Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Како, болан — прошапта он, бацајући поглед на Пантовца, чије се груди одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па да живимо... У тај мах нешто шушну више њихове главе.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” Кад је ове речи рекло, Око му се засијало Као угљен под мехови, А глас му се задрктао К’о од звона глас последњи Кад је кога огласило.