Употреба речи мигољи у књижевним делима


Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

тмасто и нелагодно, у далеким просторима, и смешно зуји, као опомена, а једна се глиста, дебела и пресечена напола, мигољи и гмиже, суманута, натраг у густину земље, а у Стојану, исто из неких тамних густина, прво се мигољи а онда закотрља

пресечена напола, мигољи и гмиже, суманута, натраг у густину земље, а у Стојану, исто из неких тамних густина, прво се мигољи а онда закотрља грумен неке чудне, можда шаљиве, свакако лепљиве, примисли.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Слично је било и овдје. Нешто у дубини мигољи и копка. Нешто добро знано, а опет непрепознато. Ми тражимо и тражимо, лутамо с краја на крај по скали наше рањавости,

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Моја шака је склизнула кроз оковратник њеног хаљетка и у округлини длана је почела да мигољи њена велика мекана дојка са пупећом брадавицом.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Али њега баш то занима. Уто шофер притисну на трубу, Мића се сав занесе и осетих како се мигољи на моме колену, хтео би да сиђе, те да и он дохвати за трубу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности