Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«. То ти је најпречи и најсигурнији лек.
Тако је то готово свако у бога вече зими. Једно вече тако беше жестока мећава. Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш. У кафани »Код петла« пуно.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
нешто и да отрпе, па ћуте, али туве све, и чекају зиму, јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— И опет појури по путу да скупља око себе. Мајка га опет сустиже. — ’Ајдемо, ’ајде дома... — Моли га. — Снег је, мећава, синко... — Одвраћа га она и скида са себе шамију, огртач.
Хоће да га огрне, утопли те да онако го, бос, не јури по зими... — Зима, мећава је тамо! — Одвраћа га она једнако и очајно покушава да га задржи.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А било је и неколико страшних, последњих, мећава. У њима, као да се и нарав Анина и Варварина мењала. На изглед, и мајор Јурат Исакович чинио се онај стари, иако, сад,
Црњански, Милош - Сеобе 1
Дан‑два, затим, удари снег и мећава X БЕСКРАЈНИ, ПЛАВИ КРУГ. У ЊЕМУ, ЗВЕЗДА Зима је године 1744. била дуга и јака. Славонско‑подунавски полк, растурен по
била дуга и јака. Славонско‑подунавски полк, растурен по варошицама и бедним селима Оберпфалца, много је патио, од мећава и циче зиме.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Срби Толстоја почињу преводити раније но иједан други народ; његова Мећава преведена је још 1868, а Срећа у браку 1877.
Милићевић, Вук - Беспуће
А дан тамни и губи се, мећава обузима мах, бура се разбија о кланце и хучи у њима. Они застају, губе пут, усред каквог таласастог брдског пољица,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Најчешће нема с ким ни да разговара, па мене привлачи уза се. Док напољу пурњави мећава, а ја пишем своје задатке, старац ћути устурен на јастуке, па ти се истом изненада огласи окрећући лице прозору: —
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Какав је Мачак Пјетлићу друг знало се шумом уокруг. Зими, док моћна мећава вије и обноћ бура по шуми виче, Пијетао лежи, пећице грије, а Мачак прича ловачке приче.
Видиш их зором раном, дању, у сутон тих: никог не лове оне, нит ико лови њих . . . А код нас мећава гуди, завија, чуда ствара, док мали Сима сања шуме Килиманџара.
Никад га стићи, премда сам вредан, измиче увек — за корак један. ОГЊЕНА ВИЛА У глувој ноћи, у кругу млина, мећава густа повела коло, у пустој шуми повише млина дрвеће цепти, само и голо.
А око млина, у лудом хуку, мећава бурно ковитлац вије. У тихом гнезду, под стрехом самом, врабац се врапцу под крило крије.“ Ватра се гаси.
Сипа и веје са свију страна, чује се тужно грактање врана. Прозбори Жућа погледа сетна: „Ох, алај сипа мећава цветна!“ А Тоша рече, сретан ко дете: „Како ли бели лептири лете!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ту спава, у хрпи новина, док ноћу, испод стреје Мећава луда дува, и снег у кланцу веје. То ти је прави живот: у каквој старој појати Спавати и грицкати; грицкати и
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Затијем, диже струку на главу и момачкијем кораком стаде се пети. Није крочио сто пута а мећава завија. Како напријед она све то јача. Сердар довикну неколико пута, својима да хитају е ће их он стићи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Ала! рече потом. Нема шале! Гура ти ово к’о мећава! Не чека ни тебе, ни мене! Не пита ни за Јанка, ни за Марка! ИВАН — ИЛИЈА ИЛИЋ Ми се сретосмо случајно, трговачки
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
НЕ ХТИО Једном кад је зими велики лед и чич био, пас се скупио у клупко на снијегу од зиме; па почне падати страшна мећава, а он рече: — Валај, ако дочеках друге зиме, нећу је чекати без куће, но начинити једну малу колико се могу овако као
Ћипико, Иво - Приповетке
Изван града гледају своје висове: мећава их обавија и бијеле се сметови снијега. Тамо сигурно вијавица и студен бије, али њих за то није брига.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
При светлости муње, на његовом рамену угледао сам две звездице. — Браво... Ти гураш, Тасо! — „Ки“ мећава, господин потпоручник. Прича ми Танасије да је на старом положају живео не може бити боље.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Утопли се мало, по Богу брате, јер све ми се чини да се спрема велика мећава... Ту мотчицу баци, чоче, из руке, па руке метни у њедра...
