Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Час види, како је Јаблан пао, како убоден издише; час, опет, како је надбо Рудоњу, па поносито стоји на мејдану. Чује, како Јаблан громовито риче, а брда одјекују. Он долига: Воло-лиге, доло-лиге!
Удубио се у мисли — не чује он те галаме, тог живота који се око њега шири. Он мисли о Јаблану и мејдану. Врцну се, као да се нешто досјети.
— узвикну преплашено кнез. Испод врата Рудоњина шикну велики млаз крви. Лујо задолига. Јаблан стоји поносито на мејдану и риче, а планински врхунци силно — силно одјекују.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Краљ, га куне, цар га благосиља: „Куме Марко, бог ти помогао! Твоје лице св'јетло на дивану! Твоја сабља сјекла на мејдану! Нада те се не нашло јунака! Име ти се свуда спомињало, док је сунца и док је мјесеца!
Поздрави ми цара поочима: ја не смијем на Арапа доћи, Арапин је јунак на мејдану; кад ми узме са рамена главу, што ће мене Три товара блага?“ Оде татар цару честитоме, те казује што је рекô Марко.
Иди кажи мојој поматери: ја не смијем на Арапа доћи; Арапин је јунак на мејдану, скинуће ми главу са рамена, а ја волим моју русу главу нег' све благо цара честитога“.
беседити: „О Кајица, моје чедо драго, мој пернати од сунашца штите, дико моја свагда на дивану, сабљо бритка свагда на мејдану, а крепости међу војводама!
на крило, па Кајицу и грли и љуби: „Мој пернати од сунашца штите, дико моја свагда на дивану, бритка сабљо свагда на мејдану, а крепости међу војводама! Можеш ли ми преболети, сине, да те баба на лекаре даде?
Кука краљу кано кукавица: „Јô Кајица, моје чедо драго! Дико моја свагда на дивану! Сабљо бритка свагда на мејдану! И крепости међу војводама! Сува злата смедеревски кључи! Десно крило од српске крајине! Како ће те преболети баба?
Изгуби ме Грче на мејдану!“ Ту допаде дели-Татомире, носи голу сабљу у рукама: „Стан’, курвићу, Грчићу Манојло! Ласно ј’ с Грујом мејдан
Изгуби ме Грче на мејдану!“ Но ето ти дели-Радивоја, голу сабљу носи у рукама, право иде Грчићу Манојлу: „Стан’, курвићу, Грчићу Манојло!
Изгуби ме Грче на мејдану!“ Но ето ти Старога Новака, на њему је страшно одијело: на њему је кожух од међеда, на глави му кала вучетина, и за
“ Проговара Старина Новаче: „Вјера моја, посестримо вило, ја не ћерам, већ ја јадан бјежим; погуби ме Грче на мејдану!“ Тада њему вила говорила: „Врн’ се натраг, богом побратиме; чинићу се лијепа ђевојка, савићу се Грку око грла, па ћу
аге од Рибника, ага мене на мејдан зазива; ја сам, сине, врло остарио, не могу се ни коња држати, камол’ терат по мејдану с Турци! А прести се нисам научио, Турком прести не могу кошуља“.
Кад с Турчином на мејдан изиђеш, немој доре уздом забунити, ја сам дору боју научио, вешт је дора боју и мејдану, дора ће те собом заклањати, испод бритке сабље уклањати“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И учинише то. А кад видеше Турци њихан чудни загоњен се јуначки на мејдану окрет, стрељајући по високој испод неба висини орлове и гавране, — и остали окрет, опизмише се каримно на њих сва
А тај што ми рече радуј се, таки се сакри и нигде га на мејдану нејма, нит му трага има куд је отишао. Тесно ми је од свуда; ни знам што чинити ни како се одговарати...