Матавуљ, Симо - УСКОК
Њеко предложи да скачу трупачке у кући, али се то не прими; други понуди да се игра игра каква, „пазара“, или „међеда“, или „вучења клика“, или „прстена“, „крмаче“, „клиса“, „зеца“. Већина би за „међеда“.
Већина би за „међеда“. Објесише коноп с греде на греду и нађоше двије тољаге. Лабуд Маркишин сједе на коноп, па ослањајући се на тољаге,
Куд си кренуо?“ Лабуд одговори: „Кренух у лов!“... „А коју би звијерку најрадије гађао?“... „Међеда“... „А како си пошао на међеда ненаредан? Ето ти је коњ бос, нема ни узде, ни кускуна, ни колана!?“...
“ Лабуд одговори: „Кренух у лов!“... „А коју би звијерку најрадије гађао?“... „Међеда“... „А како си пошао на међеда ненаредан? Ето ти је коњ бос, нема ни узде, ни кускуна, ни колана!?“... „Сад ће све бити!
Трећом их састави иза себе, и додаде: „Ево и кускуна!“ Тада момче баци своју капу на под и викну: „Е, сад ево ти и међеда, па удри га!
му двије пушке мале, О рамену дуга брешка виси, О бедри му дуга гадарија, До пола је вуком опшивена, На врху јој од међеда глава, Зинула је ка’но да је жива!“... Сви главари весело заграјаше, те се чуло: „А глај сокола! А дође!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад то чују зец и лисица, поплаше се, па побјегну без обзира. Бјежећи тако наиђу на вука, међеда и лава, па их ови запитају што им је, што бјеже.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
У њих сада друге мисли нема до што òстрê зубе за сусједе, да чувају стадо од звјеради. Тијесна су врата уљанику, за међеда скована сјекира. Јошт имате земље и овацах, па харајте и коже гулите!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
плећи му везена шишана „А о бедри дуга гадарија, „А на раме џида обливена, „А од по ње вуком опшивена; „На врх џиде од међеда глава, „Зинула је као да је жива...“ Такав бјеше игуман Ђорђије острошки.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тебе, змијо, не хвала која лежиш на ржаном колачу, на глогову простирачу, но метни језичак под камичак. Паде мува на међеда, није ништа било, наудила колико чела на брусу, рогобере вечера, уговор постеља; није постеља за злу жену, но за добра
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Кад то чују зец и лисица, поплаше се па побјегну без обзира. Бјежећи тако наиђу на вука, међеда и лава, па их ови запитају, шта им је, што бјеже.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад то чују зец и лисица поплаше се па побјегну без обзира. Бјежећи тако, наиђу на вука, међеда и лава, па их ови запитају шта им је, што бјеже.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Изгуби ме Грче на мејдану!“ Но ето ти Старога Новака, на њему је страшно одијело: на њему је кожух од међеда, на глави му кала вучетина, и за калом крило од лабуда; очи су му двије купе вина, трепавице од утине крило; и он носи
Ближе к мене, да се ударимо! Не би бахом из клисуре тврде: виђео сам и жива међеда, а камоли кожу од међеда; виђео сам и живога вука, а камоли мртву вучетину; виђео сам и живога орла, а камоли орлу
Ближе к мене, да се ударимо! Не би бахом из клисуре тврде: виђео сам и жива међеда, а камоли кожу од међеда; виђео сам и живога вука, а камоли мртву вучетину; виђео сам и живога орла, а камоли орлу перушину!