Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
даду Црном Ђорђу доста коња, пушака, сабаља, ножева у сребро оковани, које он на све старешине соразмерно подели, а Миленку остави више од 10 хиљада оваца, које су се у нахији арнаутске на ̓рани застале, да Миленко, узевши себи тал, друго по
(Даду писма бимбаши Миленку Стојковићу, он узме момке, седне на чето-каик, дође у Адакале, покаже писма стрицу Реџепову, а чету је оставио напољу.
— „Помози Боже — рекосмо ми — то је јошт боље, јер ми ионако нисмо Ђердапу вешти.” Сад пишемо Миленку, да он пише Јови Протићу у који ће нас дан дочекати у Раму на Дунаву.
Дођемо на Дунав, пређемо у Србију. Дођемо у Кличевац бинбаши Миленку Стојковићу; Протић оде кући. ВИИ Миленко даде мени свога хата, пет момака и сексану, да ме до Катића у Рогачу
Хајдемо сад Карађорђу и Миленку, да видимо шта раде. Карађорђе скупио потајно војску око Јагодине и чека да Афиз-паша пређе преко Мораве, и да га
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Опа сад оде кући, па чим се састане с човјеком рече му: — Чујеш, човјече, ја хоћу да закољеш нашу Миленку. — Не будали, луда женска главо, — вели јој човјек.
Сјутрадан каже отац дечку: — Чујеш, дијете, нашу Миленку морамо још данас убити. — Па добро, — вели дечко — убити, убити; него знаш што је, пусти ти то мени; ја ћу с тијем
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Она сад оде кући, па чим се састане с човјеком, рече му: — Чујеш, човјече, ја хоћу да закољеш нашу Миленку. — Не будали, луда женска главо, — вели јој човјек.
Сјутрадан каже отац дечку: — Чујеш, дијете, нашу Миленку морамо још данас убити. — Па добро, вели дечко — убити, убити; него знаш што је, пусти ти то мени; ја ћу с тијем бити
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У срећи Не понеси се! Наплотак један из блата, у блато други. Доста је. Дуг да не будем: Све је Миленку Благоје редом погодио: хлеба проси од слугу. 1831.