Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Свака има по две хиљаде форнити. Лепа се зове Јулка., а умиљата Милка. Брат њихов, Јоца Нерић, има још једног доброг друга, младог нотароша из Ј., Младена Ружичића, и тај у кућу долази.
, Младена Ружичића, и тај у кућу долази. Јулка и Милка немају оца, само матер. Јулка осећа велику наклоност према Ружичићу, али кажу да овај има врло слабу штацију; ако би
За вечером је све весело. Љуба на свакога пази, ал’ особито на фрајле. Види да је лепша Јулка, ал’ није рђава ни Милка. После вечере друштво се развеселило. Сваки је морао по једну песму певати.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Госпожа Милка, лајтнанта Петра Шевича, који је из Енгела отишао у Росију, сматрала је Исаковича, на пример, за злог, уображеног,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
6, Београд 1899, с. 503. ⁷⁶ Тановић, С., исто, с. 104. ⁷⁷ Грбић, М., исто, с. 103. ⁷⁸ Кнежевић, Сребрица, Милка Јовановић, Јарменовци, СЕЗ, књ. ЛXXИИИ, Београд 1958, с. 87. ⁷⁹ Тановић, С., исто, с. 103. ⁸⁰ Драгић, М., исто, с. 3.
47. ⁹³ Мијатовић, М. С., исто, с. 45. ⁹⁴ Петровић, П. Ж., исто, с. 323. ⁹⁵ Кнежевић, Сребрица, Милка Јовановић, исто, с. 87. ⁹⁶ Миодраговић, Ј., исто, с. 47. ¹ Врчевић, В.
, исто, с. 9. ⁴¹ Фромм, Е., Заборављени језик, Матица хрватска, Загреб 1970, с. 298-305. ⁴² Кнежевић, Сребрица, Милка Јовановић, Јарменовци, СЕЗ, ЛXXИИИ, Београд 1958, с. 88. ⁴³ Стојичић, Ђ., Сјај разговора, Градина, Ниш 1987, с. 145.
, Сјај разговора, Градина, Ниш 1987, с. 145. ⁴⁴ Ђорђевић, Т. Р., исто, с. 88. ⁴⁵ Кнежевић, Сребрица, Милка Јовановић, исто, с. 88. ⁴⁶ Бујановић, Ј., „Прапутник у Хрватској“, ЗНЖОЈС, 1, Загреб 1896, с. 201. ⁴⁷ Ђорђевић, Т. Р.
Д., „Народна вјеровања о тисовом дрвету у Црној Гори“, Расковник, 29, јесен 1981, с. 38. ¹⁴⁸ Кнежевић, Сребрица, Милка Јовановић, Јарменовци, СЕЗ, ЛXXИИИ, Београд 1958, с. 88. ¹⁴⁹ Кордунаш, М.
13. ⁵⁹ Милосављевић, С. М., исто, с. 111; Грбић, С. М., исто, с. 136; Кнежевић, Сребрица, Милка Јовановић, Јарменовци, СЕЗ, ЛXXИИИ, 1958, с. 88; Кордунаш, М., исто, с. 219.
Кнежевић, М. В., „О народним говорним творевинама“, у: Антологија народних умотворина, 1957. Кнежевић, Сребрица, Милка Јовановић, Јарменовци, СЕЗ, 73, Београд 1958. Ковачевић, И.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ах, госпођа Милка, викну му директор. Извините што вам досађујемо. Ово је господин Николић, професор из XИX века, савременик нашег
Извините што вам досађујемо. Ово је господин Николић, професор из XИX века, савременик нашег преузвишеног. Господин Милка поклони се грациозно и рече: Драго ми је особито. Ако је по вољи, извол’те.
и већ знате. При овоме се господин директор збуни, јер га госпођа Милка веома значајно погледа... Да бих забашурио забуну запитах је: — Овако су, без сумње, организоване и све остале
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Затим трза узде да врати кобилу, која се усудила да [се] поравна с ђенераловом. — Добро се држи Милка, гос' ђенерале — и гледа умилно алатушу ђенералову.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ Али коморџијама, нарочито оним ожењеним, најтеже пада што је нека: „Госпа Милка постала велика фрајла и отворила радњу у својој спаваћој соби. Посао јој одлично иде.“ А они знају да крв није вода...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
). Ево имена његових драгана — он их је неуморно засипао стиховима: Ружа, Милица, Елиза, Раша, Лина, Терезија, Евица, Милка, Анче, Персида, Роза, Фани, Мими, Јулча, Лула, Анђа, Савка, Злата, Наја, Стана, Рокса, Илка, Вилхелмина, Маца, Теза,
Загреб 1852, 97—9, штампана њена, да тако кажем, славонска верзија, са оваквим почетком: Ја сам млада Славонка Милка ме зову... итд. — и са сличним изменама скроз. У Дежелићевој Пјесмарици, Загреб 1865, 390—2, бр.
609—11, под бр. 498. своје Рјесмарице; она гласи: СЛОВЕНСКА ДЕКЛИЦА Сем словенска деклица, Милка ми ј’ име, Сем образа бистрега, Храбро ’мам срце.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
вођа турске војске АРНАУТ ВЕШАН [Осман] ЈЕЛИСАВЕТА, кнегиња црногорска МИРА, кћи Радошева, а вереница Станишина МИЛКА, њена другарица МАРТА, жена Ђурашкова ЛЕОНАРДО, посланик венецијански ОМЕР, слуга Арслан-пашин Први, други, трећи,