Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Има три хиљаде форинти сребра. Коју ће сад Чекмеџијић од ове две? Татијана је богатија, а Милева је васпитанија. Љуба ће најпре да проба богатију, па ако не испадне за руком, тек онда васпитанију.
Дођу у Б. Мајка је већ код Милеве. Љуба се преобуче у бирцаузу, па иде у визиту. Допадне му се Милева. Лепо је била обучена и уштиркана.
Љуба као да се помамио тако курове прави фрајла-Милеви. Милева све успија. — Видите, фрајла-Милева, ја се с вама врло радо забављам. — То ми је мило, а шта је томе узрок?
Љуба као да се помамио тако курове прави фрајла-Милеви. Милева све успија. — Видите, фрајла-Милева, ја се с вама врло радо забављам. — То ми је мило, а шта је томе узрок? — Све што год је на вама.
Тако су се љубазно донекле кошкали. Љуба је само из курмахераја речима забадао, но фрајла-Милева знала се вешто извући. Љуба свршава визиту. Као среће ради, остави два талира и обећа да ће сутра опет доћи.
Као среће ради, остави два талира и обећа да ће сутра опет доћи. Сутрадан ето Чекмеџијића већ у седам сати у посету. Милева још спава. Пробуде је. Љуба је нешто замишљен. — Па шта, зар фрајла-Милева још спава? — Знате, читала је ноћас много.
Милева још спава. Пробуде је. Љуба је нешто замишљен. — Па шта, зар фрајла-Милева још спава? — Знате, читала је ноћас много.
Тако се дуго још кошкају, Љуба о економији, а фрајла Милева о амизант животу. — Љуба се препоручи, но обрече да ће до осам дана можда опет доћи, сад мора кући.
— но само је зло то што је врло нобл за њега. Мајка држи за сигурно да ће бити шта, премда Милева мало навише тежи. — Љуба остаје при првом, тојест да сутра отпутује. Опрости се са мајком.
Преспавао је јутро. Премишљао је да послуша мајку, па да још остане. Мајка и Милева о том ништа не знају. Држе да је Љуба отпутовао. Пре подне ето Љубе опет у кућу Милеуснића. Пита за фрајлу.
Пита за фрајлу. Кажу му да није код куће, отпутовала је у Н. Моле га да чека до сутра, Милева ће се дотле вратити. Љуба послуша, но засад се препоручи и оде. — Он распитује по вароши за Милеву.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1827. изишло је »жалостно позориште« Невиностъ или Светиславъ и Милева, а 1828. »јуначко позориште« Милошъ Обилићъ. Тако је 1830.
114 Он је покушао и рад на епу, и од њега је остало и неколико спевова: »приповетка« у стиху Милева (1882), највећи његов песнички рад Рибар (1889),115 који подсећа на Гетеова Фауста и Љермонтовљева Демона, одломак
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Ал' ди је анђô, да ме онде чека? Милева ди је?“... Већ је близу места, Већ чује жуборење извора Што преко шљунака шарени скаче.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ВУЧКО: Ама што ће да се игра? ЉУБА: Зар би ти ишо? ВУЧКО (тресе главом): Ја! ЉУБА: Светислав и Милева. ВУЧКО: То се играло већ. ЉУБА: Сад по други пут. ВУЧКО: Јок! Ту не идем. Ете ако ће мајка.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
у Панчеву”, дописник казује како се на тој свечаности пре приказа Стеријине трагедије Бајазит или Светислав и Милева певала ова Видаковићева песма, а ево какав утисак је оставила: „Но тко би описати могао” — казује дописник — „оно