Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
шалу, за напраситу реч, за печење и којекакво неподобно и непристојно мицање усна и лица, код добрих људи у омразу меће. Но малена је вешт, вели. Ако ће најмање бити, што не ваља, не ваља.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
у сеоској задрузи рукује млекаром и продајом белог смока повесма — количина лана, кудеље, памука или вуне која се меће на преслицу да се опреде полић — стаклена посуда из које се пије ракија (1 дл) полоканица — мера зе тачност
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Спрема се кићена чутура, поднизана нискама талира и цванцика, и један укућанин узима, меће у зобницу па је носи од узовника до узовника!... Позван је крштени кум, а старојком поста Јова Јуришић.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник. — О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу. Дође ред на новог учитеља да прихвати.
А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на
Баба по неки пут зевне, затвори очи, па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну, а патрљице на другу гомилу. А девојке и младе комшинице шапућу.
караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши, а он одмах скида чизме па их меће на штап.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
слободно да седи, не дижући шајкачу с очију и не престајући да грди просјаке, вади скривену у недрима своју торбу, меће је пред себе, нагиње се над њу, шири је, и почне онда на сав глас да призива пролазеће жене: да му уделе...
Чак кад нека њему не пружи, већ до њега коме другоме просјаку, он се издиже, граби јој из руку и меће у своју торбу. А кад напуни торбу, одмах престаје да проси и диже се.
Ко зна шта је тамо сад? И, при помисли да је можда од толико жељакâ које она из целе горе купи и меће у ограду од камења а у којој огради, жељарнику, и она сама спава; да је можда која од тих жељака баш сада, док је она
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Једном се тужи Марку Мица да јој Пера берберин досађује, меће јој букете у пенџер, и вреба је, само да се може до ње довући а с таквима се фрајла Мица не разговара.
Африка
Неки се деран занимао да ставља коцкицу на коцкицу, да између њих меће котуре, да их покрива сламом и сунцобранима плетеним од сламе, да забада мотке које носе на себи лобање хипопотама,
Црњански, Милош - Сеобе 2
И госпожи Евдокији поче да говори, сажаљиво, да меће свој живот, своју чест, своје име, на коцку, долазећи у трактир, удовцу, самцу. Да неко може наићи!
Хорвата, Хорвата фон Куртича – који је у међувремену у Росији већ постао ђенерал – добио право да непослушне меће у гвожђа. А уједно и то, да официрима може, још на путу, дати по један чин више.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
И опет се сама обукла. Већ је сасвим обучена, само још венац меће на главу и пред огледалом удешава. Када је већ и венац наместила, стоји још пред огледалом, прекрстила руке, па се
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
бели лук (одбрана од вештица, вампира, море и осталих демона), босиљак, конопља и, нарочито, катрањива крпа, која се меће испод дечје главе.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Тада сви излазе, редом како су улазили, па када се одмакну, проспу огањ из пушака сви једанак. И потада се више не меће. Тако стигну у своје мјесто, гдје младожења чека у цркви.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Искрен и природан, он у стихове меће откуцаје свога срца, и пева не као песнички занатлија но као човек који је та осећања сам преживео, казује мисли о
Милићевић, Вук - Беспуће
И кад тамо, иза брда, почима да се рађа облак, он у свој поглед меће и љубав, и молбу, и преклињање, поздравља га радосно као брата или пријатеља, с уживањем га прати како расте као и
својим великим, неприродним рукама и стеже му тијело, притискује мозак и води га вазда у једном истом уском кругу; меће му своје велике дланове пред очи и заклања му видике, говорећи му да не гледа и види, да нема ничега за чим треба да
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— »А, врло добро! вели Јова н не гледа у цедуљицу, него је меће у џеп, јер зна већ цео текст напамет. — »Како си, мали, шта радиш, мали, — заџака Јова; море, па и ниси ти мали, какав
држи у левој руца, а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће »пуслицу« у уста, а другом га благо помилова по коси.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Она виче, пуца прекоморка, Турчин пада у зелену траву, Љуба к њему па му скида главу, Те је меће драгом више гроба, Верна љуба и послије гроба. Црна Горо, гнездо соколова!
