Употреба речи миловало у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Сјахао сам с коња да бих мало опружио ноге, па се наслоних на ограду једнога дворишта. Јесење сунце је благо миловало, а ветрић ћарлијао, разносећи мирис окомишаних кукуруза и зрелог сена. Коњ је чупкао травицу и трупкао ногама.

Пиркао је јесењи поветарац. Сунце зрацима својим као да је миловало крцато виногорје. Близу врха назирали смо у једноме винограду неку нашу скривену батерију.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

је бити пролеће јеп је дечак, шћућурен у свом мраку, одједном осетио како га додирује нешто меко и опоро у исти мах: миловало га је и привлачило а он се препуштао. Одасвуд је долазила та доброта и желео је да је запамти.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Ја сам био наслоњен на дрво а цвеће ми колена миловало. Тице су лепетале крилима, мазиле се главицама, љубакале отвореним кљунићима и цвркутале.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности