Матавуљ, Симо - УСКОК
Шта губи лишив се извјештаченијех потреба и навика и предрасуда свога сталежа?... Колико је година Милици? По свој прилици седамнаест-осамнаест! Шта стари управо мисли кад га нуди да остане с њим?
То тако кажемо, јер знамо да неће бити! А о Ђурђеву дне ствар мора бити начисто, јер је вријеме Милици да се удоми... Чим се чује да је слободна, навалиће просиоци... Међу људима бјеше се заврзла жестока распа око њечега.
Јанко само што нагло дихаше, али не пусти јаука. — Јунак, ђетић — рече медик, окренув се Милици, која стојаше подаље и сва дрхташе!... — Чух од вашега пристава како се поднио у чети и све. А куд оде пристав?
дуга кићења, заврши: „Ја бих желио, вели, да видиш мога Станоја само да га познаш, па да видиш би ли био према твојој Милици! А, валај, кад би хтио и да распиташ је ли ваљаст и чојски! И онда да речеш пошљедњу ријеч!
Рече ми: „Хоће и Јанко да свети Милуна, да би се и Милици боље свидио!“... Кнез ћуташе. — Љутиш ли се, брајо! — запита Стане бојажљиво.
— Пусти ме, тајко, молим ти се! — Хоћу, одмах ћу те пустити, само реци! — Ма што? Ма што? Милици се учини да њешто шкргну крај колибе, те стрекну, па се свом снагом трже да се извуче, али је стегоше гвоздене мишице
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ја сам Милица Обрадова ... чуо си ваљда?... Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тек му суне у гладу да у дан највећег посла стави на себе празнично одело; и исквари га. Али Милици његовој драга његова лепота, драга јој његова гиздавост, потегне и ради, двоструко, кришом од мужа ради и по туђим
Ја на Лабуду. Јосин Душко на Цветану, а Лука на кобилици Милици. — Опет смеј и подврискивање. Шегрт један се преврну трипут на рукама: „Живела кобилица Милица!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
СА ПЛАНИНЕ 82 ЦАРИЦА И ЗЕВАЛИЦА 86 ЗВЕЗДА У ЧИЈИМ ЈЕ ГРУДИМА НЕШТО КУЦАЛО 90 СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ Мајци Милици, за мудрост њене љубави!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А то је дало прилике Милици да постави једно од најважнијих питања: „Зар издаде цара на Косову?“ Ово питање је истакнуто и тиме што рањеник не
се маши руком у џепове, те извади хиљаду дуката, и извади од злата јабуку, у јабуци трн камена драга, обиљежје Милици ћевојци.
мољаше: „Ти ме, боже, донеси на сваке на невољне среће, боже, ма ме немој дон̓јети на јунака израњана, ер су мени, Милици, љуте ране додијале, љуби Лазаровој“.
“ „И ово сам отправила Лазара господара, туђинине један, и ово сам отправила и Милоша зета мога.“ Али рањен јуначе Милици одговараше, љуби Лазаровој: „А давори, давори, Милице Лазаровица, кога си отправила, веће нећеш причекати, пунице моја!