Рељу нешто жигну кроз срце. Он само махну главом и пође, шапћући, пун слутње: — Ово се спрема мећава. Знам ја Змијање, знам ја ћуд нашије' планина и ове наше зле'уде, врлетне земље: све то потајно и подмукло режи!
Наједном се ненадано задрмаше у врховима јеле и оморике јаче, силније, а јака се и бучна мећава диже, као да се цијела планина из темеља потресе. Њима се смрче пред очима.
Њима се смрче пред очима. Снијег их је све јаче засипао, мећава им је дисање заустављала, а они су грабили напријед, посрћући и заносећи се. — Идеш ли, роде?
Каткад мећава утоли, вјетрови се смире, стишају. Ништа се не чује, ништа се не осјећа до њихово кратко, изнемогло дисање, и оно
— узвикну Реља, прикупљајући сву снагу, као да ће се с неким у коштац хватати. За часак се опет ненадно диже мећава. Јеле су се љуљале из корјена, шкрипећи болно, и вјетрови су са њихових врхова у помамном бијесу и звизгу тргали и
којих је много, премного на Змијању, и Реља осјети да су забасали па викну из све снаге: — Помагајте, помете нас мећава! Забасали смо... Забасали смо!...
Кад се мало, за часак један само, стиша бура, он опет викну: — Помагајте, забасали смо... забасали смо! Помете нас мећава...
— Зима, велиш? — Да, зима, зима! Колико ли је само свијета помела мећава на 'вој планини! Видио си, ваљада, оне гробове изнад мог шјенокоса... у 'ном пристранку? — Јесам.
Сјутрадан иза тога свеза краву и пође с дјететом Сви смо га заустављали да не иде, јер се спремала велика мећава, а ваљало му је преко планине пријећи. — Нешто ме, браћо моја, гони! Не могу чекати.
— Нешто ме, браћо моја, гони! Не могу чекати. Не послуша и плати главом и он и дијете. Помела и' је мећава кад су се враћали из чаршије, на 'вој планини. — Нађосте ли пара при њему? — упитах ја Дулу.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ПЕСМА 56 СТРАХ 57 СЕВЕРНИ БОГОВИ 59 ЈЕСЕН НА ВАРДАРУ 61 ХИМНА ПОКОЛЕЊА 63 ПОСЛЕДЊИ ИМПЕРАТОР 72 ЈЕЗЕРА 75 ОЧИ 76 МЕЋАВА 79 КРОЗ ПУСТИЊУ 80 КАО ПРОМЕТЕЈ 82 СИНГИДУНУМ 84 БЕЗ ДОМОВИНЕ 86 СЕЈАЧИ 88 НА ОСТРВУ 91 НЕРАНЏИН ЦВЕТ 93 БЕЗ
(1914) У КЛАНЦИМА СЕ МОЈА ДУША ВИЈЕ МЕЋАВА Бескрајна и бела пољана почива, Као мртав херој залеђена трупа, Коме бели покров ловоре прикрива.
Ћипико, Иво - Пауци
У очи бије снијег, а над главама крше се гране. Али, што да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет! ... Није друге, већ гини! ...
И не би ни могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада? Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село требало би да исели... а што друго?..
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Обнавља се Дадара као пролеће после дугих зимских мећава и лапавица. Ево га где чучи држећи коња за узду. Лишће је опало са жбуња а он листа.
Већ видим тај зид како трепуцка, хиљаде и хиљаде сунчевих језичака палацају у мекани мрак наше јазбине, док напољу мећава гризе стену, буче слепа и глува по смрзнутом Саборишту.
После децембарских мећава и наглог топљења снега, превеликих узбуђења и оштрих промена, завладала је обична зима ни блага ни оштра.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ето, опшанчио нас мрак у овој кутији, па то ти је... Код нас кажу да мећава силази с планине; а овде, не знам откуда долази. Мањ да је и она кренула са салаша. Овде све долази са салашева.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
А та неодважна стрина била је иначе необично досадно створење, која је засипала питањима као мећава и која се интересовала за све, почевши од питања: ко свлачи митрополита увече кад хоће да легне, па до питања: да ли
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Кад бесмо мало више, поче нам шибати у лице сув снег, а кад се приближисмо врху, засу нас снежна мећава, да више нисмо могли гледати. Преко влажног одела слагао се сув снег.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
се прсим Другима рачуне мрсим Хоћу страха да ме дрма Да се тресем иза грма То пас рече испред лава Па одмагли ко мећава Погледајте ово лице То је лице кукавице Поручите свима нашим Решио сам да се плашим То лав рече испред ловца