Познаде га Хајка, прихвати га, Из мртаца мало износи га, Полаже га на зелену траву, Белу руку меће му под главу, И гледа га Хајкуна сирота, Не би л' нашла трага од живота, Огледа га са свакоје стране, Али само
На крај већ стиже, скочи на обалу, Потражи одма своју избу малу, Ту жића књигу вади из недара, На сто је меће, па књигу отвара; Још пером оштрим у срце се боде, Па крвцом својом вако писат оде: — Смеје се небо, а сунашце
36. Још се једном свак окреће: „Збогом, слатки завичају!“ Па на даску ногу меће... Ал' ко плови амо крају? Ко то коре, ко то куди: „Хеј Шајкаши, срам вас буди!“ 37.
XXXИ И туђин му двором шеће, Туђин тиле коње јаше, Туђин њему пушку меће, Туђин бритку сабљу паше, Туђин њему жање поље, Туђин рујно винце пије, Беле овце туђин коље, Туђин, туђин, њега
Да, за госте!“ крчмар муца, Јер већ и он пуно с' куца. На сто бокал меће мома, А јунаци на њег' ома. Ал' за цуром с' вођа маша, Ма умаче декла наша. — „Лака нојца!
Да није ветрић што кроз лишће мили?“ На прси он њој руку своју меће И осећа ди у њи срце куца, Већ мицати се њена уста види, И опет не сме да је загрли, Јер он се боји да је опет
“ Ово збори, љуља се да пане, Ал' Милета прима га са дора И на траву меће крај чадора, Њега меће, а мозак му гори: „А мој брате, говори, говори!...
“ Ово збори, љуља се да пане, Ал' Милета прима га са дора И на траву меће крај чадора, Њега меће, а мозак му гори: „А мој брате, говори, говори!...
тужна не свиснула Па га онда вади из мртваца, Те га носи и кроз крвцу гаца; Полаже га на зелену траву, Белу руку меће му под главу, И гледа га Ајкуна сирота, Не би л' нашла бар штогод живота Огледа га са свакоје стране, Али само
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
И настави тако да живи наш добри Ђукан као да се ништа догодило није, сиротује и пости, меће закрпу на закрпу, а онда се једног дана огледа од главе до пете и брижно уздахне: — Аман, браћо моја, кад ће већ
сат, Бранковић ниједан, да га брука пред главним градом напаћене отаџбине и пред највећом војском на овоме свету, која меће, друже, фашисте на мету. — Е, ђаво те мето на свој ненародни наковањ, куд сам сад пристао с тобом!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Видим мајку, како погурена иде по башти и бере разне траве, па све то са ускршњим јајем и сребрном парицом меће у чанак воде под бокор ружâ. Сутра је Ђурђев-дан! Вече.
Не гледај ти нану. Друго је нана... Немој. Лошо ће ми ти је... — почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
КОЛО Мрак се црни небом шеће, хоће да га покрије, под пазухо главу меће тамбурице божије. Бледа глава, месец бледи, месец бледи пуначак, свуд около сетно гледи, свуд у колу пушта зрак.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Како си метнула онај пепео? СОФИЈА: Као што си казао. МАКСИМ: Онде је њему место. Нисам ли сто пута говорио, да се меће поред оџака. СОФИЈА: Ја сам чула: у крају до олука. Али ако ти није ту по вољи, лако ћу га преместити.
МАКСИМ: Што неће да прими сто дуката? Мој брајко, ти не познајеш женско лукавство. Како год што оће да је лепша, па меће на образ белило и руменило, тако тражи да обмане свет, како је добра. НИКОЛА: Али она то чини на твоје захтевање.
ЉУБА: Те на дувару. СТАНИЈА: Да скинеш, кјерко. Срамота је то; може ко стран доћи. ЉУБА: То се за стране и меће. СТАНИЈА: Пред странима је, прости ме, срамота н безобразно говорити, некмоли радити.
ПИЈАДА (устане): Дакле после подне зацело. ЉУБА: А куд иташ? ПИЈАДА: Та скоро це подне; да ме на ћекају код куце. (Меће шешир на главу.) ЉУБА: Баш ти је лепо оправила. ПИЈАДА: Сто ради ова масанмода, то је ћудо.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Гр’ота му се учинила младу, Да је љуби ал’ да је пробуди; Но извади од злата јабуку, Те је меће Мари у њедарца. Када се је пробудила Мара, У њедарца находи јабуку.
Беша ти је на мору кована, Ковале је четир’ кујунџије, Један кује, други позлаћује, Тећи меће халке на јабуке, А четврти алем камен драги, Покрај ког се види вечерати У по ноћи као у по дана.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
и групице прскоше и узеше се за руке све два и два, те један другом говори и доказује, вуче један другог за рукаве и меће руку на уста. Опет се састану сви, и опет сви говоре. — Браћо!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Редара купи судове и меће на кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко. Певачице утањише и друштво се крену.
Паде му на памет, да се баш на онај прозор од кубета, који је према њему, меће барјак о народним празницима. »Како ли се попне онде?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Не знаш како ме то мучи. СРЕТА: Можемо, можемо! (Седне за сто.) Чекај прво да поставимо сваку ствар на своје место. (Меће звонце.) Тако. 'Ајд' сад! Седи ти тамо па тражи реч!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Гизела, односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила овим приликама. Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
На удице се меће чудан мамац: гужве од кукурузног лишћа; рибарски бродови, развивши своја једрила, плове по површини мора вукући за
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ПРЕКЛАЊА СЕ УЛАК, ЦЕЛИВА ОПЕТ ВЛАДИКУ У РУКУ, МЕЋЕ МУ КЊИГУ НА СКУТ, И ОДЛАЗИ. ВЛАДИКА ДАНИЛО ЗОВЕ ЂАЧЕ ДА ПРОЧИТА ОНУ КЊИГУ, ДА ЈЕ ЧУЈЕ И ИГУМАН СТЕФАН.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.
се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.
својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
СТУДИЈА Осмеси људски, — гледам вас к’о смене Светлости и мрака, жалости и среће, Као чудну, исту маску што се меће На све тајне мисли и жеље скривене.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— И била мати, и мила мати. — Рђавој мајци деца пасторци. — Брат брата над јаму води, али у јаму не меће. — Тко не љуби свога брата, оног туђа бију врата. — Брат брату најдубље очи вади.
Краљевићу Марко Прије зоре на петнаест дана, Па скинуо Шарца са тавана; Не седла га где се оседлава, Већ му меће седло по трбуху, На реп ставља узду и дизгине.
три дин лакат! „Правичном“ кадији У нашега каде Два тега имаде: Једним мери мени, Другим мери теби, А обадва меће, Када мери себи!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
„А хоћеш” рече дивљан „и на срамоту, ако не ћеш на лијепо.” Так шта ће? већ сједне с њим, дивљан проклети једе, а ђак меће у уста па опет баца у крај. „Јеђи” стане викати дивљан, „јер ћу и тебе сјутра овако.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
СОФИЈА (служи га слатким и водом). ВЕЛА (сипа у шољу каву, прави цигару и меће је у муштиклу и приближује). СОФИЈА и ВЕЛА (односећи леген, ибрик, пешкир, силазе у кујну, из које извирују женске;
Зар си опет могао да се украдеш и дођеш овамо? Ох, зашто, зашто? (Узима га, меће до себе, у крило, чисти му одело): Ох, где си то падао, где си могао толико да се упрљаш?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
„Познајте дрво од плода његова, — говори свето јеванђелије — ,,неплодно дрво сече се и на ватру меће.” Но, народ из своје простоте мисли, ако нестане међу њима калуђера, нестаће вере и закона. Што веле?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И као киту босиока смерна Што с побожношћу меће за икону Душа побожна, одана, и верна, Пред сликом твојом падох на колена, Од свуд тишином окружена глухом; И окитих
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тета лија остала као цура у царскоме двору. Е не зна цар шта да ради с њом! Милује ју, глади, меће на кољено, посади на крило, љуби, грли, док одједном међу злаћаном јој косом запази једну обичну просту лисичју длаку.
Али он се опет нешто замисли, све вади из џепа златну јабуку, огледа је, меће у џеп, вади, док стигоше и пред цареве дворе.
израз нејасног значења литра — 320 грама личина — уже, конопац лопар — од дрвета округла и равна лопата па коју се меће хлеб па с ње у ватру или у пећ ложица — жлица, кашика лоит — реч нејасног значења.
Ћипико, Иво - Приповетке
Мајка Илијина куња на клупи до синовљева кревета, а када у одмацима чује поред куће нечији ход, прене се и меће сину хладне облоге на вруће, пространо чело. Кад му је огањ попустио, Илија је ноћас зажелио разговора.
Петровић, Растко - АФРИКА
Неки се деран занимао да ставља коцкицу на коцкицу, да између њих меће котуре, да их покрива сламом и сунцобранима плетеним од сламе, да забада мотке које носе на себи лобање хипопотама,
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: И све се овде у крв створило: Из крви свака ниче мисао, А свакој мисли смрт је основа!... (Меће руку на нож.) Да убијамо, Раде!
Загази, Те боље опри, не би л’ дотерô Ту другу полу ближе обали! Напоље песак!... Сад, Раде, сад!... РАДАК (меће дрва на ватру): Све већма дува, небо се тушти Кô бледо чело краља љутитог Коме је земља мирна вечито, Ал’ поданици
ГЛАВАШ: Моји су сад! ЋЕРИМ (опет се маша ножа, а гунђа): Ана сана, пезевенк! ИСАК (меће руку на пиштољ, а шапуће с Ћеримом): Настрану, кажем, сад ће планути, А досад јоште није слагао!...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Кад полете сузе оку, Она стисне, па им крати; На вечну те муку меће, — Да јој платиш тренут среће. XXВИИ Та, дабогме свака рана Има своје биље, — А мене је очарало Моје — ново
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сам Гениј плаче, гладећи погрешке Две. Милошеву лепо правда, Пак је приписује начас кнезу. С тог снима; меће прси на Вукове, Доброту кнеза хитро обманувше. На чело реже печат стида, Клетви га народној навек даје.
вићана Љуљушка се кићана, Кора јој је танана, Кошуљица лагана; Листак зелен листао, За вишњицом пристао: Меће на њу одећу, Ткану још о пролећу; Цветак бељан цватио, А чега се латио?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Судац (даје му још): Није милостиња. Новци су из царске касе. Плаћа ти се штета. Давид (меће новце у кесу): Е, 'вала царевини, нашој премилостивој Земљаној Влади и славном суду!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
АНЂА (и за њом Марица долазе носећи једна качкет, а друга пиштољ): Ама, кажи, човече, шта ће ти пиштољ? ЈЕРОТИЈЕ (меће качкет на главу, а пиштољ у задњи џеп капута): Пст! Ја сам данас центар. АНЂА: Шта си ти? ЈЕРОТИЈЕ: Центар!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
„Нека дође сто хиљада, А у српским у грудима Један живот нека има, И тај један нека пада, На бајонет нек’ се меће; Ал’ пред четом насилника Срце српског Крајишника Задрхтати никад неће!...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
прстима умаче хлеб у јело, вади месо, ставља пред себе, и полако, чисто, растављајући комад по комад од меса, једе, меће га у своја смежурана, без зуба, црном шамијом стиснута уста, те то цело једење њено личи више као на неки ред, адет, а
Младен, чим дође, пошто се прекрсти и добро загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га. До тада онако погнут, миран, изгледа слаб, јадан, али чим почне да отвара дућан, одмах се виде
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Још римско веровање! в. Софрић, 1. с. ). У Котарима воде младу к бунару, на који она меће јабука, ораха, и б., па то деца грабе (ТРЂ, ННЖ, 3, 34). БЕЛА ЛОЗА Wалдребе (цлематіѕ віталба).
Нарочито је б. л. потребан апотропајон за новорођено дете и за породиљу: новорођенчету се б. л. меће под главу или поред главе, »да га не би нагазиле ноћнице« или од бабица, или »да боље спава«, и ту стоји 40 дана (СЕЗ,
Б. л. се меће детету у амајлију (ЖСС, 295; СЕ3, 13, 289; Караџић, 4, 1903, 194; 196; 198; 200), или му се пришива за капу (да га
196; 198; 200), или му се пришива за капу (да га штити од море или ноћница, ГЗМ, б, 1894, 688; СЕЗ, 13, 287), или се меће на прса или под мишку (Караџић, 4, 1903, 196), или под главу (Хангі ‹Живот и обічајі Муѕлімана у Боѕні и Херцеговіні,
1903, 196), или под главу (Хангі ‹Живот и обічајі Муѕлімана у Боѕні и Херцеговіні, Сарајево, 1906› 121); нарочито се меће у амајлију б. л. који је проникао кроз главу убијене змије (ЖСС, 196; Караџић, 4, 1903, 195). О Ђурђевдану меће се б.
л. који је проникао кроз главу убијене змије (ЖСС, 196; Караџић, 4, 1903, 195). О Ђурђевдану меће се б. л. у торбу са семењем које се, у апотропајском циљу, сипа око тора (СЕЗ, 19, 51).
Б. л. се меће у мелем за ране (ЗНЖОЈС, 11, 262) и од уједа беснога пса (ЗНЖОЈС, 15, 124). Њиме трљају дете по устима када има
, 81). О Бадњем вечеру једе се б. л. заједно с медом (Беговић, 86, и иначе свуда!), и меће на колач (ібідем). Б. л. сади се чим се чује да голуб дупљаш виче: »клилук« (СЕЗ, 32, 10).
Ако умре сиромах, па се нема ништа да закоље, онда се на горњи крај софре меће главица б. л. (ТРЂ, КНР, 36). Литература: Мојо Медић, Бијели лук и нокат, Јавор, 1891, 189 ид.; Тих. Р.
Б. т., убрана у Међудневице, сигуран утук против вештица (Караџић, 3, 1901, 188); због тога се меће и у амајлије (ГЗМ, 4, 145).
менструација (СЕЗ, 17, 563); код тешког порођаја (ГЗМ, 12, 1900, 150); кад кога боли утроба (ГЗМ, 20, 1908, 353); меће се на посекотину (СЕЗ, 13, 1909, 354; 17, 565; 19, 231); против беснила (СЕЗ, 17, 562; упор. и Хандw.
Б. се меће и на божићну погачу (о. с., 60). БОЖУР Пфінгѕтроѕе (паеоніа феміна). Божур, божурак, брозгва, деветак, духовска
Ћипико, Иво - Пауци
Шчепа је и гризе је по врату, и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта, и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку на своме голу
— опази газда Јово, раздријемавши се; био се наслонио главом на трпезу и закуњао. Слуга купи сијено испод коња и меће им зобнице, да су бјешњи; калуђеровој бедевији тек прегршт сасу; мисли: утече јој фра—Јосин вранац!
— упаде жена. — Је, ма ја сам мислија да свак јема душу ка и ја... Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут... Фала богу! — И старац се замисли.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (умирена, љуби му руку): Ох, хвала, дедо! МИРОН (навлачећи епитрахиљ, један крај меће Ташани на приклоњену главу): Тако, наслони, одмори главу, чело.
