Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
у чуду гледао, појахасмо коње, и, онако окићени пешкирима као да смо на некој селачкој свадби, потерасмо у галопу ка Милићевом брду. Да му само измакнем са очију. Изван села на узбрдици успорисмо мислећи да су сељаци задржали команданта.
Сем у Дунав. Окретох коња и у галопу приђох команданту: — Господине потпуковниче, налазимо се на Милићевом брду... Непријатеља пред нама нема више.