Употреба речи мећи у књижевним делима


Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У Дубровнику) (Вук, бр. 939) — Ђеца се чуде свачему, а људи ничему. (Вук, бр. 1256) — На дјечји труп не мећи човечију главу. (Павићевић, 1937, с. 214) — Дјетић је кратковид, старац далековид. (ЛМС, 1859, књ. 99, бр.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

), Без лекара тешко да ће бити боље; Нападе га огањ и грозница љута, Кажу: — Мећи оцат с квасом више пута, Ал, он вели: — Волим од стопе умрети Нег’ толики трошак на себе нанети; Треба мало јести,

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЖИКА: А ти други пут, ако хоћеш да коме не прође рок за жалбе, немој да мећеш акта на мој сто. Не мећи ми на сто ништа што има рока, разумеш! Не волим рокове, упамти то! 'Ајде марш! ТАСА (одлази са сакупљеним актима).

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Кад дођоше на мејдан јуначки, а беседи царев Алил-ага: „Делибаша, ајде мећи стреле! Ти се валиш да си добар јунак, и валиш се цару на дивану да застрелиш орла крстатога, крсташ' орла што води

је ваше господство и царство, твој је мејдан старији од мога, јер си мене на мејдан зазвао: већ, Турчине, ајде мећи стреле!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности