Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— И, погледавши благодарно у благо лице учитељево, окрете се своме Милисаву, узе га за руку, привуче га к себи доле, па га пољуби... — Ох, како бих волео да... Не! Не!
Ситније ствари, као: бурад, каце, казан и друге маленкости, распродаше; новци уђоше у касу, а Милисаву, на добру реч кметова и осталих сељана, оставише на руковање стоку са њивама и ливадама, да њима сам управља, а да од
Стари Сремац је помилова својим сувим рукама по бледим обрашчићима. — Јелице! Сутра ће да суде Милисаву што је упалио кућу... Јелица се трже и бризну плакати. — Зар и ти, бабо?... Ах, бабо, бабо!...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и учиним и одма пошљем по једног човека Лазару Илићу у Јабучје, Петру Јеремићу у Ракаре, Малом Јанку у Оглађеновцу и Милисаву Милошевићу у Орашац, и поручим им: да је час избављења приспео и нека купе чете сваки у свом крају, и нека буду
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
бунила освешћени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само
благостању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде! Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.
И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председнику), како се то духовито изразио наш Сретен. И чича-Милисаву је пресело ово вече.
И чича-Милисаву је пресело ово вече. Ишли су му пред кућу и викали: »Уа! Уа! Живела Бразилија! Доле с крнтијама реакционарним!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
МИЛАДИН: Разумем, господин-Жико! (Оде.) Х ПРЕЂАШЊИ, без МИЛАДИНА ЈЕРОТИЈЕ (Милисаву): А јесу ли ту у фиоци списи што су нађени код онога? МИЛИСАВ: Овде су. ЈЕРОТИЈЕ: Добро их чувај, отвори четворе очи.
ЖИКА: Нек уђе газда Миладин и кажи апсанџији да ми доведе Спасу механџију. ЈОСА (повуче се). ВИЋА (Милисаву): Хоћеш ти, бога ти, господин-Милисаве, да водиш записник? Поверљиво је и, после, тај записник иде министру.
ВИЋА: Онога, де, јутрошњега. Као да су ти пуне 'апсане господе, па не знаш кога? ЈОСА: А, јес'! (Оде.) ВИЋА (Милисаву): Јеси ли написао заглавље? МИЛИСАВ: Јесам! ВИЋА: Уписао си и ове? МИЛИСАВ: Јесам!
БОКА: Нисам. ВИЋА: Чекај, не прекидај! Јеси ли био који пут осуђиван и зашто? БОКА: Нисам. ВИЋА (Милисаву): Запиши, господине Милисаве! (Боки). А знаш ли зашто си ухапшен? БОКА: Не знам!
КАПЕТАН (Ђоки): Ето, јеси чуо? Па сад не можеш ти друкчије говорити но што сам ја већ јавио министру! (Милисаву.) Јеси л' ти записао, господин-Милисаве, да је признао све? ВИЋА: Нисам га још све питао.
ЖИКА: Па оно, мора! ЂОКА: Боље, немојте читати даље. КАПЕТАН: Ти да ћутиш, јеси ли чуо! (Милисаву.) Је л' и ти, господине Милисаве, велиш да се мора читати? МИЛИСАВ: Па јес'! КАПЕТАН: Добро!
АНЂА (ухвати Ђоку и Марицу и одведе их у своју собу). XX КАПЕТАН, ЖИКА, МИЛИСАВ КАПЕТАН (Жики и Милисаву): Видесте ли, људи, шта би ово?