Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Да л’ гину јунаци за њу? Ох, госпо, па немојте старца лагати, грехота је!... Кажите му право: да је лепша, милија, сјајнија.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
То јој се допусти, и људи је радо гледају, зашто она ником никаква зла није кадра учинити; и толико је сваком милија што с њом и пролеће, љупко време, долази, и славуји пропевају.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Жалиће ме моја мила нáна, И жалиће још милија дика; Нана жали за годину дана, Диса жали за недељу дана — Еј, та милија је дикина недеља, Нег’ нанини’ сто година
Жалиће ме моја мила нáна, И жалиће још милија дика; Нана жали за годину дана, Диса жали за недељу дана — Еј, та милија је дикина недеља, Нег’ нанини’ сто година дана! — И-ју, ала је безобразан!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Та сенка, жене која је мртва, била му је, крај све те Божичке, све милија срцу. Прошлост му се, тако, чинила лепша од свега што је сад имао.
Сетио се био Текле, ћерке Божича, која му је постајала све милија, у успомени, с пута. Чуо је, иза себе, њен смех, али кад се осврте, дабогме, иза кола никог није било, сем идућих кола
Црњански, Милош - Сеобе 1
бацао главу, и, уплашен од нечег, уступао уназад, Исакович опет осети ту телесну сласт пред напад, која му беше милија од свих других.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
интереси и страсти код њега су изнад еванђелских хришћанских учења, и он пева како му је турска крв као жртва милија »него уље из кандила и измирна и кадила«. Он има сасвим световно и филозофско образовање.
Милићевић, Вук - Беспуће
једних и других и не мислећи касније на њих; гледао ју је, а да ништа у њему није казало да је она боља, љепша и њему милија од других.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' се сваки дивно заменио, Десеторо сваки је згубио. Још се не да најстари Милија. Бог је њега дивно сачувао, Још му ране Турчин не задао, Уза њ пристô братац Радисаве, А уз овог опет Владисаве.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ах, девојко моја! да знаш како те волим и гинем за тобом! Дража си ми но рођена мајка и сестра моја, милија ми је твоја танка половина и равна снага, но све благо стамболско!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Вјетар ватру повраћа из тучане фуруне. - Миле сеје, двобраћа: Ранко, Мара, Милија - Ћамил, Тахир, Фикрета. Грашке зноја цвјетају. Проточила одјећа: лажигаће, кошуље.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Укратко, он осети да му је Љубица, поред свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету... Само му сину та мисао кроз главу као електрика, он осети бол у срцу, па се одједном окрете И
И ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, убијена...
И ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, убијена...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
је исписано име краја из кога је народ у групи, а испод тога речи: „За Страдију све жртвујемо“ или: „Страдија нам је милија и од свиња!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
сердар РАДОЊА ВУКОТА„ ИВАН ПЕТРОВИЋ КНЕЗ РАДЕ, брат владике Данила БАЈКО РОГАН ЈАНКО НИКОЛА ВОЈВОДА ДРАШКО МИЛИЈА СТАНКО (Љуб.
Смрад ухвати лафа у кљусама, затрије се име црногорско, не остаде крста од три прста! ВОЈВОДА МИЛИЈА Чујете ли коло како пјева? Кâ је она пјесна изведена, из главе је цијела народа.
Удри врага, не остав му трага, али губи обадва свијета! ВОЈВОДА СТАНКО (ЉУБОТИЊАНИН) Имаш разлог, војвода Милија. И дабогда траг нам се затро кад под овом живјели марамом! Што ће ђаво у кршћену земљу? Што гојимо змију у њедрима?
А без њих се пословат не може; наједно се боље разбирамо. ВОЈВОДА МИЛИЈА Отишли су на станак Турцима да некакво робље мијењају; ема сам им послâ поклисара: тек се врате, да овамо иду, да
ВУК РАСЛАПЧЕВИЋ Како су ме длани засврбили, да се хоће ко ђе посвадити, бисмо глобе големо узели. ВОЈВОДА МИЛИЈА Тешке пушке, игђе ли икога! Кâ је носиш, Бог-ти-братска, Станко?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Глава је иста Милунова а и срце ће бити очево! А да како!“ Марко узе дијете па га пољуби, па Петар, па Милија; сви га изгрлише.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Ја сам увјерен да књижица ова никоме не ће бити милија него Вама; за то сам се и | усудио украсити је Вашијем славнијем именом.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И тако, дан раније него што ми је истекло одсуство, кренуо сам се за пуком. Осетио сам, на несрећу, да ми је чета милија, вернија, топлија кућа од моје. Али шта ћу после?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Казаћу ти, али нека те нешто упитам: а ли ти је милија крава која млијеко дава али она те превали ногом кабао те се не да помусти? — Милија прва.
