делија; Турчин ћера три товара блага, па кад виђе тридесет хајдука, а он викну на своје
ето ти јеке низ планину, помоли се тридесет делија; сваки носи џиду на рамену и на џиди од хајдука главу, а пред њима Мехмед Арапине Радивоја води савезана, и он ћера три товара блага, право иде друмом низ планину; доке паде у бусију
паде у бусију тврду, ал̓ подвикну Старина Новаче а на своја два нејака сина, па опали лака џевердана, те погоди Мехмед-Арапина посред паса, укиде га с гласа, ни земља га жива не дочека.
Као што је из историје познато, Мусу су, после велике муке, сломили старији му брат Мехмед с турским великашима и деспот Стефан са сестрићем Ђурђем. Марка Краљевића тада није било ни у животу“.