Црњански, Милош - Сеобе 2
А кривица је и до неког попа Микаила, који је, пре, одлазио Чрногорцима, а који има уво росијског посланства. Каже, да се тај свет отео, и од власти
Не би требало дозволити да наставе пут до Кијева. Копша није волео попа Микаила и говорио је да тај поп не зна ни да се прекрсти како треба, а дели нафору болесницима.
То је, каже, страшан човек. Змија! Павле се онда, пред одлазак да види лазарет, био решио да упозна тог попа Микаила. Агагијанијан му обећа да ће удесити, то, још истог вечера.
У том извештају, Имбриани пише да је добио, за паре, и лепа обећања, и женску, нове, брзе, податке, од попа Микаила, о Чрногорцима, и неком официру, росијског, посола, који одлази Чрногорцима.
На састанку, међутим, Исаковича и Микаила Вани, калуђер је био очарао Исаковича, и узео му, одмах, и пријатељство, и паре.
Ући ће они, сутра, наксутра, у лазарет, ако Павле буде потрошио мало. Исакович му онда рече да су Чрногорци, за попа Микаила, спремили шкопицу, па би он радије да уђе, тамо, без њега. Поп Микаило, кад то чу, благо се смешкао.
Исакович није, ни владику, ни Чрну Гору знао, него се трудио да попа Микаила наведе да му што више каже, о тим Чрногорцима у лазарету.
Отац Целестин имао је лице петла, са наочарима, на кљуну. Сетивши се Микаила Вани, који је у Бечу такве ствари причао, Исакович онда запита да му кажу – кад су се већ срели, тако, неочекивано –