Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— и веће зађоше за брдо. Прође, реци, један сат, а они обишли уз један поток, пак јуришише на Грбовића и на Милоша с леђа, а пешак из шанца; онда наши немаду куда но право кроз коњике. (Ту погине наш кнез Пеја и доста други̓.
за њим пешке уз Добрану, куд нас Милош проводи, више шумом него пољем, до Цера планине, испод Цера дођемо у Двориште Милоша Обилића. Ноћимо.
Пита Карађорђе: „Чије се ово Двориште зове?” — Кажу: „Зове се Милоша Обилића, војводе поцерског, Двориште”. — „Е, којекуда, посеците ову тројицу, турске удворице, који воле Турцима него
којекуда, посеците ову тројицу, турске удворице, који воле Турцима него својој браћи Србима; а ово нека буде (руком на Милоша Стојићевића) војвода Милош Поцерац, Милошу Обилићу на место!
који воле Турцима него својој браћи Србима; тако ћете и ви сви који одсад не узаслуша овога мога и вашега војводу Милоша. А ти, војвода поцерски, ако моје заповести не испуњаваш, овим ћеш трагом проћи.
и о истини уверимо, вратимо се натраг на баир у наше шанчеве, кажемо самим војводама, и договорно одредимо војводу Милоша Обреновића и буљубашу Петра [Јокића] Тополца, да узму све коњике који се онде находе и да трче мензилски ону ноћ и
А Милош узме гуњ од Дамјана Марковића из Бранковине, и оде у Брусницу тражити своју жену и децу. Ја кад сам после Милоша дошао увече, нађем Јакова у Забрежју и почнем га укоравати зашто нам пређе не казаше да ће бегати, да заједно сви
Аксентије [Миладиновић] кнез београдске нахије, и после оде кнез Аксентије са [Али-агом] Шерчесмом и преда војводу Милоша и проче. Ја пређем на Купинову. Чујем да је Верховни Вожд у манастиру Фенеку.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Алексу Алексића одгурнуо од свију, Ивана Миражџића оцепио од браће и пријатеља. Сад хоће и Милоша Севића... Ја мислим да би један метак шарин учинио добро оном јадном народу... — Ја ћу га убити! — рече Станко.
— То имаш право! — рекоше у глас и поп и кмет. — Па ено вам хвата и Милоша Севића. Он собом проси Милошеву кћер за Лазара. И онда не може боље бити!
— Ама, како то неће? — Неће! — Па шта вели Иван? — Он се сад разгоропадио. Само што не пљује на Милоша. И све ми се чини да, ако би сад Милош и пристао — он је неће просити!... — Па... готово, вала... — Шта готово?
— Није. — А гдје ти је Јелица Милошева? — Која Јелица? — Та немој ми ту твоје лудорије причати! Јелица Милоша Севића. Она је ту. Добјегла је у твоју кућу. — Ја је нисам видео. Турчин му погледа у очи.
Још ће ми и Ивана вратити!” — Нећеш, попе! — дрекну наједанпут. — Не дам!... Па му дође у главу да призове Милоша Севића. И учини му се да ће то моћи... Удари длан о длан. Пандур промоли главу.
И учини му се да ће то моћи... Удари длан о длан. Пандур промоли главу. — Ибро, иди Севића кући, па ми зовни Милоша. Врата се затворише. 13. СТРАШНИ СНОВИ Њему нешто лакну на души. Учини му се то срећна мисао.
13. СТРАШНИ СНОВИ Њему нешто лакну на души. Учини му се то срећна мисао. Оцепио је Ивана, сад још и Милоша. То су два виђена човека, могу и кметовати. — Ха!... кметовати! То, то!... Ја ћу натјерати онога маторог да баци штап.
Дим се изви изнад његове главе... И он поче сркати каву... Није дуго чекао Милоша. Ибро га је одмах нашао, јер је био код куће. Јавише му да је већ ту. — Нека дође амо... — рече он пријатним гласом..
Нешто срамота а нешто и сами страх поче збуњивати Милоша... Како да му каже да од прошевине нема ништа?... Ниједна паметна мисао да му дође у главу...
И ја кажем да смо онда сви огрешили душе и о онако красног младића и о ону кућу. Милош се заћутао. — Што ћутиш? Милоша је било лако поколебати. Он никад није имао своје мисли о селу и сељанима.
А шта раде код куће, бабо? — окрете се оцу. — У кући нема никог. Све сам склонио код пријатељ-Милоша. Станко набра веђе. — А што? — упита. — Кућа ће нам у пламен букнути. — Иванова, а не наша!
Ко се воли, онај се и љуби! — рече Станко заносно, држећи је у свом наручју... А сунце на смирају, а у авлију Милоша Севића падоше гости. Попа Милоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПАЖ У пажа Милоша очи од смарагда, Рука од албастра и власи од лана; Пауни царице пресрећу га свагда, Царски лави пију из његовог
јуна 1944) ЈУГОСЛАВИЈА — Април, 1941 — Косовски хероји, шта мислите за нас, Без нашег Милоша и честитог цара? Где су наше војске и заставе данас: За бродолом беше довољна и бара!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша, и вели да није заслужио такву жену к’о што је она! И то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Свака је група обожавала по кога јунака. Сви Црногорци Старе Црне Горе сматрају Милоша Обилића као свога духовног претка, и не само да мисле о њему и да му се диве, већ га и сањају.
Тако је извршено природно одабирање јуначких типова од Милоша Обилића до безбројних безимених јунака у годинама 1912—1918.
урођеног духа једнакости било особито тешко утврдити редовну власт: чак и влада која се сматра као најјача, влада Милоша Обреновића, морала се у много махова задовољити тиме да је народ само подноси.
„Наша је властела била оваква као и ова господа, а пропала је у Косовском боју“, и наставили су причати о подвизима Милоша Кобиловића (Обилића). Три и по века доцније, 1874. год.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Но што је најлепше било, при просидби, мати је прићутала, да је Софија већ потајно заручница била покојног Милоша Милорадовића, и имала већ и прстен од њега, само није свештеник био при церемонији, и скоро би се венчали били; и као
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У легендама о јунацима такође је опште место да су њих виле задојиле. Необично јунаштво Бановић Страхиње, Милоша Обилића, Алије Ђерзелеза и других јунака народ објашњава тиме што су их као децу виле задојиле и тако им улиле
“⁴⁰) Ђорђевић, описујући живот и ношњу у Србији из доба владавине кнеза Милоша, о облачењу деце каже: „Деца су се по селима све до десет и више година врло рђаво одевала.
Коњ Милоша Војиновића „по три копља упријеко скаче, / по четири небу у висине, / унапредак ни броја се не зна...“ Деца, слушајући
Борђевић, Т. Р., „Српске народне игре“, ННЖ, 4, Просвета, Београд 1984. Ђорђевић, Т. Р., Из Србије кнеза Милоша, Просвета, Београд 1983. Ђорђевић, Т. Р., „Положај жене“, ННЖ, 2, Просвета, Београд 1984. Ђорђевић, т. Р.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Живио! ЛЕПРШИЋ: Сваки Србин нека се напије воде из чесме ’ајдучке, нека узме сабљу Милоша Обилића и топуз Краљевића Марка, пак ће опет настати царство душаново. СВИ: Живили!
СВИ: Живили! ЛЕПРШИЋ: Дух Ајдук Вељка, Милоша Поцерца и Цинцар Јанка нек обузме прси достојни потомака па ће се слава српска опет обновити. СВИ: Живили!
Је ли то истина, забога? ГАВРИЛОВИЋ: Засад је тако. ЗЕЛЕНИЋКА: О, сени Милоша Обилића, Ајдук Вељка и других јунака, чујете ли?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
рачуне своје зарезују у рабош.« Просвета се тако мало цени да је околина ВЕЛИКА ШКОЛА У БЕОГРАДУ ИЗ 1808. кнеза Милоша, 1820, успела убедити га да њему као владаоцу није потребно да зна читати и писати. 1836.
Силази затим у доње крајеве, обилази јужну Угарску, у два маха путује по Србији, и прибија се уз кнеза Милоша. Са титулом »књажевско-србског театра директор« организује представе у Крагујевцу и Београду.
Оптерећен дуговима, он те године пређе у Србију. Ту је до 1829. био секретар кнеза Милоша, и често су му повераване дипломатске мисије, у којима је, по оцени кнеза Милоша, показивао »изврстан дипломатски
Ту је до 1829. био секретар кнеза Милоша, и често су му повераване дипломатске мисије, у којима је, по оцени кнеза Милоша, показивао »изврстан дипломатски таленат«.
је полицајац у Београду, заповедник (»бимбаша«) 2.000 Срба у Кључу, помоћник крајинског сердара, историограф кнеза Милоша, цариник, поверљива личност за дипломатске мисије у Црној Гори. 1836.
1826), Троєсестарство или Сербске тры милине (Лајпциг, 1837), првобитан наслов Три виле или грације, апологија кнеза Милоша и другог устанка, и Троєебратство то єсть родъ, путъ и народъ мужа (Београд, 1844).
Као »историограф« кнеза Милоша написао је историју другог устанка, под насловом Исторія Сербіе одъ почетка 1813. до конца 1815.
У два маха био је и лекар кнеза Милоша, али 1832. ћудљиви кнез га отпусти из своје службе и он исте године пређе у Земун.
Од 1830—1831. био је уредник Сербскогъ лѣтописа 1837. отишао је у Србију, на позив кнеза Милоша, и ту девет година израђивао законе.
Своје стихове, оригиналне и преведене, штампао је доцније под насловом Дѣла Јована Хаџића, у кньижеству названога Милоша Светића (И—ИИ, Нови Сад 1855, Карловци 1858). Хаџић је велики поштовалац »древне вештине«, класичне поезије.
Средином 1820. дође у отаџбину, у Крагујевац, али непросвећена околина кнеза Милоша није трпела образована и просвећена човека, и он, у рђавим материјалним приликама, по други пут напусти Србију.
Али, он је још увек материјално необезбеђен. Помоћ од кнеза Милоша, коју је добио за писање кнежеве биографије, била је недовољна.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Споменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он
А у крви ми је то било! Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни... — ’Ајде, не причај ту, — прекиде га домаћица — него седи већ једном!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
18. Ти запева од Милоша Што Мурату за врат стаде, Спомену му друга лоша, Прокле Вука што издаде. Ал' тек песму што одгуди, Сам издаде,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сељак се после тога опет обогати. МИЛОШ и ДИВОЊА Тако био један човјек па имао сина Милоша, једног вола Дивоњу и жену.
Но жена почне сваки дан наваљивати и досађивати, те човјек најпослије мораде пристати. Зовне он Милоша, па му рече: — Сјутра ћеш узети штрањгу, везаћеш Дивоњу и одвести у шуму, па ћемо га тамо заклати.
Сјутра рано устане отац па почне будити Милоша: — Устај, Милошу, да идемо клати Дивоњу. Милош одмах устане, узме штрањгу, свеже је Дивоњи око рогова, изведе га из
Тако јарац и оде. Утом ето Дивоње, па кад видје Милоша гдје плаче, запита га шта му је и зашто плаче. Сад му Милош рече: — Био је овдје млади дивљи јарац, који ми рече: —
отишао Дивоња у пашу, дође ти Милошу један мало старији јарац од првога, и имао је мали крш на глави, па почне звати Милоша: — О Милошу, о Милошу! Гдје ти је Дивоња? Данас ми је пшеницу опасао.
јарац тако рече и оде, а Милош стане плакати. Кад ал' ево ти Дивоње, па пита Милоша шта му је и зашто плаче. Милош му сад каже како је долазио старији јарац од првога, и како има мали крш на глави, „пак
знајући да паса има много више него њих, те да на сваког вука може доћи најмање четверо паса — а већ два лоша убише Милоша!
31. ЈЕДНА ГАБЕЛА У КАО, А ДРУГА ИЗ КАЛА: Све као под 24. 32. НЕ УЗАЈМЉУЈ ЗЛА, ЈЕР ЋЕ ТИ СЕ ВРАТИТИ: По причању Милоша Зеленовића забележио Никола Т. Кашиковић и објавио у Босанској вили за 1887, стр. 106. 33.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Дакле, сунца нема на свету, него се нама само чини. (Увати Милоша за косе.) Шта чувствујеш ти, љубезни друже? МИЛОШ: Чувствујем да ме пустиш. Јер ако те ја заопуцам, биће ти сувише.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Због тога је вода у том извору још увек малко као киселкаста. Хоћу да кажем, од самог Књаза Милоша, лично. Зато се тако и зове, ваљда, шта ти ја знам? После је тај странац одмах наручио воду „Три срца“.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А уз цркву надгробни споменици Црњанских, на пример пароха Итебеја, Милоша Црњанског, који је умро 1735. И других. Вук, међутим, каже да у народу има надимак: „Црњан“ и „Црник“, а да народ каже
вину згрче болна лица, страшне главе лудих мученика, и заори коло Банаћана, што ће погурени, пуни смеха, изићи пред Милоша.