— Милија прва. — Е добро, у сребру ти се оковала, а кажи ми: али ти је милија она кокош те не носи јаја али она те носи?
— Милија прва. — Е добро, у сребру ти се оковала, а кажи ми: али ти је милија она кокош те не носи јаја али она те носи? — Милија потоња.
— Е добро, у сребру ти се оковала, а кажи ми: али ти је милија она кокош те не носи јаја али она те носи? — Милија потоња. — Валај, погађаш као по анђелу, а кажи ми: али ти је милије прољетно руно вуне али јесење?
Ћипико, Иво - Приповетке
—Мило ти је овде, — каза он, погађајући њену мисао. —Мило, да. .. Питомина!... Ти си и милија и питомија... — понови он, и, као да му паде нешто на памет, нагло се диже и погледа у страну.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
приметимо брисање имена или обезличавање слично ономе које се и код Софке појављивало: „Није знао зашто му је слађа, милија.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Соломонска пресуда! — узвикнуо је поручник Мишић. — Слажемо се. ЦРНА РЕКА Капетан Милија, звани „Аждаја“, прича како се и он вукао по пољским завојиштима.
— И још треће — умеша се капетан Милија. — Сваки онај пешак који заостане може лако наћи своју јединицу... Право напред, до пред бодљикаву жицу.
— Море, остави се размишљања. Ако почнеш тако, онда никад краја — додаје капетан Милија. — Е, размишљали бисте и ви, господине капетане, да вас неко привеже за кревет, као ово мене.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Замичемо журно. Још једна окука па смо спасени. Али баш покрај пута лежао је телефонист Милија. Глава му готово у бари. Један га дохвати за ноге да га извуче, али он јекну: „Убијте ме... убијте.“ — Понесите га!
Уплашио сам се од самога себе. Очне беоњаче биле су жуте као лимун, па врат... груди такође. Капетан Милија, кога су звали „Аждаја“, приђе важан моме кревету, и дохвати за руку као да ми одбројава пулс.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једино се оне од читавог дечака виде. А старац Милија каже: — Или ће дечак напустити кулу, или ће у њој оставити главу! Без Месечевог цвета нема му оздрављења!
— Потражићемо и наћи цвет! — кажу отац и мајка. — Дечак га сам мора наћи! — тврдо ће старац Милија. — Од мехура сапунице је тананији! Ако из куле изађе, први ће га ветар одувати као јесењи листак!
— штите родитељи дечака. »Да ми за њега нађемо Цвет?« — Он га мора сам наћи! — старац Милија узе Ведрана за руку, отвори врата, и рече: — Иди, и не осврћи се, момче! Твој Цвет те чека на врху Сребрне Горе!
Кроз дечакову кичму прође језа: утопиће га људска река! Окрете се и потрча назад ка кули, али пред лом старац Милија стоји, држи кључ, молио не молио не отвара! — Твој цвет те чека! — каже.
Преко неба, као осмех, пређе некаква бледа светлост. Је ли то старац Милија био? Или је Мајка Вода дечаку руком махнула? Ведран није могао да одреди. Очи његове мајке звале су га издалека.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Зоговић истиче да је ову песму испевао „старац Милија из старог Колашина“, али не истиче да је старац Милија живео и певао у ослобођеној Србији.
Зоговић истиче да је ову песму испевао „старац Милија из старог Колашина“, али не истиче да је старац Милија живео и певао у ослобођеној Србији.
Од старца Милије Вук је записао, између осталих, ове песме: Бановић Страхиња, Женидба Максима Црнојевића. Милија је родом „из Ерцеговине од Колашина, па за Карађорђина времена добежао у Србију и наместио се у наији пожешкој“.
“ Из Крагујевца, подговорен од неких људи (који су говорили да је Вук „луд и беспослен човек“), Милија је отишао и не јавивши се Вуку. Умро је негде пре 1833.