Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Како ти драго! — рече Пурко и слеже раменима. — Само да се не покајеш. Свакад је боље милом него силом. — Дете! — викну Живан и не слушајући шта Пурко говори. — Чујем, чико! — одазва се неки момчић из куће.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Хајдуци се насмејаше. — Баш бих волео да данас послујемо, али да је бар каквог посла!... — Биће! — Хвала милом богу!... Ја сам мислио да ћемо се оно вече пушкарати кад ти оно оца избависмо; али нам се не даде!
— упита га Богићевић. — Да ти дам ја мога хата... — Не треба!... Ја и Мујага ћемо пешачки!... Ако милом богу воља буде, ето ме с Мујагином главом!... Па изиде из шанца...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
и никад више у животу не враћа, и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће, и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико недеља. Али то је још била велика тајна.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Нећу више ни да знам за њу. А хоћеш ли је узети? — Нећу. Ја до две недеље правим прстен са мојом милом. — Е, кад је тако, и ја се враћам кући, па ћу другу тражити.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Па је са том душом, широком, пространом и светлом, јурио, јурио, јурио у сусрет оном јасном и милом плаветнилу светлога неба. ВИИ.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А, сем тога, па баш и да оду у Росију? Тим боље, остаће овде прост и неук народ, па ће бити лакше са њима. Милом, или силом, ја сам решен – а то је и жеља царичина – да уредим овај крај краљевства.
своје благо, нису били умешани у интриге и свађе, тројице ђенерала, који су ведрили и облачили у Кијеву и гледали, да милом, или силом, што више душа окупе, или купе, или вежу, на своју страну.
Црњански, Милош - Сеобе 1
он би затим, обично, почео нашироко да је подсећа на ону њину страшну, разблудну ноћ, када је више силом, него милом, задоби.
Матавуљ, Симо - УСКОК
утврђује, да се народ покорава судовима, да су добри биљези е ће се и порез моћи прикупљати; предаде се старац своме милом надању да ће дајбуди у сваком племену моћи отворити по једну школу.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Јер, ако се ваљане дечје књиге не пишу искључиво због деце, она их, што милом, што силом, ипак читају. Њихова стална и стварна присутност не може се сметнути с ума, без обзира на то колико
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
утицај на ток државних послова, и од првих дана почело се радити да се »шизматички« досељеници са Балкана преведу, милом или силом, у »јединоспасавајућу« католичку веру.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Ту би се до осам часова, до канцеларијског времена, разговарао с друштвом. Седне тако па се разговара с Милом Мутавџијом и Цветком Дивизијарем (то јест писарем из дивизије). Претресу ту све и сва.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
42. И веће посла види мог свршетак, Ка милом дому таки ја појезди; И веће види милени врлетак, Ди лепа тица мога срца гњезди, Већ кућâ знани угледа почетак, И
Па ко год носи ове амајлије, Ни топ, ни пушка, ни сабља не бије; И закле мене да не дам другоме, Већ само милом суђенику своме. О, узми, узми ово од менека, Та ја то чува само за тебека!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сад је он кадар да штити и себе, и бабу, и сву нејач и слабе на овоме свијету. Па ни милом се богу тај не руга, озбиљан дјечак. Бог ради свој посао, а он свој, и мирна Босна.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
устао није, А будан петао већ, живахно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан — и звучним ремети гласом Тај мир у часу милом. Ил' каткад само тек звиждање јасно се чује И тежак, промук'о глас.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
А где ћемо куму коња свезат’? Младожењска мајка милостива, Насадила гуње и јабуке; Ту ми веж’те милом куму коња, Милом куму и староме свату, По закону и ручном деверу. 59. Шта се сјаји кроз гору зелену?
А где ћемо куму коња свезат’? Младожењска мајка милостива, Насадила гуње и јабуке; Ту ми веж’те милом куму коња, Милом куму и староме свату, По закону и ручном деверу. 59. Шта се сјаји кроз гору зелену?
— Што су трудни, војно ле! и уморни? — Јездили су, војно де! по девојку. — Јел’ колика, војно ле! та девојка? — Милом куму, војно ле! до рамена, Старом свату, војно ле! до појаса, А деверу, војно ле! до колена, С младожењом, војно ле!
80. Повила се златна жица из ведра неба, Савила се милом куму у свил’на недра. То не била златна жица из ведра неба, Већ то била лепа Ружа од добра рода.
