Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
пре доласка сватова оде на воду, и колико година жели да не роди, толико пута напуни судове водом, па их проспе“, пише Милићевић. За време венчања, невеста колико година жели да буде бездетна, толико пута кришом окрене прстен.
Или, у истом, шабачком крају, каже Милићевић, чине и ово: „Муж се раскорачи с раздрешеним гаћама, држећи свитњак од њих у руци, а породиља — жена његова — три пута
Ево једног таквог поступка који је забележио Милићевић: „Која је (трудница) рада да зна: носи ли мушко или женско, та нађе у башти две дугачке и једнаке травке, намени једну
Трудница се, пише Милићевић, „чува да не види змију, јер ће јој дете бити шарено“. Негде, опет, мисле да ће у том случају дете бити „вечито хладно
„Ако се дете роди на Васкрс, држи се да ће му скоро умрети отац и мајка“, пише Милићевић.¹⁷ Посебно је значајно и занимљиво уочити како народ у својим веровањима и обичајима везује поједине дане у недељи за
погледа у лепо дете, у напредно теле или ждребе, и зачуди му се лепоти, може детету веома наудити чак и да умре“, пише Милићевић.¹⁶⁸ Урећи се може погледом, речју („у-речи“), мишљу, жељом или неким магијским поступком. Срби се силно боје урока.
„Дете ако је слатке крви веома је слабо од урока“, пише Милићевић. Осим деце, која су посебно осетљива на зле очи и урицање, у опасности су и сви они људи који су на неки начин постали
У шабачком крају „које дете не проговори на време“, пише Милићевић, „ваља га запојити водом из клепетуше (меденице)“. У околини Пожеге, у случају да дете не проговори кад му је за то
У српској сеоској култури важи као аксиом: „Мушка је страна свакад претежнија од женске“, пише Милићевић.²⁵ Ово неписано, свето правило признају не само мушкарци, већ и жене.
Деци својој она ће рећи: тата вам је то и то казао... Најчешће га обележава заменицом он“, пише Милићевић.³⁵ На Косову за жену је „име мужевљево табу, и није га смела поменути ни пред људима, ни пред женама“.
“²⁴ И мала помоћ детета на селу веома је драгоцена и по свом значају велика. Милићевић каже да у сеоској породичној задрузи деца оба пола „чим мало одвркну, почну пристајати уза старије, и причувати се
је да прикупља и описује Вук Караџић, а посао су наставили његови следбеници: Никола Беговић, Вук Врчевић, Милан Ђ. Милићевић, Лука Грђић Бјелокосић итд.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
КАЋАНСКИ 239 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША 240 МИЛАН Ђ. МИЛИЋЕВИЋ 243 МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН 246 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО 249 ЧЕДОМИЉ МИЈАТОВИЋ 251 ПАВЛЕ МАРКОВИЋ АДАМОВ 253 КОСТА
СТАНКОВИЋ 365 ИВО ЋИПИКО 367 ПЕТАР КОЧИЋ 369 МИЛУТИН УСКОКОВИЋ 371 РАДОВАН ПЕРОВИЋ НЕВЕСИЊСКИ 372 ВЕЉКО М. МИЛИЋЕВИЋ 373 ЈЕЛЕНА ДИМИТРИЈЕВИЋ 374 ИСИДОРА СЕКУЛИЋ 375 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ 376 3) ДРАМАТИЧАРИ 377 4) КЊИЖЕВНИ
(Димитрије Давидовић, Ђорђе Магарашевић, Теодор Павловић, Јован Стејић, Данило Медаковић, Никола Томазео, Милан Ђ. Милићевић, Владимир Јовановић, Милорад Петровић, неколико најновиЈих писаца).
Одмах за њим Вук Врчевић је стао описивати живот српскога народа у Херцеговини, а Милан Ђ. Милићевић у Србији. По његовом имену, Караџић звао се етнографски »лист за српски народни живот, обичаје и предања« који је
МИЛАН Ђ. МИЛИЋЕВИЋ Један од писаца за кога се са највише разлога може рећи да припада »Вуковој школи«, и чији рад умногоме подсећа на
разлога може рећи да припада »Вуковој школи«, и чији рад умногоме подсећа на рад Вука Караџића, био је Милан Ђ. Милићевић. ЖИВОТ. — Родио се 4. јуна 1831. у селу Рипњу у округу београдском, 1845. дође у Београд у гимназију, 1846.
прославио је педесетогодишњицу свога књижевнога рада. Умро је у Београду 4. новембра 1908. године. ПЕДАГОГ. — Милићевић је најплоднији писац у новој српској књижевности: за неких педесет и седам година књижевнога рада написао је преко 100
образовања, пишући у доба када научан и књижеван рад није био специјализован, у ствари један вредан и плодан самоук, Милићевић се бавио свим тим различним пословима као нестручњак, не створивши ништа велико и трајно, урадивши много за живота,
Легувеа (1876), Жене XX века од Жила Симона (1894), итд. Богословац старе школе, самоук у ствари, Милићевић је те педагошке послове радио без стручне спреме.
У недостатку правих стручњака, Милићевић и његов канцеларијски и књижевни друг Милорад Шапчанин око 1870. године представљали су педагошку струку у Србији.
) Сав тај посао Милићевић је радио без стручне историјске, географске и етнолошке спреме, више као прост описивач, ограничавајући се да,
ПРИПОВЕДАЧ. — Милићевић се бавио и приповетком, и његов приповедачки рад у тесној је вези са његовим историјско-етнографским и васпитачким
Милићевић, Вук - Беспуће
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Вук Милићевић БЕСПУЋЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Вук Милићевић БЕСПУЋЕ ГЛАВА ПРВА 5 ГЛАВА ДРУГА 10 ГЛАВА ТРЕЋА 17 ГЛАВА ЧЕТВРТА 24 ГЛАВА ПЕТА 33 ГЛАВА ШЕСТА 41 ГЛАВА
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Бајић: Српске народне приповетке из Баната, Нови Сад 1905 („Књиге за народ“ Матице српске, св. 115). 17. М. Б. Милићевић: Живот Срба сељака, Београд 1894 (друго изд.) 18. Кићине приче — народни хумор — св. 1, Београд (1923?). 19.
Објављена у Босанској вили за год. 1901, стр. 249. 26. ОТКУД ЧОВЈЕКУ ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА: Забележио М. Б. Милићевић, књижевник из Београда. Објављена ијекавским наречјем у Босанској вили за год. 1887, стр. 170. 27.
Зимоњић) из Гацка и објавио у Босанској вили за 1887, стр. 107. 56. КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КРТИЦА: Објавио Милан Б. Милићевић у својој етнографској студији Живот Срба сељака, стр. 52 (друго, прерађено и попуњено издање, 1894). 57.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
скинула две мале пушке које је носила за појасом а које су, како је записао, према сећањима очевидаца, Милан Ђ. Милићевић, „биле окренуте на покорност, на молбу а не на бој“, поклонила се, дубоко, пред оним који је сад био само Господар, не
Или праштај, или убијај; овако се више не може!... Али Милан Ђ. Милићевић није забележио, нити је могао да забележи, оно што ни очевици нису видели: како је Љубица, док су се њеном гласу и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
год., који је као неки „српски Дон-Кихот”: „Кад би се та песма нашла” — пише М. Б. Милићевић у Поменику 1888, 610 — „вредно би било прештампати је.” Н.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Она прву тему, везану за сличан миље суседне лике, Вељко Милићевић (1886-1929) је у роману Беспуће (1912) књижевно транспоновао у модернији облик човековог отуђења.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ЖСС — М. Ђ. Милићевић, Живот Срба сељака, Београд, 1894. ЗНЖОЈС — Зборнік за народні живот и обічаје Јужних Славена ЛМ — Ауѕфüхрлицхеѕ
који је поникао из гранчице коју је царица Милица побола у земљу на дан рођења свога сина Лазара (Милићевић, Кнежевина Србија, 767). Нарочито је интересантан б. краља Милутина.
При том ваља нагласити да сва »Видова врела« лече, на Видовдан или иначе, од очију, цф. нпр. СЕЗ, 41, 1927, № 185; Милићевић, Кнежевина Србија, 133).
како је олистао, извадио је цванцик и даривао га (Милићевић, Кнежевина Србија, 75). Г. и иначе може уживати поштовање као ретко које дрво. Он се понекад назива светим дрветом (в.
Или ју је Бог проклео да никад нема мира зато што је одала Христа сотони, или Јеврејима (Милићевић, Кнеж. Срб., 638). Упор. и ГЗМ, 6, 371; и 19, 320. Мезгра од јасике привија се од опекотина (ЖСС, 274).
Упор. ѕ. в. Конопља). Зрно к. меће се у амајлију против болести (Караџић, 4, 1903, 199). Милићевић (ЖСС, 78) спомиње једну гатару која је гатала по к. зрнима: она би узела к.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
За зрелију младеж српску (превод и прерада) 1868. Рођен Михаило С. Петровић Алас Милан Милићевић у Београду покренуо Школу, лист за учитеље, родитеље и децу 1869.
Рођена Даница Бандић Петар Деспотовић: роман Занат је златан Милан Ђ. Милићевић: Ђачка радост (проза) 1872. Стеван В. Поповић: Венац песама (антологија) Стеван В.