Јакшић, Ђура - ПРОЗА
јој мицање показиваше како је срећна у његовоме загрљају, па, и сама не знајући, пришапну му на уво: — Ох, драги мој Милане!... Рука јој је дрхтала, сва је стрепела од раздражености. — Отеше ми те, грлице моја! — И опет сам твоја!
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Твоје презиме из првог брака. Већ две и по године како смо се узели, и ти се трагови још вуку. РИНА: Али, забога, Милане!
РИНА: Па ипак, он је тамо! АНТА: Сад идем отуд. РИНА (узима слушалицу и тражи број): Ало, ало! Ти си, Милане, је ли, ти си? (Анти.) Ето! РИНА: Јеси ли чуо што? Ниси ништа чуо? Похитај одмах кући! Молим те! Ниси још ни сео?
РИНА: Ја? АНТА: Па да, јер ви сте у ствари његова жена. РИНА (притрчи и зграби чврсто мужа): Милане, је л' истина што тај господин говори? НОВАКОВИЋ (збуни се): Ја не знам. (Анти.) На основу чега ви то тако говорите?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господар Софра мисли се. — Не браним. Сад после подне и онако нема муштерија, а лађари тек пред ноћ долазе. Милане!... Зовите Милана. Виче шегрта. Милан дође.
У бокалу вина до половине. Извади из џепа креду па повуче танку линију — белешку докле је вино, па опет у дућан. — Милане, у бокалу има још доста вина, ал’ тешко да ће ко тражити, но опет да га имаш.
Када кући дође, прво ступи у дућан, пита Перу је ли што пазарио. — Је л’ био когод, Милане? — У дућану сам продао неке ситнарије, игле и конце, друго ништ’. — А вина? — Није нико тражио.
Док је био код Чамче, донде је Милан бокал нагнуо и мало се напио. — Оди, Милане, овамо. — Изволите. Милан дође, господар ухвати га за лево уво, па му главу к бокалу притегнуо.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Мита што лане умре. А оно му је домаћица — и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане, синко, дођи сутра, али рано, сабајле, те чича мало месца да ти дâ, да однесеш дома, а сад ’ајд иди — отпушта га
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ВЕЛИМИР: Боље учи, и тако си пре подне пропустила. ЉУБА: Ја већ добро знам и читати и писати, јелте, господине Милане? МИЛАН: Мора се признати да фрајла Љуба има један особити жени. ВЕЛИМИР: Јошт ће постати Жорж Санд.
СТАНИЈА: Гологлава, тешко њојзи и мужу јој, што не бије. ЉУБА (Милану); Видите, господине Милане, како Моја мајка лепо суди, да ме бијете. МИЛАН: А, бој је за скотове, а не за људе. То већ изилази из моде.
9. НЕША, ПРЕЂАШЊИ МИЛАН: Слуга сам понизан. НЕША: Господине Милане, ви сте моју Љубу искали, и ја немам што друго да кажем, него да будете срећни.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— стари накриви главу на страну одакле допре глас. — Шваба је платио и заплатио, пси му коске разнели... А ти Милане Добрићу, липши сада над порушеном кућом, овако стар и јадан. Логика није догма, и свако доба има своје разлоге.
Напричали смо се довољно те смо тренутно заћутали. — Што бре, Милане, ниси женско? — прекиде ћутање потпоручник Александар.
Али ипак, кад Милан пође у своју батерију, он му добаци: — Милане, Мико, Микице, пожури на воз. — Ово баш кркља — вели Александар, слушајући брзу пешачку паљбу.
Вели мој командир: „Е, баш смо гадна нација. Код нас нико без секире не умире.“ — Ама да видиш, Милане — каже расположен Александар, па наби капу на очи — све топове закочи изузев првога, где је био потписати!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: „Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја... чекам ја... Живко се загледа у онога, што му се приближаваше. — А, ти си, Милане... чекам жену и децу. Приђе му поручник Милан и поздрави га. — Здраво, здраво! Ето ви’ш...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ — „И Милана ништа није брига што га боли зуб“. — Вала, кад тебе, Милане, није брига, није ни мене! 2 ЧУДО БЕЗ ЧУДА (Упитало је друштво на сијелу једнога весељака): — Ти си данас био у
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Плачем и јауком не ожали се погибија снаге моје и лепоте моје. Пјесну, пјесну, дјецо! Јоване, Милане, Видо, Јагодо, дјецо моја! Не плачите, не јадикујте, већ се загрлите и запјевајте ону пјесну од туге големе...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Прсну у смеј и госпа Нола. Прсну у смеј и Шваба. — Твабута, Нено! и дигао два прста. „Гором језди Топлица Милане!” пева Срба, леп и витак и славан у оном оделу, као витез из приче. — Е, моја невољо, моја главобољо, Лука сине!
И мртви ропац Тисиних тромих таласа који муљаву обалу полако троше. — Знаш ли ти, Милане — рече једаред Бранко своме другу, у јеку великог рада за матуру — знаш ли, шта сам ја од ове Тисе научио: да не будем
— Држи га, Милане, да не умакне, реп му његов! — прискочи Бранко. — Ту је, ту је, једва сад! седи да ти покажем. Од јуче, не могу да се
” Жив ти Бог, Милане, је ли ти долазио Павле? Код мене, ни да припита. — Био је синоћ колико да отвори и затвори врата...
Али то сад не спада на ствар. Дакле, ако чика Јову издвојимо, остаје фрау Роза. Зна се, Милане, сад већ давно да је она непокрштена Јеврејка.
Павле није још доста жилав, и фрау Роза га жилави!... Павлу није лако, Милане! Или ће фрау Роза начинити од њега жилавог Јеврејина какав Јеврејин и мора бити, и моје је то мишљење — или ће га, као
Трагедија лебди тамо у кући, да знаш, Милане, јер је код Јевреја све трагично... Сироти Јевреји! Халапљиво грабе новац — и нико боље и раскошније не живи него ти
” — и нико у грознијим бригама за опстанак не живи од мојих Јевреја! Ти то не знаш, Милане драги! Други народи живе у својој држави, на свом тлу, са својим језиком, и за расу не брину.
Помисли, Милане, та балавица прима сваког првог плату, као човек. А она рохава Кронерка, што иде на два штапа, и продаје сита и корпе,
Па додаде: да би он дошао да види друга и да се нису путеви случајно поклопили. — Остављам ја, Милане, за сада Париз, остајем крај тебе док ти не буде боље... Милане, ја сам твој стари Павле...
— Остављам ја, Милане, за сада Париз, остајем крај тебе док ти не буде боље... Милане, ја сам твој стари Павле... кажи ми шта те боли, боље другу него свима докторима.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Иначе смо азбуку доста лако савладали, благодарећи методи којом нас је њој учитељ привикао. Он би почео овако: — Милане, јеси ли видео који пут жабу? — Јесам, господине! — Јеси ли је упамтио? — Јесам!
— Јесмо! — одговарамо ми, иако нам никако није ишло у главу да замислимо лађу која се не види. — Е сад, реци ми ти, Милане, шта ћеш прво сагледа ти од те лађе? — Дим, господине! — одговара Милан поуздано. — Дим, добро...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Вуча џенерале, јер је Вуча шићар задобио, три војводе српске уватио: једно јесте Милош од Поцерја, друго јесте Топлица Милане, а треће је Косанчић Иване; бацио их на дно у тавницу, ђено лежи вода до кољена, а јуначке кости до рамена.
редом; у заставу војводу Милоша, и до њега дв'је српске војводе: једно ми је Косанчић Иване, а друго је Топлица Милане. Цар узима златан пехар вина, па говори свој господи српској: „Коме ћ' ову чашу наздравити?
војска, најпослије три војводе бојне: једно јесте Милошу војвода, а друго је Косанчић Иване, а треће је Топлица Милане.
побратима, кој̓ је мене богом побратио, вишњим богом и светим Јованом; ја ћу теби ручни девер бити“ За њим иде Топлица Милане: красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око
На бијелу граду Куршумлији, онђе бјеше Бановић Страхиња. На Топлици, на води студеној, онђе бјеше Топлица Милане. А на онај равној Косајници, онђе бјеше Косајчић Иване. А на Нишу, граду бијеломе, онђе бјеше војвода Станиша.