Употреба речи мећаву у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Иако су Исаковичи, у својој Србији, знали, и за оштру зиму, и мећаву, они су били навикли да живе, да се крећу, да ратују, у пролеће и лето, и у јесен, да се, на зимовање, враћају.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

гола грана, чују се и врапци, а у низији, долином рјечице Јапре, путује разливен уједначен хук најављујући још јачу мећаву. — Чујеш ли, душо?

ту пут и шупље испод неба, а Циго, опет, зажали што нема свога крова, кад ћеш поново, кадли-тадли, упасти у вјетар и мећаву.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Петар Кочић ИЗАБРАНА ДЕЛА Садржај МОЛИТВА 2 ЈАБЛАН 3 КРОЗ МЕЋАВУ 7 ГРОБ СЛАТКЕ ДУШЕ 17 МРАЧАЈСКИ ПРОТО 23 ЗУЛУМ СИМЕУНА БАКА 29 ИСТИНИТИ ЗУЛУМ СИМЕУНА БАКА 34 МЕЈДАН СИМЕУНА

Лујо задолига. Јаблан стоји поносито на мејдану и риче, а планински врхунци силно — силно одјекују. КРОЗ МЕЋАВУ Већ се поче и смрачивати, а они не могоше краве продати.

— шаптао је старац и пробијао се свом снагом кроз мећаву. Уморени и малаксали од силног напрезања и оштрог шибања ражљућених вјетрова, они би застали да одахну, да се одморе,

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Онда су га њих двојица носили кроз мећаву, насумце лутајући кроз шуму, посрћући и падајући, тонући кроз сметове, непрестано слушајући завијање вукова.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности