Употреба речи мејданџија у књижевним делима


Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Разведри му се лице. — Јеси ли се уплашио, мали? — Ти се, синко, ништа не бој. Твој је бак стари мејданџија — соколи га један чичица. — Не бојим се ја, вала, ништа! — вели Лујо поуздано.

Рудоња насрну свом силом. — Поду'вати га, Јабо! — викну Лујо, као изван себе. Јаблан, стари, лукави мејданџија, посрну као ђоја на десно колено предње ноге, па подухвати Рудоњу испод врата. — Не дајте, људи, нагрди вола!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Мејданџије млоге одлазише, ал' Стамболу ниједан не дође. Нуто цару велике невоље! Веће њему неста мејданџија, све погуби црни Арапине.

који вјетар пуше; а путаљ га главом заклонио, необичан јунак погледати; — оно ти је Стојан Јанковићу, оно ти је стари мејданџија, љута, брате, под каменом гуја; додијô је цару и ћесару, у Латинској краљу латинскоме. Добро није, мој брате Алиле!

мегдан мејданџија — борац мелем — лек, маст за мазање меневиш — љубичаст менека — мене мермер-авлија — двориште поплочано каменом

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности