Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Све мисли и измишљава како ће другог озлобити, док сам у зло падне, пак се онда тужи и јауче. Мили родитељи, опростите ми ово примјечаније: кад се отац и мати међу собом не љубе и не почитују, од кога ће чада њихова
Лисица оњуши месо, притрчи под древо, и почне хвалити врана говорећи: „Мили боже, красне птичице! Лепа перја што имаде! Да јошт има какав глас, не би над њом птице на свету било!
Он каже да кукавица лепше кука. Изгуби славуј опклад, но утеши га пастир говорећи: „Не стиди се, мили славују за тебе је то веђе поштење што се твоје појање магарцем не допада.
често напомињати и говорити сасвим је отлично од вишереченога, ово је томе подобно: кад смо уверени да смо коме мили и драги, и кад то желимо и томе се радујемо, по сто пута на дан љубезним својим да нас назива, мило нам је чути.
Одсад помажите ми само с вашим добрим совјетом, пак ћете ме топрв познати. Господине мили боже, да зле женице! Избави таке и мог злотвора! Лако се вами смејати, јер ви јошт не знате што је зла жена!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја, богами, не знам шта ћу. Нити ми се мили служити га више, нити га могу оставити сад у невреме. — Готово би боље за те било да га оставиш. — Ама како ћу?...
— дочека Страхиња одсечно. — Мени је од Ивањадне омрзнуло и оно. село,.. и људи, и моја кућа, и све... Вала, мили ми се више ни живети.
« или тако што... Еле, било како му драго, тек — неки ђаво не да човеку да се уљуди, па то ти је! — Их, ала тај мили као пуж! — рећи ће поп Мића својој поши, ходајући нестрпљиво испред куће и чекајући Вују да донесе требник и петрахиљ.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Беше скочио на ноге, али је стојао на месту као закован... И уздрхта као прут... То га освести... Одоше му мили снови. Он виде само да је бегунац и ништа више... Нека страшна мисао, страшна као авет, дође му на памет.
Ко их волио, у кући му били!... Зар ти мислиш да ја облећем око Турака што су ми шили?... Дабогда они били мили богу колико мени, али мора се, брате! Ја се не могу с њима борити!
Осећао је како блато хлади његово врело тело... Онда осети како му нешто хладно мили по кожи... Затим му се учини да се руши и ломи таваница над њим... И он угледа небо облачно, тамно...
— Видиш, газда Крушко, како лепо сунце сија. Бадава!... Што бог да, он да! Ето, ова бубица!... Видиш како мили. А она је срећнија од човека... Шта је теби вајде сад од свега твога господства. Ништа!...
Али кад га невоља отргне од њега, па се после врати — тек тада осећа све... Као какав мили, стари познаник, тако те поздравља оно високо слеме и онај димањак с наткровом.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
рука да је не разбије, И пепео свети ветар не раздува — Музо, зашто и ми не чувасмо тако Срце са пепелом покојникâ мили? Нико не би знао да смо тужни били, Да си ти јецала, и ја да сам плакô.
Но сласт женског тела не позна, од срама Умре... сед ко овца, мален као јаре... Епитаф: „Ту лежи Паско Заде, мили Кнез... и тако даље, успомене јасне! Једини од људи с ким су увек били Сви мужеви добри и све жене часне.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Него овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ... Ето, па и овако, какав сам да сам...па опет се стрефи па понекој замакнем за око...
Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог. — Па што се не »фатираш«, што кажу, изнутра, к’о ја?
— Лаку ноћ, чâ-Нићо. — Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим! Ал’, газда-Перо, — вели Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад, лаку ноћ. И фала на дочеку.
! И јеси мустра да се нећкаш! — А ваљда ја баш то пијем од беса? Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим. Јербо то је моја сладост једна!... Па велим: та добар је бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.
Али је мржња још ту једнако; она тиха, али стална, вечна мржња. Она их крепи, даје им снаге и мили им живот. Као оно понекој паорској баби што треба свакога дана извесна мера ракије па да се може кретати, — тако је и
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Хвала, не прија ми; а и онако морам одлазити. Опростите што сам вам досађивао. — Боже сачувај! Ви сте ми мили, останите још. — Не могу, опростите. Тако Чекмеџијић препоручивши се остави кућу попину.
Но, она не може срцу да одоли те му пише писмо: „Слатки Миливоје, мили роде мој! Сад сам независна, а богата. Прва љубав никад се не угаси.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Где си, мили мој, о где си? Глава клоне и тако дрхћем и плачем, гушим се, тонем негде. Стежем твоје мале... које ти најволиш, молим
Напољу, на месечини, усред оне гужве, огреѕѕе је, пискавим гласом, грдила носаче. — Мили мој — говорила је вереница Јуришићу кад су остали сами и грлећи га нежно онога дана кад ми је мама рекла да је стигло
целу собу па сам га приметила на великом столу, у белом великом омотачу и са оним твојим финим, својственим рукописом, мили Алексије.
Али кад сам из њега сазнала да долазиш ах кад сам сазнала да долазиш... Од кад те нисам видела, мој старче, мој мили млади старче, како си сед, па таман па намучен, мој јадни, мој добри, мили мој драгане..
Од кад те нисам видела, мој старче, мој мили млади старче, како си сед, па таман па намучен, мој јадни, мој добри, мили мој драгане.. И у оном дивном радосно-нежном заносу она је умилно настављала: — Колико те волим, колико те волим.
— Моји су живци већ сасвим искидани, па сам дужан сачува и бар овај бедни остатак. Ја морам помишљати и на себе. — Мили, о чему то говориш, ама шта ти то говориш? смејала се Наташа за све време и хтела да га загрли.
— Не, не вреди, не вреди тако, брани се — викао је Алексије кога је њен смех дражио до беснила. — Од чега, мили? Па шта то? Мили, полако да не чује мама! — Брани се, брани се, избезумљено је понављао Јуришић Нека чује ко хоће.
— Од чега, мили? Па шта то? Мили, полако да не чује мама! — Брани се, брани се, избезумљено је понављао Јуришић Нека чује ко хоће.
— Брани се, брани се, избезумљено је понављао Јуришић Нека чује ко хоће. — Убило би је, њу би то убило. Полако, мили, полако — молила га је скопљених руку. — Дакле, ни једне речи немаш?... Она заусти да нешто каже али ућута.
Па се она танка колона, докле год се добро не загледа, чинила као да мили у једном истом правцу, тамо ка вратима. Али је Јуришић на то био обратио нарочиту пажњу и уочио: да се она црна
шта је све она радила, само осећам: да је неко велико, и широко чишћење било и да се тамо хтело да човечанство више не мили.
Мислила сам више те никад нећу видети. — Опрости, опрости, опрости, опрости, — безумно је јаукао Јуришић. — Мили, зашто ми се никад ниси јавио? Само једанпут... Само да си ми се бар једанпут јавио..
Африка
То исто сунце што је на нашим ширинама добри и мили друг, под чијом се топлотом пријатељства расцветава наша крв, овде је за белца највећи душманин, једини непријатељ
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Ти си оно мачка што преди за фуруна, а гледи што ћи да кради. Ти си ону Езопову лисицу што вичи: „Цили мили, кир Јања!“ А овамо му метиш штранга за врат. ЈУЦА: Забога, али шта имате сад опет против мене?
Црњански, Милош - Сеобе 2
су да неће да вуку песак из Бегеја, ни шљунак из Тамиша, а што се тиче тог риболова, да их од таквог риболова Бог мили сохрани! Неће да плаћају!
Она је рекла, оцу, да жива неће напустити оне, који су јој били постали мили и драги у животу. Исаковичи су били – као неки талас – понели ту лепу, риђокосу, Шокицу.
Ђурђе је имао обичај да каже, каткад, на рачун својих снаја, да су пијаној снаши мили и ђеверци, али је и код Ђурђа нагласак био на „пијаној“, а не трезној.
Сунце је кроз грање још сваки дан сијало. Павлу се чинило да није на путу у Росију, него да се вратио у свој мили Варадин. И тамо је било, често, тако, топло, и у септембру месецу.
Никад, да знајеш, нисмо били једно другом, толико мили и драги – твој ми образ, сад, на срцу лежи. Петрова си, али као и моја да си.
Павла је била обузела нека неизмерна жалост, и тишина. Није више видео, ни како се Трифун удаљава, ни како мили дуг ред кола, ни њихову сиротињу из Махале, како, уморно, крај кола, корача.
У снегу, варош и њена околина, личили су му на Белград, на његов мили Варадин, а дуж обале Дњепра, на Црну Бару. Кијев је био место, које, и непознато, дочекује, као познато.
Нема он шта себи да пребаци. А цео наш национ зна да су пијаној снаши мили, и ђеверци. Она, Ана, Ана, је та, коју ће он, на веки, волети!
Теодосије - ЖИТИЈА
А написа и посланицу ипарху солунске области, да га отргне и из саме Свете Горе, и да га нему врати. „И ако овим, мили мој, утешиш срце моје, многе почасти од нас даром и љубављу примићеш; ако ли ппезпеш нашу молбу, знај да ћемо ти место
И одмах, као да су га посетили неки из давнине мили другови, био је весео духом, а овим весељем потврђиваше се долазак анђела Божјих к њему и показа се неисказано светао
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
примаче се мачку Тоши и тек што га додирну шапицама, кад ли га Тоша омириса и поче да се облизује: — Ау-мијају, мили мој, алај ми миришеш на сланиницу! Како би било да те малчице грицнем, само мало за увенце?!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Можда бих видео снежног човека, а можда би ми од мраза отпале уши. Осетих како ми хладноћа мили низ кичму, а онда одмахнух главом: ипак је бољи план о путовању на острва Јужнога мора.
Црњански, Милош - Сеобе 1
У очекивању, дакле, тихе, видне ноћи, почеше да проводе вечери септембарске, не знајући да се, у туђини, њини мили и драги, оставивши мртве, враћају на зимовање.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Спавај чедо и сине мили, уроци ти под ногама били, као коњу плоче све четири.“³⁸ Постоји и већи број магијских забрана, табуа, којима је
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
у трбуху и ова учионица плеснивих зидова, а неко слатко-горко очајање од лепоте испуни им грло сузама и срећом. Мили мој, лаку ти ноћ! До нашег поновног Сусрета овај пупољ љубави Развиће можда зрели лета дах У диван цвет...
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кнез донесе одњекуд из угла старјешински троножни столовач, примаче к ватри и рече: — Е, сад, господине и мили госте, сједи! Сâм сједе на сламу и подви ноге. Пошто се гост нећкаше, он га повуче, и настави: — Сједи молим те!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је писао у стиху и у прози. Он воли поезију и на једном месту вели: »Мени су на сваком језику стихови мили.« Али његови стихови су слаби, као сва српска поезија у XВИИИ веку.
Сербином«; »преславни первопросветитељ славено-сербскаго рода нашега«, вели Глигорије Трлајић; »сребровласи мили Обрадовић«, пише Лукијан Мушицки; »велики Доситеј«, назива га Михаило Витковић; »блажени старац«, вели Сима
личности су претеране или у добру или у злу, психологија површна, склада нема, у радњи негде се јури а негде мили.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора, с којим се Јова ужасно мрзео. »Е, просто ми се не мили живот због њега«, — тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
песме, миле тице, Ој ливадо што се сјајиш Пуна росе и травице — Доло, стадо, јањци драги, Вруло, цвеће мирисаво, Мили ветре, ветре благи, Ој изворе, здраво, здраво!
Нико тебе не ћеде помоћи, Роде мили, у претешкој ноћи, Ал' с' у гору диже синак пусти, Па довати руком мрак тај густи, Ајдук кликну, шара пушка плану,
Плачи, траво, запевај, славују, Злато моје земљица покрива! Мили Боже, подигни олују, Сред ме срца громом удри жива! Рака њега крије сад и тама, Шта ћу овде ја на свету сама!
“ Чета ближе, па све ближе, Већ до бели двора стиже — „Боже мили, Боже благи, Та ово је богме драги!“ Па полете пред милога, А он клону с коња свога — Ао јада изненада!
од земље ме диже, Помаче ме, па све сунцу ближе, Кроз облак ме злаћани погони, Кроз злаћани и румени они, Боже мили, чуда големога!
Обојица дивно помирени, Латисмо се горе и зелени, Пограбисмо пушке, те о рамо, Па се вери и тамо и амо; Боже мили, да л' веће милине, Да ли има што на свету слађе Нег са пушком одат по планине, Па уморан сести у залађе, У залађе
Цвеће лежи у артији суво, Песме славља ветар је одувô, Ал' ми ћемо као што смо били Један другом свагда бити мили.
Једна љуба на војна изгледа, И ево га, на ножу му, побре, До две турске, до две главе добре, Она преда њ: „Здраво, мили друже!“ Па довата крваво оруже, Узима га млада у наруче, Од мила јој скоро срце пуче.
Шта ти мислиш, море, с послом овим, Што магарци њему се радују, Чкаља твога што они благују, Па ти вичу: здраво, мили побро, Мислиш да је и за људе добро? Па што на штир сиротиња зија, Мислиш чини зато што јој прија?
и друга беше чуда страга, Ал' предњачи један калуђере, Завргô се страотним: јегоже, Завргô се да ме одадере, Ао мили што ћу ли ти Боже, Така врата, таке јегожине, Таке браде, така ока стрма, Таке јоште огромне гласине, Виче пусти,
Па цветиће око себе ити, Амо до три, тамо четир струка, У један час окити се лука, Замириса цела околина, Боже мили, што ћу од милина! Де цвет пао, ту се и примио, Ко је тако чудо још видио?
На крму се пас тај наслонио, А очима страшно зажагрио, Развалио уста и чељусти, Па удрио у тај лавеж пусти, Боже мили, та шта му је, шта је? Куда гледа, на кога ли лаје?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
пред њим ће у низини празнички бљеснути модра Уна, гранична ријека подгрмечког краја, а тамо, с друге стране — ехеј, мили мој! — и тамо, канда, има свијета, шупље је испод неба. Има, има ... Хоћемо ли доље?
какоће побро улазећи у двориште, а дјед се правда, весело ширећи руке: — Шта ћеш, обладао посао, притисле године, не мили се човјеку никуд с прага. — А како те ноге служе?
Почнем ти ја, мој мили Радане, да живим само за своју душу. Па као да и самог слушатеља шаље својим путем, он почиње, занесено, да му слади
— А ти, рођо, мало у пљачку, а? Сељак опет врдну постранце. — Друже мој мили, јесу нас опљачкали ови доље душмани, право ти кажеш. Нећемо им вратити да сто руку имамо.
Да их нијесам ни имао, морале би ми досад израсти. Оволика војска и ордија, мој мили брате, не храни се и не држи без стотину руку.
— Зашто баш од њих зазиреш? — Ма у једној ми је син, а у другој синовац, брате мој мили, па да не осрамотим дјечаке. — Ено га сад. — А бојим се и Тринаесте бригаде, тамо ми је кум командант.
Зачепркај се, гдје си ту си, па стисни петљу, гледај низ пушчану цијев и чекај непријатељев стрељачки строј. Мили чета кувара Перајице на зачељу колоне, гњура се све више у непознате шикаре, гајеве и кланце, а Грмеч, рођена планина,
Помели се, болан, дјечаци као ждралови у љутој мећави ...Као ждралови, ето то. Какви издајници, мили мој кумићу! РЕЛЕЈНА СТАНИЦА Чим се негдје успостави релејна станица, партизанска „пошта“, то је најбољи знак да се
Ослушкује баба у недоумици, с лаком тугом: не, није ово више она стара тишина. Неће је више никад ни бити. Мили ту, мравиња нешто као за раног прољећа кад неко невидљив лази кроз врбик и за собом оставља свјетлуцаве пикње по
Изгубише се и мили бого, и рођени светитељи и блажена рајска хладовина, толико драга утруђеној сељачкој души. И пође тако бака по селу с
Онога дана углавном је овдје остала. — Па зар читаво своје стадо, брате мили? — То је моја ствар. — А шта ти велиш на то, другарице? — окреће се предсједник баби.
— Као што видиш. Бранио је и одбранио, а сад ...Шта ћеш, трбувом за крувом као и наши стари, друже мој мили, Стојане.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Као да ме је гушило то ваше неговање, Ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи. И одлазио сам пре времена. И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.
Ти се одједном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њега, да га зауставиш. — Не, Николо! Сладак, мили Николо, не улази! — Молила си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.
Дођи, драги, дођи, мили!“... И отпочеше се ређати све лепша за лепшом. Сунце беше већ клонуло, хладовина се раширила, а из баште пирка ветрић.
А мајка, са сузом која јој полако, полако мили низ образ, гледа ме где гологлав стојим између њих и свирача и дворим их са очевим сахатом на прсима, па као да ми
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
ЈОСИФЕ ФТОРИ, мили владетељу, Сунце света и благодетељу! Блажена мајка која ТЕ родила, Света сиса која ТЕ дојила!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
« Очима ме вила кори: »У тебе су очи, руке, »звезда има зраке, звуке; »ти су звуци, мили друже, »од славуја свецке руже, »реч начелна свију вера »први прозор неразмера, »рајски кротник дивљег звера,
Паучином си сапет у крили', гмизави паук по теби мили, шеће се по твом срцу стрвену, сиса ти плаву крв и црвену, а ти зар живиш, зар очекиваш?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Пошто прође доста времена, стану се браћа једанпут међу собом разговарати: — Мили боже, да чуда великога! шта се учини с нашијем сестрама кад не знадосмо ни трага ни гласа куд одоше и за кога се
Оне га упуте даље. Отале дође на једно мјесто, а ту игра коло самијех дјевојака. Мили боже, дјевојке лијепе као смишљене, не знаш која од које љепша, која л' ђеђернија.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Оће ли бити многи? СВЕТОЗАР: Прилично. Већ Ката не зна шта ће. СОФИЈА: Е, девојка је, па јој се мили. МАКСИМ: Зар девојка нема друга посла? СОФИЈА: Њојзи је ово сад најмилије. А, Светозаре? СВЕТОЗАР: Тако је.
МАГА: Е бога вам, браца, па зашто не би ишла, којој се мили и која, ето, може да стигне. МАКСИМ: Гди је та жена, која би могла доспети на бал, ако је добра газдарица?
ДОКТОР: Само те на то условије у службу примам, и уместо што би ти плаћао, ступићеш у плодност науке. То и желиш, мили. За неколико месеца можеш бити доктор философије. МАНОЈЛО: Доктор? доктор, као ви? Еј Исајло, чујеш ли?
(Мисли се.) Не, не, тако лако не могу их прегорети. (Виче.) Ој, комшо комшо! Не мили му се овај глас. Комшо! Комшо! ДАМЈАН (иза сцене): Чујем, комшо. КУЗМАН: Одидер, бога ти, мало.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Да тако ради наш господин, не би она његова аспида онако праскала и лупала. Него он цили-мили око ње. Бре, лупај ти њу, нек јој се пуше аљине! Ајде, сад ме пољуби. СУЛТАНА: Молим те, само то не!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Зар не осећате како море мили Овде где се Сизиф са Сизифом грли? Док у подневној сумаглици чили Трајект што без журбе према копну хрли.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
каже: „Готово и ово срање, хајд куд који, мили моји, срећна вам нова!“ — па се сви разиђу, а шљакаторе свуче комбинезон и, онако мртав уморан, куд који, мили моји,
“ — па се сви разиђу, а шљакаторе свуче комбинезон и, онако мртав уморан, куд који, мили моји, па на улицу. У Мишарску му се не иде, шта ће тамо?
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Чуј! На школи разлеже се Нашег звона мили глас, К'о да вели: Скупљајте се, Мајка школа зове вас! СРПКИЊИЦА — Српкињице селе, Српкињице млада, Где си до сад
Ту гњездо јеина вије, И змија одвратно мили и гуштер по травном поду. ВИИ НА НОВУ ГОДИНУ Лете дани и године, Вечитости то је ход — У свечаном руху
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Па да, то би било сасвим оправдано? ДАНИЦА: Оправдано? МИЋА: Па да, забога, ви сте тако лепушкасти и мили, и могу вам рећи чак и да ми се допадате, врло ми се допадате. (Покушава да је помилује.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А у неко доба осетих како ми нешто мили низ леђа, па ме засврбе. Одмакох се мало да се почешем, али, била је то она мртва тачка негде око плећа, која се не
Са стрепњом ишли смо лагано, ослушкујући шум граната кроз ваздух. — Бого мили, ала грокће — проговори поднаредник Груја. Са једнога узвишенога таласа земље угледасмо топове оне батерије.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Охо, имаћете добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе. Ух, мрачно, незгодно!... У такој соби не мили ми се никакав рад. — Ваша је много светлија и веселија. — Јесте; хајдемо сад тамо.
Шта је то?... Не чује се кукање ... Ноге му се одсекле он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица... Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад. Ево га унутра у кући.
А?... — Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?!... чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој... О, мили !... И она га опет стеже врелим уздрхталим рукама... Тако им прође читав час...
— Зна он добро. Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући... — Што? — Та... онако... Једнако ме гледа душмански. Не може да заборави онога...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
СВАТОВСКЕ ПЕСМЕ 50. За ран’, Павле, за ран’, мили брале! За рана ми снау прстенујете. Када будеш у таштине дворе, Кад изведу лепоту девојку, Не гледај јој венце ни
говораше: “Што т’ се, Маре, жао од’јелити Од твог рода и од миле мајке, И од браће и од братучеда, Од сестрица и мили невјеста?
ћа иза горе, Обасјало младожењи бијеле дворе, Пред дворе му коло игра, пјесне се поју, Вес’о ти је ови данак, мој мили Боже! Ђе Јовану љуби воде у часе добре. Вод’ је, води, млади Јово, сретња ти била!
“ 135. Асан-ага низ Ужице сађе, Гледале га ужичке девојке, Гледале га, па су говориле: “Мили Боже, да чудна јунака! На њему је зелена долама, Извезена од сувога злата.
Не знам хоћу л’ угодити, перин дивој, Мому свекру и свекрви, ај хади мој’, Ер ме мајка узгојила, перин дивој, Мили храбар узблудио, ах јади мој’.“ 144.
150. Вуди мајка свог Ивана сина: “Устани се, мој мили Иване! Прође тебе Мара испред двора, У руци јој сребрни кондијер, Да донесе лађане водице.
187. Савила се бела лоза нинова, Око тога бела града Будима; То не беше бела лоза нинова, Већ то беше двоје мили и драги, Који су се из малена волели, И из једне ситне књиге учили, Дође време да се млади растају! 188.
188. Ангелина воду лила, На воду се наклонила, Сама себи говорила: “Мили Боже, лепа ли сам, Лепа ли сам, млада ли сам, Још да имам црне очи Све би момке преварила, Ожењене раженила,
се Призренска девојка, Код Призрена на нова бунара, Белила се па се огледала, Па је себи сама говорила: “Боже мили, дивна ли сам, Боже мили, лепа ли сам, Боже мили, бела ли сам; Још да имам гајтан веђе, Још да имам црне очи, Још
Код Призрена на нова бунара, Белила се па се огледала, Па је себи сама говорила: “Боже мили, дивна ли сам, Боже мили, лепа ли сам, Боже мили, бела ли сам; Још да имам гајтан веђе, Још да имам црне очи, Још да имам кути уста, Све
Белила се па се огледала, Па је себи сама говорила: “Боже мили, дивна ли сам, Боже мили, лепа ли сам, Боже мили, бела ли сам; Још да имам гајтан веђе, Још да имам црне очи, Још да имам кути уста, Све би момке преварила.“ 190.
Гледала га с чардака девојка, Гледала га, па је беседила: “Боже мили! да чудна јунака! Да ли ми га Бог у срећи даде!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Зар сам то ја, што упаљеним погледом спржим, сав тај свет, куда више не могу да се вратим? Да ли тела, мили градови, или сени, то дрхте, у слабости сна и жуди руку грубих?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
“ — Ветрић и дале пири с плавих планина које се виде тамо у даљини, а небо ћути. „Кажи ми, ти мили ветре што дуваш од тих плавих гора, јесу ли то горе домовине моје?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Машисмо се разбибриге, а снаје се устумараше да спреме »послужење«.... Бого мили, жесна уживања!... распламтели се ћуци на прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену.
Напослетку узе књигу и стаде да бележи... Ја се већ сав охладио. »Куд ли ћу сад, Бого мили ?« мислим у себи и прилазим полако к столу. Он баш тада извијаше руком свој дуги потпис.
Том приликом се сви жале мојој жени, како им се не мили своја кућа, како их све нешто вуче овамо... Истина, и тешко им је, није вајде.
Но за дивно чудо, Каја је врло весела, све јој се мили, па да видите и газда Милошу пође радња на боље откако му она дође.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Ето ти сад! А шта има теби да смркне? ПАВКА: Тако. Не мили ми се. Да си ти као други људи, да одеш на дан избора па да гласаш, 'ајд', 'ајд'!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Хрче ли? Ох, не! Најотменији у селу, Он спава нечујно, као јагње, и тише ... Једна велика буба мили му, ено, по челу; Он за њу не хаје; ко риба у води дише!
пламен љубави Који се, моћан, до небеса усправи За ноћ букне и згасне, или Уредан живот, у којем ти се ништа не мили?
Куда ли ће? У Беч? Мец? На континент афрички? У земљу где живе Грци? Мили, озбиљна као жрец ... У сусрет јој стиже зец Спреман да се у трци Свуд, са сваким такмичи.
још Док се знало ко је добар, ко лош: Ни онда, наиме, нису два лоша Савладала храброг Милоша, Већ Милош и кум, мили рођа, Смакоше, на спавању, Карађорђа! Прошлост је лепа само онда Кад се у њу не спушта сонда.
Теже је питање: да ли су у Каменом добу Преци нам осећали страх, зебњу и тескобу? Будући канибалац, мили неандерталац Свакако није био истанчан интелектуалац: Дивљина и грубост просто су бризгале из њег.
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
Н не тако ти, о мили мој господине и свети мучениче, малоподатљив бил јеси ва тљених и маловечних, колми паче ва непреходимих и великих,
Но ниси ти тако, о мили мој господине и свети мучениче, био малодаран у пропадљивом и маловечном, колико више у непролазном и великом, што
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ту хиљаде бјеху невољниках, сви у љута гвожђа попутани, те грађаху принципу бродове; ту од плача и љуте невоље не мили се уљести човјеку.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник! Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били! — Хвала, нано! Хоћу, нано!
| И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.
јаче к њима да се приближи, да им дâ на знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.
падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука што су због њега претрпеле, да проплаче: — Тато, тато мили! Али је он са матером од капије тако полако овамо долазио.
и зато је тек после неколико недела једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Све што је даље говорио све им је мили постајао. Његове лијепе црте дођоше опет у склад. Пошто се обредише вином два пута, сердар се дигне те дохвати гусле
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
О издати, мили брате, иди оном ко те прати. 2 Издат комендат! Пошли седамдесет и девет ножића; ви седамдесет и девет, јесте ли га
Спавај, спавај, чедо, сине мили! Уроци ти под ногама били Као коњу плоче све четири! 3 Мајка Јова у ружи родила, Ружица га на лист дочекала, Бела
А и старе бабе, да им не буде џабе: бог им дао добре јарце, козе музенице и лијепе старце. Ој, мили јуначе и јуначки сине, вала и ејвала! Земља ти дала, помого ти господ Бог и свети данашњи год.
Ој, мили јуначе, вала и ејвала! Земља дала, помогô ти господ Бог и свети данашњи год! Ко ти о злу мислио, о клину висио, ништа
и! Убио га господ Бог стријелом кроз плот! Вала, мили домаћине, и ејвала! Земља дала, да ти поможе господ Бог и свети данашњи год!
Првјенче, брате, здрав си ми и ти, мој брате мили, вазда ми први одио и за совром овако јуначку и поштену браћу водио; здраво их дома доводио, а на дому здраво и весело
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Пошто прође доста времена, стану се браћа један пут међу собом разговарати: „Мили Боже, да чуда великога! шта се учини с нашијем сестрама кад не знадосмо ни трага ни гласа, куд одоше и за кога се
да с њима напредује, пак пред скупљенијема насмија се и рече: „Вала, господо, кад ми гусли лијепо не ислеишу, не мили ми се ни да сам ослијепио.“ 9. ЗЕТ У ПУНИЦАМА.
не мили у пусту кућу уљести за то што имам несретну жену, и проста Турска сабља ма не њезин језик, и ко би ме убио, душу би сте
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
децом ваља управљати да буду с временом добронаравни и поштени људи, родитељем покорни и послушни, људма с којима живу мили и драги, отечеству и сами себи полезни и благопотребни.
на част, ус|павано у колевци мило чадо оставивши, и кад се врати, носећи пуне прси нектара чловеческог живота, и нађе мили плод утробе своје гди плаче и тужи за сисом, узима чадо своје к матерњим недрам, мило грли, слатко љуби и сису му даје
” Мал[еница]: „Немој, преосвештени и мили господине, тако ти твоје душе! Него, ако ти само није трудно, говори и наслађуј нас с твојом беседом.
и ми и[х] не познајемо разве само по имену, а оне којима су они добро чинили, ни по имену, ништа мање они су нами мили и драги баш како да смо ми у њи[х]ово време живили и као да су нами сва она добра учинили која су они, сам бог зна
Они људи тако су ми добри и мили били да од толико година и данас срце ми за њима тужи као да сам се с њима јуче растао.
љубими Лазар Славујевић Мостаранин, с[а] својим другом Симатом, и прочи купци Сарајлије — сви су ми ови тако добри и мили били да Ми није могуће словом њи[х]ову благост и доброту описати.
учитељева, жена његова, сестра, брат, сна[х]а и ко би год у кућу из комшилука дошао, сви су то били моји предраги и мили учитељи, и желим им срдечно благополучан од бога живот.
и мистер Кларк, да могаше, би ме у своји недри носио; но, са свим тим, како ја, тако и он, једва дочекамо да наши мили домаћини стигну.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Предочи му се и Стипан, њекад мили Стипан, а сад црњи од ђавола, јер тај махнити Котаранин бјеше зачетник сваке „неподопштине.
“ погна коња у сав трк, а сви остали за њим... А ркаћи „плећи даше, и бјежати сташе!...“ Боже мили, што се од њих чини!... Кршћанлук их сијече, гази, куће им и цркве руши и спаљује, вјеша им калуђере за брадине!...
— Добро, добро, де да чујем ту, кад је већ знаш! Бакоња опет зажмури, прекрсти руке и започе: „О Исусе, слатки, мили, Од мене се не одили! Душа моја није жива, Ако тебе не ужива! Ти си радос у жалости, Ти си сунце у тавности...
гадни Мачак, откад нестрпљиво очекује да се зафратри и да добије парохију постао је така притворица да се човјеку не мили погледати на њега!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Студ боцкаво мили од шака што чврсто држе пушку на коленима, пење се долактицом и струји ка рамену, гребуцка дуж кичме, а глава је пуна
Процветале јабуке гранама га ударају по лицу, младо лишће му мили по челу, јер је ноћ, па је и лишће црно, иако се не види, црно је, а ветар лако, као змија по ливадској трави, лута
Ливада мајем опколила и стегла стари камени зид, годинама изрошављен и изглодан, који уморно мили око манастира и конака.
Презиме је капа. Ништа. Сам ће душом да осети ко му је отац. Ваљда неће бити бездушник.. ...Симкином раном мили вијавица из мрака у јабучару. Тече њоме лако, као крв из ње.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ „Оживеће у лугу славуји, Сва ће ропа песмом да забруји!“ Она шапну: - „Ох, мили славуји!“ „Дић' ћемо се фрушкогорском рају, Ићи ћемо све у загрљају, Пландовати по оном буквику“ Она рече: - „Ти ћеш
Куд год иде, злато даје, За листове неке старе, Дркћућом их руком дере, Очи му се разажаре. „Мила децо, мили Срби, Ох, идите путем правим, Младост Моју, клетву моју, Не могу да заборавим!“ Ј.
за мутним далеким, Чезнући тако у тишини јâдâ И опет чита... Бол к'о море расте У мртвој ноћи... док сан жудни, мили, Крилом је, меким к'о паперје ласте, Осени тужну, уморну, на свили. Сама свећа гори у самотној вили. Ј.
зашто и ми не чувасмо тако Срце са пепелом покојника мили'? Нико не би знао да смо тужни били, Да си ти јецала, а ја да сам плак'о!
О мили часи, како сте далеко! Ви драга лица, ишчезла сте давно! Пуста је соба... моје срце тавно... И без вас више ја среће не
К'о да би хтјела збрисати сјен туге... И слушај! Редом запјеваше оне! ... И гласи дршћу, тресу се, и звоне, Мили и сјајни к'о лук младе дуге: „Не тужи! С болом куда ћеш и гдје би?!
Но сласт женског тела не позна: од срама Умре... сед к'о овца, мален као јаре... Епитаф: „Ту лежи Паско Заде, мили Кнез... (и тако даље), успомене јасне! Једини од људи с ким су увек били Сви мужеви добри и све жене часне“. Ј.
„Где су сад дани и часови мили Кад би, у шетњи, у шумицу зашли, И једно друго тобож изгубили, Па би се опет, уз клицање, нашли?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У то доба послаћу ова два моја роба са једном носиљком и са достојном пратњом да те, мили госте, из Демокритове куће допрате у моју“.
само онда кад једноставно живи, не тражи да зна више но што му је потребно и не тежи за већим благом но што му је мили Бог даровао у обилној мери“. Опатов поглед паде на чашу, напуњену руменим вином.
“ „Не говорите тако, господине Герике! Не, чим доспем, већ одмах!“ „Одмах, сместа“, раздера се његов син. „Добро, мили моји, учинићу!“ Његов син запљесну радосно рукама, а ја зовнух гостионичара: „Хеј, домаћине!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Добошар, заборави ми само кочиће од великог шатора! И док пук, као огромна сура и светлуцава гусеница мили, гурећи се и растежући се прашњавим друмом, он се још вула сам по усмрделом биваку пуном растурене сламе и свакојаких
Добар пљачкаш, је л' зврндове?... А ви, војници, видели сте добро како пролазе неваљалци. Па у памет се... и опет мили колона по један и гази по меком и ситном песку; ноге упадају, мали камичци жуље и вређају рањаве табане, и све је теже
мир је већ, само попац досадно шкрипи међу дрвима код пећи и болничар је, на прстима, последњи пут прошао кроз собу. Мили тако бескрајна ноћ оловна и све је више ваздух згуснут и мрак, и све се жешће бори мозак један са собом самим.
су они били проткани, доказ је оно прво осећање првог тренутка; а како је снажан инстинкт самоодржања, доказ 1 Јест, мили мој. Молим те да ми то верујеш. А ја имам своју наду. је онај осмејак.
Кажу — не шалим се — озбиљно тврде: човек осећа, све осећа како по њему мили, пузи, сиса, гризе, гамиже, лиже.“ И сав се тресем од лудачког смеха, и страсно се наслађујем његовим мукама,
превија се као црвић, очајно пружа ручице према мени док се ја измичем, преклиње ме, моли: „Татице, татице, татице, мили татице, не дам те, не дам, нећеш умрети“, и грли ме, стеже, притискује на своја мала прса, на којима је бела кошуљица
Растопљено злато разли се по маглама загревајући их, разносећи свуда свој топли, свој спасоносни, свој мили поздрав, и све живо, замирући, одговори у нежној, дрхтавој срећи, још сањиво све се пружало сунцу, очекивало његово
И привијајући се све поверљивије и мазније настављала је брзо, не дишући: — Ето, мили, драги, ти, мили мој драги ... кад сам била мала ... овако ...
И привијајући се све поверљивије и мазније настављала је брзо, не дишући: — Ето, мили, драги, ти, мили мој драги ... кад сам била мала ... овако ...
посматрао два велика црвена ока воза који је лагано прелазио савски мост и личио на огромну и црну гусеницу која мили. — Добро си спавала, мила, признај. — А ти, зашто ниси спавао ти? Па сама одговори:.. — Јер не бринеш, је ли?
А он преклињући: — Што ме мучиш? Жена се подиже па седе у постељи не дивећи се откуд јој снага. — Мили, да знаш како те безумно волим, мили, безумно — па се видело колико је озарена срећом, милујући меком и белом руком
Жена се подиже па седе у постељи не дивећи се откуд јој снага. — Мили, да знаш како те безумно волим, мили, безумно — па се видело колико је озарена срећом, милујући меком и белом руком његову плаву косу, док је он, румен и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Замишљао сам како у ноћи лежи поред ње — она спава а он бдије — и у њој незауставиво нешто расте, расте. (А докле ће, мили боже, тако то да расте? и како ће то да сврши? и што ће бити послије?
Знам ја већ те ствари! Није ствар у виолини или перу: ствар је у човјеку, мили моји! Ипак, каткад сам покушавао да их послушам. Но убрзо сам, и с осјећањем неисказаног олакшања, одбацивао перо.
А он је заљуљао раменом, малко стидљиво: — Како кад. Некад јест, некад и није. А који пут је црљено-црљено, мили боже, рекао бих сама ватра!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећноме свету. Како су мили и драги сужњу ови ретки и необични за тамницу дарови сјајна сунца!...
куршум или робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... — Мили ми се још живети, попо! — Јадан ти је такав живот, синко! — Шта ћу ! ...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Пошто прође доста времена, стану се браћа једанпут међу собом разговарати: — Мили боже, да чуда великога! Шта се учини с нашијем сестрама, кад не знадосмо ни трага ни гласа куд одоше и за кога се
Оне га упуте даље. Отале дође на једно мјесто, а ту игра коло самијех дјевојака. Мили боже, дјевојке лијепе као смишљене, не знаш која од које љепша, која л’ ђеђернија.
— Е, како одскаче, — вели Насредин — ето га сад код куће, ама ни у цара бољега татара. Мили боже, шта се орачи начудише: кад учило подне, а ето ручка, ма баш онакова по какав Насредин поручи.
— Бржај, ако бога знаш, мрче; нећемо ноћас никад кући доћи, — а крвник му одговори: — Мени се, брате, душе ми, не мили у пусту кућу уљасти зато што имам несретну жену, и проста турска сабља ма не њезин језик, и ко би ме убио, душу би
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ХИМНА Одмани руком и загази бару Што мили, тече, као живот мека, Сарани разум, и удиши пару С поднебља глиба што те свуда чека.
Моја је душа сада суво поље. ЈЕСЕН Ноћ без неба, ноћ јесења; а кроз таму Иде, мили сумаглица, влага хладна, Земља мокра и црни се к'о страст гладна.
Кроз докон ветар што узалуд цвили, Ја чујем корак моћног распадања; И распадање, распадање мили Кроз свет, покрете, кроз шум преко грања.
Апатија и клонулост — речи ствари; А досада преко свега мили, тиска, Тежња среће видна, празна — нигде чари, Нигде ичег да се жали, да се иска.
изумрлих сада За њом се креће: нит ропће, нит цвили, Увело лишће шушти, тихо пада — Живот нестаје, ал' траг за њим мили. “Тако ми ноћи и природе ове!”...
Десет месеци равно је сад Од растанка нам, а од ње ни речи. Све ми се чини узалуд сам чек'о. Све више су моји мили од мене далеко. Можда јој брани баш светли цар: Неће да царством утеха прође.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Није у томе зла! — А што ћу казати? — попусти он. — Она је, ваља рећи истину, мајка овога шкоља. Бијаху јој мили људи, — надода лакше, — али то су њезини посли... Напиј се, стара!
А овако, не мили му се ни лећи. Биће му хладно. Сам како ће дочекати зимњу зору? Ђаво би знао што је то да не може без ње!
Нема код њих ни школе, ни путева, ни уређених локава. И црква је подалеко: зими бије лед, а лети припека, па се не мили ни ићи.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У реци је вода „замртвљена, а сва мрачна, мили и преко брвна, јаза, као при крају свога корита, ваља се и нестаје у као неки понор”.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Бићеш опет, бићеш. Ево, молим те, кумим те. Смилуј се! Дођи к себи! Какав си ми ти Турчин!.. Мој драги, мој мили, по Богу брат, кум. отац н мајка!.. Послушај ме, кад зора заруди... преко Ибра, преко планина, у... у... Милоје!.. У...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— Ако има надзвездија, Где вечита зора свити, Наше душе, мили друже, Онде ће се загрлити, — Ал’ ми црним словом пише: Ту, на земљи, никад више! »Јавор« 1890.
Да ли?... можда... јесте... На вилински крили Амо хрли... ту је Наш покојник мили. Па кад протрх очи У тренутку сева, Видех: загрлио Бранко Дескашева.
А она га душом Покајничком крили, Шапуће му тихо: Спаситељу мили! Она му је анђô У новоме небу; Љубе се и штују — Ал’ у рају зебу.
Јер ова авет, овај вампир бледи Не пушта никог док га не исцеди. Он мреже стеже, жртве му се гуше; Њему се мили кад те несвест хвата; Залуд га питаш: — „Та имаш ли душе?“ — „Шта ће ми душа? Мени треба злата!
Петровић, Растко - АФРИКА
То исто сунце што је на нашим ширинама добри и мили друг, под чијом се топлотом пријатељства расцветава наша крв, овде је за белца највећи душманин, једини непријатељ
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ — Слушамо их, заноси нас Тај небеско-земски пој. Опојени, раздрагани Питамо се шапћућ’ ми: „Мили Боже, ко их боље Сад разуме, ја ил’ ти?“ Л А молиш ли се, свете? Ти с’ Богу не молиш!
“ Оживиће у лугу славуји, Сва ће гора песмом да забруји. Она шапну: „Ох, мили славуји!“ Дић’ ћемо се фрушкогорском рају, Ићићемо све у загрљају, Пландовати по оном буквику.
Драги часи, — мили загрљаји — Речи песме, — уздисаји, нади, Љубав, вера — а вера се сјаји — Кад’јоница младости их кади.
Ја и тако к небу гледим, Ту им тражим лика, Кад се сетим мојих милих, драгих покојника. ЛВИИ Кад нам мили на пут пођу, Пуни смо жаљења, Рукујућ’ се говоримо: „Збогом, — до виђења!
“ Лепе речи, топла нада Из груди их креће; То велимо, то желимо А — биће, ил’ неће. Ал’ кад мили у гроб падну! — Ни то ништ’ не мења, — Зар не смемо и тад рећи: „Збогом, — до виђења!
У сну, дабогме у сну, Дођоше друзи мили, И стиснуше ми руку, Сумор ми разведрили. У сну, дабогме у сну, Дође ми моја драга, — У саломљеним грудма Разви
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Мислим се... ако наиђу, зарићу бајонет и готово. Лежећи окренут земљи гледао сам једнога мрава како журно мили. Једним дрвцетом запречио сам му пут. Он пође у страну. И с те стране препречио сам му ход.
А онде видим и икону. Недостаје вам још само крст на кући. — И један натпис на вратима: „Овде почивају наши мили и никад непрежаљени.“ — Капетан Бора се наједном уозбиљи. — Џамићу! — гледао је строго посилнога капетана Радослава.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
и не имајући с начала из Отечества свога извјестија каквог му таквог, и потом, получивши га, восклицава: Вени, ветре мили, И на златних крили Ти довеј ми гласак И мио и сладак: Да на моме крају Мир и слога трају.
Србља шчастљивити све желите мужа, Ви ћете се радовати, уживати сласти Имајући свог супруга, будући у власти, И љубови мили залог, грлити свог сина, Док жениха она чека још из Недођина!
Павле Соларић ПОСЛАНИЦА ДРАГУ ТЕОДОРОВИЋУ ТРШЋАНИНУ Читаћете, кад ме од вас дол' и гора д'јеле, Овај Павла, мили Драго, листак књиге б'јеле; Читаћете, нека знаду рода вашег уди Да за њима и у даљи моје горе груди, Да за серце све
Зиммерманн Видевши многе народе, градове, И школе, нраве, својему народу на Стократну ползу, сребровласи, Мили Обрадовић навек усну.
Пламту образи сад младом јунаку, И он верну данас тражи себи љубезну. Погледај, брате о мили, на све ми погледај стране, Видећеш ружичноцветајуће лепоте. Благо не тражи ми, брате: варљиво злато и сребро!
Ђорђе пак, стегнув од жалости срце, поче: „Мили родитељу! Шта ти рече, да од Бога нађеш? Мало ли зар нам је страдања, туге и невоље тешке?
У чисто жито црни кукољ сеје, Нек’ сваки држи оно што је добро, Нек мрзост режи а лудост се смеје, — Ја и ти ћемо, мили српски побро, Да опевамо што нам срце греје, Да опевамо славнога јунака, У мишци крепка, срцем, духом јака.
Оставиће терет, с лица отрт зној, У мислима тражећ он завичај свој. Запеваће песму, одјекнуће гај: „Завичају мили, одмора ми дај!” Узабраће, можда, још и који цвет, Па одморан ићи све даље у свет.
Мило људма чут и видит Да су другим мили, драги, А сан мио шири прси, Смеј и румен лицу даје. Тргло с’ од сна Цвет-девојче, У њој срце игра, скаче, А уста
1841. Јован Суботић ЕМБРИОНУ Откуда тако, ти мили путниче, У живот овај посла л’ живот тебе? Је ли то живот, је л’ то право биће?
Да је сав живот један пут за тамо, Сви би столетни умирали само! Збогом, о збогом, ти мили путниче! Наћи ће тебе и отац и мати; Они ће тебе, ти ћеш њих познати, И кад ум ћути, срце јасно виче.
с’ пута, Од тог труда Није вајде — У двор хајде Вила дева, Да ти пева Сила земска И небеска; Деви вили, Брате мили, Руку пружи, Да ти служи Грдна сила Свију вила! Љуби лице Од краљице Вила свију!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Може л’ се мени ишта милити? Може ли бити мило срцу мом Што ће се видет’ с једним варваром? И сатани се ништа не мили, — Па опет тражи слуге, робове; А зашто?...
Јеси ли чула? Шесет тисућа!... Пред њима бесни увређен лав!... ЈЕЛИСАВЕТА: Твој мили брат. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Јест, он — А за њим лете два осветника, Два мрка вука — два Орловића — И оштре канџе крвљу
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Руцај, бате, колико ти дуса подноси... Само шјутра! Рођени мој, мили мој, драги Мој Јабо — само шјутра! У Лујином промуклом гласићу дрхтало је меко, њежно преклињање.
А мени мој мили и добри народ помаже, па и ја њему шта могу и како могу... Помогô би' му, Бог зна и моја напаћена душа, и друкчије кад
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Понављамо скалу што познасмо рано, Скалом судбе, којом други једва мили; Зато нама данас ништа није страно, Чини нам се, свуда већ смо једном били.
Зар не осећате како море мили, Да не руши вечни покој палих чета? Из дубоког јаза мирни дремеж чили, А уморним летом зрак месеца шета.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Или листак из горице, Кад се вихор игра њима — Затрепери у прсима. Па, Козаче, брате мили, Кад отидеш твоме крају, Козачкоме завичају, И затресеш балалајку, Поздрави нам стару мајку — Украјину... 1876.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И дубље ли нас нема, дубље се отвори спасење. МИРОВАЊЕ ДРВЕЋА Све боли. Мили друзи, рад мене мирујете. Трепетом не озледи ме ни лист. Тихо и тише, умин из рана оваплоти ме у реч.
Тихо и тише, умин из рана оваплоти ме у реч. Целивам стабла, браћу моју редом, милујем ожиљке нежно. Мили друзи, боли ли кад вам секира засече тело? И умине ли, кад за вас неме ја мукотрпан крикнем?
Сав народ што се роди тад Зваће те Учитељу. ПЕСМА СЛУЖАВКЕ Води ме, мили мој, Низ брежуљак за руку Да видимо, драги, је ли нам лоза у цвету. Драгано моја, лоза нам није цветала.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А никога по чаршији, ћепенцима. Само спроћу, где је хладовина више ваде, по којој од жеге пресушила вода једва мили, метнута врата дућанска. На њима изваљени, раскопчани, по неколико комшија седе. Пуше.
Ћипико, Иво - Пауци
и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли могуће да је на самртноме часу оставио све Ради? —А који су били свједоци? — упита газда.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Чувајте слатки глас За поздрав дана, кад зора рана Истоком распе крас; Па сву ноћ будан кад поглед склопи Анђелак мили мој: 3воните звуци, звоните звуци, 3воните онда њој. 1881. ЉУБАВ О што ме, срце, гониш ти, И мориш духа моћ?
1881. ЉЕЉО У чудној цпећу миља свог, Кô љупки, мили дан, Весело игра млади бог, Уз лиру и тимпан. И весô лети светом свуд, Ширећи слатки јад И стрелом рàни моју
И с чудне среће, јада мог, Кô љупки, мили дан, Весело игра млади бог, Уз лиру и тимпан! 1882. ЉУБИЧИЦА Међ густом травом, скривена од целог света, Мирно и
Таласи мили! Равнодушно тако Остављах и ја све што љубљах јако, И гоним - јурим - а где ли ћу стати, - Судба ћу, можда, знати!
А сањив бршљан из траве се диже Ја страсно грлих њезин мили стас, А он јој благо до косице стиже, И венцем уви расплетену влас. 1883.
И ти, О мили анђеле мој! позвана божанским звуком, Припреми чаробне дворе, кад сунца изумре моћ, Над ружичасти наш свет да Љељо
Гле, мајска ружа око нас Чаробно, слатко мири; Над њоме тихи, сањив крас Пролетња нојца шири; Под њоме славуј, мили друг, у сутон пева тавни, И песмом здрави шумни луг И цветне, благе равни.
Ах, мили друзи! Беше дан, У ком сам и ја сневô, Ал' час је куцнô, - мину сан, И сад сам будан ево! А славуј пева, кô и тад, Месе
До врага с њоме! Занос тај Студеним зраком сјаје О, Хебо моја, вина дај! Заборав оно даје. Кроз овај мили пољски свет Лахора бледо крило, Ширећи неми, благи лет, Лелуја цвеће мило.
1886. (ЗБОГОМ!... НИКАДА МОЖДА НЕЋУ) Збогом!... Никада можда нећу Твој мили више чути глас, Никада неће рука моја, Грлећи тебе у самоћи, Расплести твоју густу влас; Нити ће икад више
прижеже жарко, Варљиве слике ваше: кристалних вода сјај, И сниске, кудраве шуме, и сунце над њима јарко, Прохладни, мили крај. Ал' где је кристална река и сенка питомих шума? Преда мном рудине пукле и равна пола та...
Ту гнездо јеина вије, И змија одвратно мили и гуштер по травном поду. 1890. ЈУТРО НА ХИСАРУ КОД ЛЕСКОВЦА Са пустих, далеких поља јутарња магла се диже, И хладни
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Да ја морам одлазити, Тебе, драгу оставити, и мој мили родни дом!“ Тај гром било је једно препоручено писмо мога чика Андрије.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Славуј ће нам попевати, Док не буде дану крај, Ми ћемо се наиграти, Весел' ће нас мили мај – Хајдмо сви у гај! МАТИ ПЕВА ЖАРКУ ЈОВАН СУБОТИЋ Устај мали Жарко, Дошла ти је куца, Да јој дадеш
песме, миле тице, Ој ливадо, што се сјајиш, Пуна росе и травице- Доло, стадо, јањци драги, Вруло, цвеће мирисаво Мили ветре, ветре благи Ој изворе, здраво здраво!
Нико тебе не ћеде помоћи Роде мили у претешкој ноћи, Ал' с' у гору диже синак пусти, Па дохвати руком мрак тај густи, Ајдук кликну, шара пушка плану, А
Па, Козаче, брате мили, Кад отидеш твоме крају, Козачкоме завичају, И затресеш балалајку, Поздрави нам стару мајку Украјину… (1876) О
Волим људе Када зборе, Мудре, лепе Разговоре! МРАВ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Мили, мили, мали мравак Па по ваздан ради, Лети купи, вуче, слаже А зими се слади.
Волим људе Када зборе, Мудре, лепе Разговоре! МРАВ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Мили, мили, мали мравак Па по ваздан ради, Лети купи, вуче, слаже А зими се слади.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Други богаташи пропуштају кроз прсте дукате, а он се као дете радује кад му кроз прсте мили жито. У себи мрмља: „Ови мали голицаду, ови крупни шушту, а руменика је к'о од сомота, свилено јој брашно, и свилена и
” И заиста су пуцала леђа; и пекао је Нату стид, кад је први пут унела туђ веш, и осетила како као гусеница мили по глави реч: вешерка. Села је под орах и горко плакала.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
цуи менѕ дівініор, атqуе ос магна ѕонатурум за знак спомена делце ово посвећује Сочинитељ Муза моја љубно теби, мили друже, диже спомен, ал’ је лепши онај спомен ког сам, друже, дижеш себи.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Под таласима гледам како рибе круже. Бацимо брзо мрежу, мили друже; Какав је данас плодан синуо дан. Битка је добијена, Добоши звоне: Пам, пам!
Ох проклета! Та кључеви виолински у јетри ми коте се, ко бакциле Кохове: Ханибале, Каравађо лопове, хајдмо мили да славимо канибалике.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ТОМА (стресе се): Ах, синко! Зар овакав Божји, мили, свети дан, и ја овако да га дочекујем. Не, синко! Нећеш га ни ти да заиграш и да запеваш!
Не љути се толико! ТОМА (бесно): Како? Да се не љутим? Шта сам ја? МАГДА Газда! Газда! Стари, мили, слатки газда! (Љуби га у руку.) Немој, газдо! (Показује на јело, пиће.) Седни! ТОМА (згрануто): Још и да седнем?
СТАНА (цеди пешкир од хладне воде, облаже њиме Стојаново чело, тихо га љубећи): Бато мој мили! (Одлази уплашено.) СТОЈАН (буди се): Зора! Дан већ? (Уплашено.) Нећу ја дан! Њу, уста њена хоћу!...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
О мили часи, како сте далеко! Ви, драга лица, ишчезла стеко'... сте давно! Пуста је соба... моје срце тавно... И без вас ви
И слушај! Редом запјеваше оне!... И гласи дршћу, тресу се, и звоне, Мили и сјајни ко лук младе дуге: ''Не тужи! С болом куда ћеш и гдје би?!
О мој драги, ти ми под пенџере дођи! Па пут неба често мили поглед пусти, Ко да једва чека да се вече спусти... Па још, болан друже, кад неђеља сване, На авлијска врата када
У ове часе ви сте ружа били, Ја лептир био што на цвијет пада; Ах, ваше косе, очи, смијех мили, И ваше тијело и љепота млада Опише мене... Ми бјесмо у рају, Јабуке слатке берући са грана...
Вечери света, дођи! Тихо, тише! Јер овдје нико не чека те више — Сви моји мили заспали су давно. 1904. ВОДЕНИЦА Старо мјесто моје!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И шта је било потом? Блажени се оконча сечењем главе, а његови мили другови примише смрт истим начином пре њега, молећи му се што су могли лепше да они сврше пре њега, те да његову смрт
Стереотипни почеци су веома чести. Они могу бити двојаки. Једни немају веза са садржином песме: „Боже мили, чуда великога!“ „ Мили боже, на свему ти хвала!
Они могу бити двојаки. Једни немају веза са садржином песме: „Боже мили, чуда великога!“ „ Мили боже, на свему ти хвала!
(Пропаст царства српскога) Мили боже, чуда големога! Јали грми, јал' се земља тресе? Ја се бије море о мраморје? Ја се бију на Попина виле?
Стаде свата дванаест хиљада те гледају коња у Бугара; коња гледе, а сами се чуде: „Боже мили, чуда великога! Добра коња, а лоша јунака!
Па отиде низ поље леђанско. Гледале га Латинке ђевојке, гледале га, пак су говориле: „Боже мили, чуда великога! Каква је то царева замјена?! Та на њему ни хаљина нема! Весели се, краљев заточниче!
Кад су били кроз поље Косово, Милош хоће граду Вучитрну, па говори српском цар-Стјепану: „Збогом остај, мој мили ујаче, мој ујаче, српски цар–Стјепане!
Та ти ли си, мој мили нећаче! Благо мајци која те родила и ујаку који те имаде! Зашто ми се отприје не кажеш, него сам те путем намучио: и
Вели њему љуба Видосава: „Не бој ми се, мили господару! Добар јунак добар сан уснио; сан је лажа, а бог је истина.“ Опреми се војвода Момчило, па он сиђе низ
Ви удрите војсци по крајима, ја ћ' ударит војсци по сриједи“. Мили боже, чуда великога! Да је коме погледати било како с'јече војвода Момчило, како крчи друма низ планину!
Вала тебе на твојој бесједи, истина је како што говориш“. 7 МИЛОШ У ЛАТИНИМА Боже мили, чуда великога! Када славни српски кнез Лазаре посла зета Милош-Обилића у Латине да купи хараче, Латини га дивно
Морô те је когод научити, веће казуј ко те научио?“ Одговара сирота девојка: „Мили куме, Краљевићу Марко, твоја ме је сабља научила!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Шта је?! — препаде се Јованче. — Јао, нешто ме убоде за врат! У-ух, што боли... Јао, јао, ево га мили низ леђа! Јованче му брже-боље посвијетли иза врата, па и нехотице прасну у смијех.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Није ли све једно — земља и прах! Кошчине ка камење ваљају се... И што је то од нас? Јучер, мој мили садруг, ка неки ми у телу зглавак, А саде, ка неке мршине липсале Од њега се грозим.
А у онога му сиромашка коншије ништа више нејма кроме једно женско јагњешце. Пак ко том бољару дође му на конак неки мили туђин гост. (Неки туђин — сотим указује слепоћу жеље.
И они што су тобоже поближи и понајбољи и мили пријатељи костреше се и растресају те устају скачући на зло дружевље, јерно били смо јоште из детињства зли и пакостни
Кажи ми који је напредак у томе ако један дувар зида а други пак размеће? Е да се може кад доконати да цео буде? Моји мили, ето сваког учења помало вам износим напред, еда бисте се побољали и с доброг се поживили, него зато врло ми је мучно