Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
чују се само претеране похвале: звали су га »српским Омиром« и »српским Осијаном«; Његош, који му је посветио Лучу микрокозма, назвао га је »дивним пјевцем српске народности«; Бранко Радичевић му је певао: »Бог је теби гром у руке дао«, Васа
Његош је доцније захвалио свом првом учитељу, Луча микрокозма посвећена је Милутиновићу, а у песми Спроводъ праху С. Милутиновића он је певао: Ја сам теби много дужан — дужности
Ноћ скупља вијека, у Мисли (1844), високо религиозног и пантеистичког надахнућа, открива се будући песник Луче микрокозма и Горског вијенца.
У доба од 1845. до 1851, последњих седам година живота, изишла су главна његова дела: Луча микрокозма (Београд, 1845), Горскій віенацъ (Беч, 1847), и Лажни цар Шћепан Мали (Загреб, 1851).
У том расположењу свога озбиљнога духа он је написао религиозно-алегоријски спев Лучу микрокозма, једино своје дело »чији предмет није из историје«, епопеју стварања света и човека, борбу Сатане против анђела, —
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Петар Петровић Његош ЛУЧА МИКРОКОЗМА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности
Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Петар Петровић Његош ЛУЧА МИКРОКОЗМА Садржај И 13 ИИ 29 ИИИ 44 ИВ 60 В 70 ВИ 93 ЛУЧА МИКРОКОЗМА ПОСВЕЋЕНО Г. С.
КЊИЖЕВНОСТИ Петар Петровић Његош ЛУЧА МИКРОКОЗМА Садржај И 13 ИИ 29 ИИИ 44 ИВ 60 В 70 ВИ 93 ЛУЧА МИКРОКОЗМА ПОСВЕЋЕНО Г. С. МИЛУТИНОВИЋУ (На Цетињу 1.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
тему он је развио у низу песама (међу њима је најбоља Мисао, да би јој дао завршни облик у космогонијском спеву Луча микрокозма (1845) у којем је мотив библијског пада човекова померен са земље на небо и интерпретиран, с једне стране, у духу