Теодосије - ЖИТИЈА
И пишући к њему братске и милостиве и жалосне речи, говораше: „Када је твоје преподобије, господине, од нас отишло, и свети отац наш Симеон, као што
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПЕЛА (свеједнако сакрива руке): С отим ме, видиш, јако срдиш. ПЕРСИДА: Милостива госпођа, ова ваша доброта, ваше милостиве речи мене срећном чине. ПЕЛА: Но, ваљда ћу да ти трчим у косу? ПЕРСИДА: (Ово није она, ово није могуће!
сви и похваљују. ПЕРСИДА: Они су добри; али сад, како су чули за ваше милостиве речи, наврат-нанос наваљују. Заповедате да вам наместим мараму, милостива госпођа?
СТЕВАН: Истина, кажу људи, курјак длаку мења, а ћуд нигда, а жена мужа мења а нарав ретко. Но, код милостиве госпође сасвим је другојачије. Чисто се и у образу променула.
СТЕВАН: Господине, биће оно што сам ја казао. СРЕТА: Шта, Стево? СТЕВАН: Сирота, била је синоћ код милостиве госпође, пак ваљда је мало више повукла. Тек ја је нађем пред шталом гди спава, пак је одвучем кући да је не псујеш.
(Замањује руком.) Ох, ох, милостива госпођо, ал ћемо да се рачунамо. Питаћемо се јесу ли оне милостиве госпође што сваком трче у очи? ТРИФИЋ (Стевану): Сад, коме да верујем? СТЕВАН: Милостива је госпођа отишла у шетњу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој неповољности, она ипак плане и испољи јасно своју простачку грубост.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Бог јој услиша молитве, па јој рањена брата предаде у милостиве руке. Јер, сердар Пејо, чим дознаде што се догодило у Дузи, даде пренијети рањенога Јанка из Озринића у своју кућу и
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Од онога незаборављенога дна и до данас, како гди видим дете при сиси, споменем се моје милостиве и предраге матере, која ме је на исти начин при матерњим прсима држала и својим млеком [х]ранила, оживи жеља моја за
Док сам ја при вами био у Лондону, за толику вашу аки милостиве матере и љубиме сестрице доброту мени није дозвољено било ни с једном речју Ввами зафа|лити.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
већ уз сам крај романа ефенди-Митина немилостива продаја не само изредно лепе него и, управо према родитељима, веома милостиве ћерке.