Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
То мнедијаху: свакад је њихов град, кад им је воља узети га. Него ка своје домаћи господари, делаху села, куће; милкове себи за седиште припраљаху.
пак: »Ја сам трговац занаџија ли, орач, копач, војник, херак, петак ли био, жену, децу имам, многу кућњу чељад, стоку, милкове и доста ми је белаја на врату.
хвале и диче много злато, сребро, драго камење, бисер, лепе ађијаре, гиздаво одело, хубаве и високе полате, многе милкове, коње, стоку, тафру и помпу, господство.