Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Човек богат, може му се; он је госа — његова се свакад и свуд боље меље. Еле, таман се газда Милун тако развикао, Док ето ти му Видака, помоли се па вратнице.
Село велико, један витао, налога... Куд ће доспети да намеље свакоме, кад само дањом меље! — Па и онако, брате — прихвати неки чича Мирко — не може воденица бити сама.
Нека га кад је толико навалио! Он им рече да му само спреме доста жита да воденица сву ноћ меље, а за њега нек се не брину. Зарожани се разиђоше, сумњиво машући главом и слежући раменима.
Изиђе још једном те разгледа да ли је добро око жлеба, укарари камен да ситно меље, одгрну брашно у мучњаку. Затим увуче некакву грдну кладетину, дугачку сврх човека!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— достављати некога паоци — спице на дрвеном точку парбити се — парничити се, прегањати паспаљ — ситан прах кад се меље жито, отпаци пафта — копча, карика покошке — оба заједно, напоредо помам — храна за стоку премаглавица — рђав
пржено на уљу чакетало — дашчица преко које зрно из млинског коша клизи на жрвањ; брбљив човек који говори „као да меље” черечити — комадати (на четворке) чобања — дрвени суд за воду чума — куга џаба — бесплатно, узалуд, узаман
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А зато време огреѕѕе нестрпљиво меље устима: — Е, знате шта, госпа, вели она: да је тај бандист мој муж, не би га мајци никад више засвирао у његову
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Потеци, народе, брашно се пече, ракија се меље! Састављен за столом, чита се на зиду крчме. Ожалошћен: ЧИЧА ТРИШО, а помаже му: КРЧМАР ВИНКО.
планини гадно изболе пчеле, па му је у глави још увек зујало и бучало као да у њој брује најмање двије кошнице пчела и меље једна воденица.
Чича-Тришина воденица без престанка меље и бруји као неки огромни бумбар. На прагу сједи чича Тришо и пуши лулу. Коса му је већ сасвим бијела, ваљда од силног
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- било је све што ми је рекао кад смо се срели. - На твом месту ја бих већ висио на некој грани! продужио је да меље, али то су биле већ сажвакане ствари: да је на моме месту он се не би клатарио око Тисе сваки божји дан, не би себи
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
јутра рана, један да у винограду копа; један по жези, уза летњу јару, да камење носи на друм цару; један да на жрвњу меље манастиру; један да поправља властелину слеме, један да му спрема за сетву семе; а што остане у недељи дана да ради
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
), старац би се сјетио свога млина и разњежено ми напоменуо: — Сад ћемо нас двојица да спавамо, а наш ће млинчић да меље, меље, читаву боговетну ноћ. Ишли смо заједно и у прави млин, и тамо ноћивали.
би се сјетио свога млина и разњежено ми напоменуо: — Сад ћемо нас двојица да спавамо, а наш ће млинчић да меље, меље, читаву боговетну ноћ. Ишли смо заједно и у прави млин, и тамо ноћивали.
Дјед је забезекнуто махао рукама као да смирује пламен. — Ћути, ћути, безбожниче! Зар у млину, у светињи, гдје се меље брашно за крув, за цицвару, за чесницу, за ...Како те није срамота на то и помислити?
— Шта велиш, војниче, јес видио овога шидета, мајка ти пјевала! Боме, сад нечија стрина меље орахе. — Ово нас, канда, напипаше, гребем им никољданску варицу! — исколачи се Марко.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ Послао отац дијете у воденицу, па му казао да не меље нигђе у воденици ђе нађе ћоса. Кад дође дијете у једну воденицу, а то у њој сједи ћосо! — Помоз' бог, ћосо!
се већ ђетету досади, онда помисли у себи: „Ваљда је у свакој воденици ћосо“ — па спрти своју торбу с леђа и стане да меље с ћосом.
Дијете једнако држи у памети што му је отац казао да не меље у воденици ђе нађе ћоса, али сад већ помисли: „Што је ту је!“ па рече ћосу: — Хајде де!
кућа по бреме жита, а кнез сеоски рече: — Хајте, дјецо, у име божје, пуштајте јажу, ја ћу први сасути моје жито да се меље.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Погледај, Жућо, високог ждрала.“ „О здраво, мирно, делије с млина! — ждрал се покрену сиви — Меље ли жрвањ, шта ради Триша, како се код вас живи? Је ли вам добро код вашег деде, да ли вам срце кудељу преде?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Лети као муња. Лети у очи као зној. Лије киша као из кабла. Лупа као путо у лотру. Мек хлеб као душа. Меље као празна воденица. Месечина као дан. Мирише као душа ђевојачка. Млад као капља росе. Модар као чивит.