Повила се златна жица из ведра неба, Савила се милом свекру у свил’на недра. То не била златна жица из ведра неба, Већ то била лепа Ружа од добра рода. 81.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Пре ћу мртва сићи у гроб, него лећи у твоју родоскврну постељу!” ВАСИЛИЈЕ: „Тако дакле? Нећеш, принцезо, милом? Грозиш се моје ружноће?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
се могла измаћи по нека муња, која безузрочно, само за један миг, за један тренут сијне и нестане је у оном топлом и милом погледу.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
То ће свако да примети! Благајница, носачи, кондуктери, спроводници возова, неко мора да примети! Фала милом господу Богу! Где ми је ташна? То га је сам Бог млатно мојом руком, да га обележи! Шта је сад? Зашто ћутите?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
свом играла, младост проводила и с родитељем мојим венчала; у које сваке године на Ђурђевдан с браћом мојом, с милом Јулом и са мном долазила, родитеље своје на њи[х]ово крсно име, светог Георгија, посетити: „Остај ми збогом, вриштући
Но како сам се у време ове три године у мојем милом [Х]опову светиничио, и како нисам, то ћу мало понашире описати; јербо ако је икад у мени штогод дивије светиње било,
У оваком милом друштву, у четири пет-месеци могао сам ласно беседити; а како получим ласност у простом језику, јелински ми је било
Поп Давид, ујац мој, пође са мном у друштво. У милом Семартону, предрагом селу и месту рожденија слатке родитељнице моје, отидем нама[х] к цркви с попом Радулом, парохом
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
угледа у даљини као њеки мали камени кип, а он је знао да су очице тога кипа упрте ка манастиру, да уздаси лете к „милом Бакоњици“, да се руке савијају грлећи његову прилику, те би се и Бакоњи сузе завртјеле и, прожет онијем милијем
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
орило се Док је Мила овде била. Сад се Мила изгубила: Туђе руке вино носе, Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи. Нема нама Миле више! Оно мало веселости Што имаше добри гости, То код Миле оставише.
Нема нама Миле више! Оно мало веселости Што имаше добри гости, То код Миле оставише. Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи. Из Милиних руку мали' - Ма се раст'о бела света Место чаше од бермета Отрова би прогутали!
Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи. Ко да игра? Ко да пева? Ко да жедни? Ко да пије? Ко ли бригу да разбије? Нема Миле, неста ћева!...
Ко да пева? Ко да жедни? Ко да пије? Ко ли бригу да разбије? Нема Миле, неста ћева!... Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи. Ђ. Јакшић XВИ ПИЈЕМ... Пијем, пијем...
А будан петао већ, живосно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан, и звучним ремети гласом Тај мир у часу милом. Ил' каткад само тек звиждање јасно се чује, И тежак промук'о глас.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ти си ми некад, кад ми оно Еразистратос баци омчу око врата, спасао живот. Сад ћу ја тебе да спасем, па било милом, било силом“. Архимедес се болно насмеши, поглед му паде на његов рукопис. „Ипак си ми, Диокле, дошао као поручен.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
сам ја човек, како сам могао само да чекам толике опомене, па тек сад да пођем у ову посету коју сам своме дивном и милом другу дуговао много раније? Деца спавају. На кога личе? Снајка се, знам, сатрла спремајући кућу.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Пећи су нам мале, а гдегде и фине, Не мож’ у њих бадњак, онај од старине; А собе су наше сад већ патосане, Хвала милом Богу и напредном труду, А где јоште нису ту треба да буду. Ми бадњак волемо — Али не можемо...
Сад ће ваљда Да се слонски јави. А он, шувикс, репом у вис Па стоји на глави. „Фора! Фора! Браво, слоне!“ Хвала милом Даби! Коме да се већма чудим, Теби или Шваби?
Дигô бих је да је види цео српски свет, Све бих теби наздравио: кол’ко капљиц’ тол’ко лет’, Све у здравље нашем милом, враголастом чики, Неуморној ал’ хуморној „Стармаловој“ дики; А та би ми чаша вина тако слатко пала, Кâ што пада
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ВАСИЛИЈЕ: И нисам, вере ми; ја сам на небу, у рају, с тобом, мојом милом, бадемском, алвенском Евицом. ЕВИЦА: Ја те не разумем ништа. Шта ти се догодило? ВАСИЛИЈЕ: Јошт питаш?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Али ја, ја, твоја душевна унутрашњост, видим и разговетно читам у оним цртама неизмеран бол за остављеним огњиштем, за милом породицом, за оним малим, гладним сиротанима, што су остали тамо далеко, далеко негде у Азији саморани, без оца, без
« па онда упаднемо у ону расуту масу наших пешака и почнемо их впаћати. Мало милом, мало силом, некога замоли, некоме привикни, некога погурни руком, а некога, богме, обриши малко и сабљом пљоштимице —
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
САРАЈЛИЈА МОТО на серпску перву Пјеснарицу Серпска мома Ил' је дома Или код овацах, Радећ пјена Као шева Милом свога срца. Он свирањем Ил' играњем Одговор јој даје, Да је тима Љубве чин'ма За себе обаје. 1814.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Је л' де, Јабо, да ћеш ти њега надбости? Нека је он царски! Свеједно је то мом милом, драгом, рођеном Јаби. Је ли тако? Де, кази своме Јуји! — поче му се безазлено улагивати.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
“ — орило се Док је Мила овде била. Сад се Мила изгубила: Туђе руке вино носе. Ана точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи. Нема нама Миле више! Оно мало веселости Што имаше добри гости, То код Миле оставише.
Оно мало веселости Што имаше добри гости, То код Миле оставише. Ана точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи. Из Милиних руку мали’ — Ма се растô бела света — Место чаше од бермета Отрова би прогутали.
Ана точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи. Ко да игра? Ко да пева? Ко да жедни? Ко да пије? Ко ли бригу да разбије? Неста Миле, неста ћева!
Ко да пева? Ко да жедни? Ко да пије? Ко ли бригу да разбије? Неста Миле, неста ћева! Ава точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи! 1856.
Ћипико, Иво - Пауци
Падоше му на памет ђачке размирице синова једнога језика, новинарски чланци све о „нашем милом народу” и друге бесмислице људи који мисле да су позвани да воде народ и да буду његови претставници, а при оваковој
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Пошто није јењавала, Макарије одлучи да пошаље некога у Митровачку пећину не би ли оданде довео, милом или силом, нашега испосника и покајника Никанора. Али, никоме се није ишло.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
устао није, А будан петао већ, живосно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан - и звучним ремети гласом Тај мир у часу милом. Ил каткад само тек звиждање јасно се чује и тежак, промукô глас.
Кроз тавне пољане и мирне Магловит, немирни лахор кад и кад лагано пирне, и тихо затресе листак. У своме станишту милом Славујак у сну се прену и нагло лепршнув крилом Отреса студену росу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Замислићу при том мом ходу да сте поред мене да бих у Вашем милом друштву оживио и саопштио Вам, драга пријатељице, још неке успомене мога детињства, као што Ви то, у Вашем последњем
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Лекари су наваљивали, и претили силом, да се лудак води у лудницу. Јулица је упорно говорила да га не да од себе ни милом ни силом, јер зна да би га, таквог, у лудници мучили и тукли.
Суботом увече, сви укућани, милом или силом, измивени и очешљани. Брачни парови породице суботње ноћи спавају раздвојено.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Драли су једнога вола. Кажу, погинуо од митраљеза са аероплана. — Овај се народ не може кренути милом, већ само силом! — чујем где Лука говори иза мојих леђа. Пред једним мостићем застадосмо...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А на Косову погинули су кнез Лазар и велики јунак Милом, погинули су и незнатнији људи док је Вук остао жив. Он је владао на самом Косову и није погинуо!
Говори јој Мустај-беже Лички: „Сестро моја, Хајкуна ђевојко, није л’ бог дô мука одминула?“ „Јесте, брате, милом богу вала!
Но ето ти Туре Малагића са Хајкуном, својом милом сејом; кад дођоше турској караули, жале им се Турци Лијевњани шта учини незнана делија. Но да видиш Туре Малагића!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
О ВЕРНОМ ДРУГУ Верном и милом другу нејма цене ни измене, вели Еклесијаст. И право је то. Свашто овога света полашње је стећи и пронаћи, него ли по
Зао је занат инат. Човечији језик је попузљив и на квар хватљив. Верном и милом другу нејма цене ни измене. Досади је отац ситост, а мати је блуду. Сваки крив бежанац боји се.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала... Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче. Цигани свирају, а играчи играју и певају.