Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Расту све више што су ми ближе, и најзад сам органски детаљ само у њима: али колико? Један тренутак! Мање: један милијардити део од тренутка; чим сам се нашао у њима, већ сам изашао испред њих, у сусрет новим.
Тај интервал између будућности и прошлости, као да никако није ни трајао; не, ни милијардити део секунде. Али са толико појачанијим осећањем живота, трајања, места, бацам се у појаве које ми носе велике радости.