Јакшић, Ђура - ПРОЗА
вид’те, са мојим друштвом не смем наглас баш ништа прозборити; они не смеју од мене чути ни једне речи, ни слога, ни мига — ако чују, зло! Зорт! Одмах почну тумачити: то се односи противу књаза, противу владе, итд.
Африка
у страну, и гледамо само луду старицу иза решетке оне четврте ћелије, како ми говори неке нежности, смешка се, мига, пљуцка и звижди; све једно за другим, понављајући по истом реду. Сликам је, и она пљује у апарат.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
5. Кад у колу други клону, Твоја нога јоште плете, Кад им перја јурве тону, Твоја перја гордо лете, Љупко мига поглед твој — Благо мени, да си мој! 6.
сунце већ замаче, Ал' светина јоште не те, Код неки се тек сад заче; Само глени оно дете, Како шеће, стреља, мига, — Ал' што ме је за њу брига. 85.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ИСАЈЛО: Не знам шта ради. Тек час га видим гди очима жмири и намигује, час се смеши и мига уснама; час главом клима. МАНОЈЛО: Јамачно узаврила наука, па тражи одушку!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
бију; буљук дјечака магарци вуку, кажу — земљу Дембелију; кочијаш јарац, брадати Гига, свакоме успут значајно мига. Вучица иде чупавог лица, нечијим трагом опрезно њушка. Прошла је мала Црвенкапица.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ла мадре супериора qуел, цх’ ел га деттео, нон мига ’л га парлато да сенно, соламете пер сцхерзо.” То значи: „Какова проклета неувереност је то!
Ћипико, Иво - Приповетке
— Иди ти својим путем! — вели Илија, уозбиљен више но игда. — Иди! понавља Цвета, и једнако Павлу на Илију мига. — И сувезници смо, — не да се разлогу Павле. Илија најпосле изнебуха обујми жену руком око паса и пожури.
Петровић, Растко - АФРИКА
у страну, и гледамо само луду старицу иза решетке оне четврте ћелије, како ми говори неке нежности, смешка се, мига, пљуцка и звижди; све једно за другим, понављајући по истом реду. Сликам је, и она пљује у апарат.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: „Воља и реч?...“ Та моја воља беше твоја реч, Твој осмех, суза, клетва, уздисај, Ил’ самог мига она тајна вест Увек ми беше оштра заповест... ЈЕЛИСАВЕТА: „Беше?“ Зар није сад?...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
у очи, мора да јој се у очима нешто покварило, те их је од тога доба увек држала полуотворене, те изгледало је као да мига или, бар, као да кокетира.