Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Проли сузе Милићева мајка, поврати се двору кукајући, брже стере мекану постељу, ни дугачку ни врло широку. Како дође Милић барјактаре, он
“ Када буде на заходу сунце, тад излази Милићева мајка, па говори, а за сунцем гледа: „Благо мене и до бога мога! Благо мене, ето сина мога!
“ Ни би сина, ни од сина гласа. Када буде на истоку сунце, изилази Милићева мајка, сунце гледа, паке проговара: „Благо мене, ето ми снашице!