— Кад султан назебе, раја кија. — Клепан камен боље меље. — Ковач зато има клијеште да руке не жеже. — Која уста меда неће? — Кој’ си има чавку, тај си вика „иш“!
МУШКИ: Није тако, већ овако, овако, овако! (Машу сви убрусима по долини). ЖЕНСКЕ: Овако се бибер меље, овако, овако! (Чине покрете рукама као кад се меље кава). МУШКИ: Није тако, већ овако, овако! (Врте сви главама).
(Машу сви убрусима по долини). ЖЕНСКЕ: Овако се бибер меље, овако, овако! (Чине покрете рукама као кад се меље кава). МУШКИ: Није тако, већ овако, овако! (Врте сви главама). ЖЕНСКЕ: Овако се бибер сипље, овако, овако!
Златибору, између Божића и поклада, једно се лице преруши као воденичар, завије чалму и набрашњави се, па седи и „меље“. Друго се лице начини као коњ, а треће лице које на том коњу тера жито у воденицу. Воденичар је наглув.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ИИ. ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ. Послао отац дијете у воденицу, па му казао, да не меље нигђе у воденици, ђе нађе ћосу. Кад дође дијете у једну воденицу, а то у њој сједи ћосо: „Помоз' Бог ћосо!
се већ ђетету досади, онда помисли у себи: ваља да је у свакој воденици ћосо; па спрти своју торбу с леђа и остане, да меље с ћосом. Кад се ћосино изамеље, и дијете заспе | своје, онда ћосо рече: „Ајде, синко!
да умијесимо колач од твога брашна.“ Дијете једнако држи у памети, што му је отац казао, да не меље у воденици, ђе нађе ћосу; али сад већ мисли: што је ту је; па рече ћоси: „Ајде де.
58. Мастан каиш кроз земљу прође. 59. Међ' коњма расло, међ' женама играло. 60. Мељ меље навр јеле, шарено се вижле пење, да и оно умеље. 61. Месан ражањ, гвоздено пециво. 62.
60. Мељ меље навр јеле, шарено се вижле пење, да и оно умеље. 61. Месан ражањ, гвоздено пециво. 62. Млин меље навр јеле, шарено се вижле пење, да и оно меље. 63. Мотовило вило, по гори се вило, кући долазило, соли не лизало.
61. Месан ражањ, гвоздено пециво. 62. Млин меље навр јеле, шарено се вижле пење, да и оно меље. 63. Мотовило вило, по гори се вило, кући долазило, соли не лизало. 64. Мртво живо из шуме вуче. 65.
44. ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ. Послао отац дијете у воденицу, па му казао да не меље нигђе у воденици ђе нађе ћоса. Кад дође дијете у једну воденицу, а то у њој сједи ћосо: „Помоз' Бог, ћосо!
се већ ђетету досади онда помисли у себи: ваља да је у свакој воденици ћосо; па спрти своју торбу с леђа и остане да меље с ћосом.
” дијете једнако држи у памети што му је отац казао да не меље у воде- | ници ђе нађе ћоса, али сад већ помисли: што је ту је; па рече ћосу: „Хајде де.
Попа, Васко - КОРА
се нисам померио Али ту више нисам Нека уђу Нека прегледају нека претраже Воденица у сенци ребара Зрелу празнину меље Опушци јевтиних снова У пепељари се диме Нисам више ту Привезан чамац њише се На црвеним таласима Пар недозрелих
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ Послао отац дијете у воденицу, па му казао да не меље нигђе у воденици ђе нађе ћоса. Кад дође дијете у једну воденицу, а то у њој сједи ћосо! — Помоз̓ бог, ћосо!
се већ ђетету досади, онда помисли у себи: ваљда је у свакој воденици ћосо; па спрти своју торбу с леђа и остане да меље с ћосом.
Дијете једанко држи у памети што му је отац казао да не меље у воденици ђе нађе ћоса, али сад већ помисли: што је, ту је; па рече ћосу: — Хајде-де.
Ћипико, Иво - Приповетке
Точак се врти и шкрипи. Око њега одапиру се и окрећу младе девојке. Тещки камен меље маслине; пуцају коштице; тесто масно, лепљено, пуно уља, измиче испод њега и сваљује се тешко у жлеб.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ноћ ће изаћи из мора и пробудиће се у срцу. Комету Прорече мраку сну росу лек рани. Занет окретањем неба што меље наше кости Док мудраци протурају лажи о будућности Видиш ли оно чега нема то да браниш?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
самлевена у воденици која меље налево (ибід., 203). Зрно п. које је било сакривено испод јеванђеља кад је читано за време литургије, брани од пушке и
»У Босни и Херцеговини се мисли да је за мору најгора смрт кад се затвори у долап у коме се меље кафа« (СЕЗ, 66, 1953, 235). Ковиље. На Ђурђевдан се к.