Командир, међутим, јаше коња на тротоару, и виче, љутито, на потомке Милоша и Марка, Зринских и Франкопана, Прешерна и Марка Миљанова: „Дроњо! Један, два! Дроњо! Један, два!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Упита затим Милоша шапућући: ко су ове женске; он јој објасни у две речи ко је ч’а Глиша, а капетаница ни пет ни девет, но се окрете
Једва једном дође бака и пита их: да ли би дали Кају за Милоша Ђурића, трговца. Оп је до душе удовац, две су му жене умрле а оставиле му четворо ситне дечице, па је рад човек да
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
»Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!
! — Ама кажем ти да не може! Није сада милошевско време! — вели ћата. — Аха! За књаз-Милоша ли ми казујеш?! Оној беше човек; мушко, дипломат, бре! Може, ем лепо ће да може! Све по закон, а зулум, да речеш, нема.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А наопако је почело још Док се знало ко је добар, ко лош: Ни онда, наиме, нису два лоша Савладала храброг Милоша, Већ Милош и кум, мили рођа, Смакоше, на спавању, Карађорђа!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Бог вас клео, погани изроди, што ће турска вјера међу нама? Куда ћете с клетвом прађедовском? Су чим ћете изаћ пред Милоша и пред друге српске витезове, који живе доклен сунца грије?
Што спомињеш Косово, Милоша? Сви смо на њем срећу изгубили; ал' су мишца, име црногорско ускрснули с косовске гробнице над облаком, у витешко
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И најзад нам све то, с предвечерја бледа, Расута арија живота изгледа. ОБИЛИЋ Лепше грло у Милоша царско... Зачела га жудња неразумна, плаха Моћног освајача, и љубав што вара, Племенита жртва властелинке младе Са
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Од мале искре велик огањ. — Малој пећи мало дрва доста. — Два љешника ораху (су) војска. — Два лоша убише Милоша. — Већа глава, више главобоље. — Велика дрвета дуго расту, али за час падну. — Мала сјекира велики дуб повали.
МАЧВА Приповиједа се да је кнез Лазар питао Милоша Обилића (кад је дошао да иду на Косово): „Камо ти, Милошу, Мачвани?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Да ли се, уопште, може? Јеврем је, можда, био мудрији од Милоша, али је Милош, сигурно, био јачи од Јеврема. Умео је и да даје и да одузима: снагу, власт, моћ.
И заиста, Устав од 1838. Милоша не само што је спутао него га је И одвојио од власти. Власт и Милош су увек ишли заједно, али ограничена власт и Милош
Уочи доношења тог Устава командант вароши Београда, Јеврем Обреновић, у опозицији, приредио је у част кнеза Милоша Обреновића, на власти, велики бал. Била је то раскошна представа, за злобнике.
Вило је то у мају 1839, када је Тома Вучић Перишић изводио своју прву буну против кнеза Милоша. Изводио је, вероватно, тачна реч: тај човек је, уз суровост и уживање у злу, имао и много глумачког дара.
Негова је игра била не само смела него и смело одиграна. Прво је Вучић бунио и подбунио народ против кнеза Милоша а онда је, са овлашћењем које је Кнез потписао и оверио личним печатом, пошао да умири ту буну.
“ Када се, после угушене буне, вратио у Београд окружен својим људима а са присталицама кнеза Милоша баченим у окове, већ је држао сву власт.
О Господар-Јевремовом необичном понашању Јован је вероватно био обавештен и пре Милоша, али није предузимао ништа и није питао ништа, ки једног ки другог. Шта да предузима и зашто да пита?
Цећао се како 1815, уочи Другог устанка, умало да погреши најтеже у животу. Умало да похвата, у намери да спасе Милоша, који је био талац Сулејман-паше Скопљака у Београду, сопствене госте у сопственој кући и да их преда Турцима.
Али сва цпећа да се умешала срећа и спасла и Милоша, и госте, и њега. Кад је Милош чуо причу, опоменуо га је да ни у оданости не ваља претеривати.
Јеврем је гледао у Милоша, али Милош није гледао у Јеврема, а сви су гледали у њих двојицу. Кнез је тргао руку, окренуо главу и намрштио се а
У Ваљеву, где су се састали, Стојан је гледао у Милоша, који се такође био изменио: то није био онај млади војвода из Првог устанка, не много значајан, ни онај очајник који
Прихватио је, лако, савет Милоша Обреновића да се са Турцима мора што понизније како би се из њихове немилости извукло што мање зла.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Петровић ЦЛXВИИ ЗАРОБЉЕНОЈ БРАЋИ Стари снови наши нису били варка: На Српскоме Југу нема више роба; Пренула је снага Милоша и Марка, Васкрсао Србин из Косовског Гроба!
