Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Одма ја одатле пошљем Живана из Кутешице у Суводање Милићу Кедићу (кога је Фочић окнежио, и који је такође код Бирчанина био буљубаша), и пишем му да купи чете да тучемо
пошљем ону једну врећицу од 16 ока барута кнезу Николи Грбовићу и његову сину Миловану, да они даду половину кнезу Милићу Кедићу. Фебруара 28.
Друго тако исто писмо напишем кнезу Миловану Грбовићу; треће кнезу Милићу Кедићу, четврто Мијаилу Недићу буљубаши. Однесем њему писма, прочитам. „Е тако, тако!” рече. Пошљем по момцима сваком.
Матавуљ, Симо - УСКОК
И ти до њега тако исто, војводо Милићу! Дедете! Будите вољни, као да сте гдје на свадби у вашим питомијем и богатијем Цуцама и Бјелицама!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Не бојим те се, љута змијо, Пешикане Шуњо! Не бојим те се, Цуца; иако од тебе дршћу никшићки Турци! А ни тебе војвода Милићу, ни вашијех Цуца и Бјелица равнијех...
Кад то сврши, повика: „Је ли овако, браћо?“ „Јест, јест!“ Онда он узе први дио да га даде Милићу, а овај ш њим у тоболац; даде други Мијајлу, а трећи себи, па онда редом свакоме друге. Осташе четир гомилице.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Рекао си онда: ,Где будеш да будеш, Милићу, ја ћу те венчати, а ако то не могу, рече ми, и ако срећан будеш па те Бог обдари породом, ја ћу га и нико други
Па те молим испуни реч коју си ми дао код мејане ,Јадра‘ кад оно кадар ослужисмо, па ми ти каза: ,Где будеш да будеш, Милићу.
у Ваљеву оно вече седели сви заједно и лумповали за сретна пута и што су кадар пребринули, и кад је Мија обећао Милићу да ће му, где буде да буде, кумовати.
кумства и одржи реч коју је дао код мејане „Јадра“ у Ваљеву, кад је заиста рекао од речи до речи: Где будеш да будеш, Милићу“, и све тако упорно да Мија нема куд нити сме да помисли погазити онако задату реч, него одлази да се за кумство и пут
за крштење, решио се за име кумчету, па све касом кренуо оним као длан равним путем за Чеврнтију да кумује исписнику Милићу Сандучаревићу, и касао, касао све до „Белога крста“, где су га пресрели па га ту задржали и одатле вратили, да се не
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А четврту књигу оправио, прати књигу у Дрекаловиће на Милића Шереметовића: „Бре, Милићу Шереметовићу, купи свате све Дрекаловиће, викни ђецу све Васојевиће, крени ђецу до зелена Лима; што је веће, то је
На њима је чудно одијело: на ономе старом Вујадину, на њем бињиш од сувога злата, у чем паше на диван излазе; на Милићу Вујадиновићу, још је на њем љепше одијело; на Вулићу, брату Милићеву, на глави му чекркли-челенка, баш челенка од
цурин ђувегија (цури је посесивни датив). Најбољи је, најжешћијех јада, тј. дар који ће Милићу задати највећи јад. Посуше је грошим’ и дукатим’ итд.