Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И поред тих усамљених случајева, [изузимајући донекле Јована Дошеновића и Опит Луке Милованова,] нема примера раније везе славонске књижевности са новоствореном књижевношћу православних Срба у јужној Угарској.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР (стр. 109). Штампано у књизи Луке Милованова Опит наставлења к србској сличноречности и слогомјерју или просодии.
Глас истине 1884, 131б, 132а). И Љуб. П. Ненадовић запазио је Луку Милованова: „Лука Милованов” — писао је он Светиславу Вуловићу — „показао је песнички таленат, али после неколико лепих песама
његов рад Први српски лиричари и естетичари, Глас САН, 60, 241—2), зато што је мећу хартијама Милованова нашао једну песмицу о сиромашном фратру, сматрао да је она његова; песма је међутим позната сатирична ругалица о
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
У саме почетке српског песништва за децу убрајамо песме Луке Милованова (1789–1828), писара, учитеља и побратима Вука Караџића, настале 1810.
„Из доситејевског захтева, у равни дечје перцепције, песма Луке Милованова проистиче одазов – жеља да се нешто конкретно учини и сазда по мери и потребама малишана.
Љубав према њима и потреба да им се приушти радост Милованова је привела помисли да деци напише књижицу песама“. Глас песника се пита који би поклон био најприкладнији за дете
Израсла из превода и прерада књижевних текстова у 18. веку, најављена у песмама Захарија Орфелина и, затим, Луке Милованова почетком 19.