Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ваљда, да би ме повратио из запрепашћености један господин у остацима официрске униформе примаче ми се: — То је Микобер, — рече он — наш Микобер, наша симпатија. Сам се крстио. Враг би га знао откуд му то име.
из запрепашћености један господин у остацима официрске униформе примаче ми се: — То је Микобер, — рече он — наш Микобер, наша симпатија. Сам се крстио. Враг би га знао откуд му то име. Кажу из неког енглеског романа.
И Микобер нам мора декламовати једну громку. А том приликом, ево моје речи, истући ћу на мртво име крезубог студента, само ако се