(Узима од Јована тестијицу и меће на уста Парапути да пије.) ПАРАПУТА (жедно пије воде и умирујући се заноси се и хоће да падне).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Види добро да се, што се његове личности тиче, проаљкавио. На себе меће одело које момци покваре. Боји се старости. Да ли да се жени?
А кад око подне момак врати непродату, свелу зелен, старац је опет граби обема рукама, меће у воду, прска, мирише. Суво семе стави на длан и мирише га. Увече седи у баштици „док се мириси не затворе”.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
МАГДА (доноси у једној руци тепсију, послужавник, са разним јелом а у другој руци бокал. Меће на софру поред осталог јела и пића и нуди понизно Тому): Не љутиш се, газдо, више онако на мене? ТОМА Па Магдо, како.
ТОМА (већ савладан): Много је ово. (Окреће се Митки): Митке, бре! МИТКА (меће у уста дукат и пружа га Коштани): Коштан, чедо.
Једнако: »кући«... (показује на кућу). Ете с’г дом сам, кући! (Седа, вади и меће испред себе јатаган, фес, кесу, муштиклу.) Де, бре... (Гркљану): Свири! Да свириш: како нигде никога немам.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
се вуче; што Момчилу таман калпак био, Вукашину на рамена пада; што Момчилу таман чизма била, ту Вукашин обје ноге меће; што Момчилу златан прстен био, ту Вукашин три прста завлачи; што Момчилу таман сабља била, Вукашину с' аршин земљом
“ Тад га браћа опремат стадоше; оде Петар опремат кулаша, а Вукашин опрема Милоша: на њег меће танану кошуљу, до појаса од чистога злата, од појаса од бијеле свиле; по кошуљи три танке ђечерме, пак доламу са
се вуче; што Момчилу таман калпак био, Вукашину на рамена пада; што Момчилу таман чизма била, ту Вукашин обје ноге меће; што Момчилу златан прстен био, ту Вукашин три прста завлачи; што Момчилу таман сабља била, Вукашину с' аршин земљом
Како иде царев Алил-ага, папуч' скиде, седе код кадије, па извади дванаест дуката, те кадији меће под колено: „Ефендијо, ето ти дуката, не дај Марку правог синџилата“.
Али Марко турски разабрао, а у Марка не има дуката, већ буздован меће преко крила: „Чујеш ли ме, ефенди-кадија! Дај ти мене правог синџилата, јер видиш ли шестопер позлаћен: ако т' одем
Кад се Ђемо накитио вина, донесе му крчмарица Јања рујна вина од седам година, меће у њег биље свакојако. Паде Ђемо главом без узглавља, скочи Јања на ноге лагане, па свом побру гвожђе отвораше, а на
се бију на Попина виле; већ пуцају на Задру топови, шенлук чини ага Бећир-ага — уватио Малог Радојицу, па га меће на дно у тавницу.
малахним у бешици синком од’јелит се никако не могла, већ је братац за руке узео и једва је с синком раставио, тер је меће к себи на коњица, с њоме греде двору бијелому.
Ђорђа код Новог Пазара, задужбина Ст. Немање егбе — бисаге, двогуба кеса која се меће с једне и с друге стране коња ел — јер елчибаша — главни поклисар (посланик) ендезет — аршин (0,666 м) енџије —
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тако ето да је и учитељској беседи: с временом и одмучање ваљаде имати. Тако да не себе каха и у забун меће с навалом беседљивом, а ни слушаоце сврх мере с тробоњеном досадом заглуша.
Не находи ли се таквих људи, је ли, који но за комад просенице прода свога брата и за кус овсенице води га на суд и меће га у тамницу?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра. Келнер меће пред свакога шаку кукуруза. Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!
“ Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу. Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшијску таблицу, виче: „Мућни!“ Нацко одговара: „Мућкам“.
свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу. Ујутру оде, а увече дође.