Размрскане главе лежи гуја шарка, Крв, кап по кап, тужном робу што је пила; Пренула је снага Милоша и Марка, По горама нашим опет пева Вила!... В.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Играо се Суботићев Бој на Косову са Алексом Лепиром у познатој улози Милоша Обилића. И представа, сјајно посећена и беспрекорно припремљена, започе тачно кад је у плакатама, најразличнијих слова
док није дошло до оне језиво напрегнуте сцене двобоја између издајице Вука Бранковића с једне стране, и њега, Обилић Милоша, с друге стране, кад су разјарени противници исукали мачеве и кад Алекса Лепир, сав у голој води, сав, дакле, у оном
иза оне крпетине, те отпочиње први чин, па се ређају редом слике и прилике, и све тако до оне сцене између везира и Милоша. Дакле, пред пашом, са шаком на грудима, понизно стоји Милош.
Јааа-ооооој... Ааааај... Па тајац. Као да је све једно једино ухо и све једно једино око, сви упрли поглед у Милоша, сви би да чују свако његово слово.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
У задрузи је Ђорђе имао два сина, старијега Милету, који се оженио пре војачине, и млађега Милоша, коме је већ осамнаест година.
Ђурицу су знали само по имену, разуме се лажном, које му је у пасошу означено; а пасош је гласио на Милоша Јокића из Доње Трешње.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Постоје добро и лоше постављена питања. Да ли је стварно постојао Чарнојевић из Дневника о Чарнојевићу Милоша Црњанског, то на први поглед изгледа као најгоре постављено питање.
има своју малу историју управо као књижевни лик: можемо пратити његову књижевну генезу кад упоређујемо текстове Милоша Црњанског. Мислим да то није случајно.
Несумњиво, Миличићева космичка теорија уклопљена је у суматраизам Милоша Црњанског, а Миличић заједно са својим пореклом, животном судбином и песничком теоријом послужио је као стварносни
сенка која отеловљује један једва yхватљиви занос или слутњу, која је као магична нит проткала не само књижевно дело Милоша Црњанског него и српску књижевност ХХ века. (1996) ПУКОТИНА У ЈЕЗИКУ Тачно пре сто година, 3. маја 1898.
свакако је занимљиво што се мит о мајци земљи налази и код друга два значајна песника: Момчила Настасијевића60 и Милоша Црњанског61 .
У чисто песничком, а то значи и утопијском сну Милоша Црњанског, свет је премрежен невидљивим везама. У песничком сну Рада Драинца он се сам премешта по томе свету, уз
Довољно је сада сетити се да поређења и тропи код Милоша Црњанског воде из културе у природу. Код Драинца је супротно.
Кад пажљиво осмотримо развојну линију авангардне поезије, код нас као и на страни, није тешко закључити да поступак Милоша Црњанског припада првој, а Рада Драинца другој развојној етапи.
Матићевим и Попиним песмама супротставио оне моменте у поезији Светислава Мандића који су били очити рецидиви лирике Милоша Црњанског, нарочито његовога „Стражилова“.
је целокупно ваше дело и деловање, а непосредан повод је ваша најновија – десета по реду – студија Лирске епифаније Милоша Црњанског и награда „Младен Лесковац“ коју сте управо и за њу примили.
То се исто може рећи, по аналогији, и о реченици Милоша Црњанског. Тек почетком века, од 1914. коначно је стабилизована модерна српска синтакса.
и у Вашим анализама појединачних остварења, рецимо Настасијевићеве „Фруле“, појединих Попиних песама или „Стражилова“ Милоша Црњанског? Јуриј Тињанов је заиста био блистав теоријски ум.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
- буде посвећено синтакси. Истина, синтакса Борисава Станковића и, знатно више, синтакса Милоша Црњанског природно су се због своје особености наметнуле као нешто што ваља најпре расветлити да би се анализа могла
За писца ове књиге посебно су Сеобе Милоша Црњанског биле привлачне зато што је у њима, као ретко где, чисто језичка фактура текста добила место какво обично
Између Станковићевог романа и романа Милоша Црњанског постоје извесне занимљиве сродности, на које се у овим студијама, понекад, изричито указује.
Та је тежња код Милоша Црњанског, али и уопште у српској књижевности, крунисана управо Сеобама, које је песник Милан Дединац назвао „поемом у
Ето зато се овде, будући да се Сеобе посматрају искључиво у контексту раног стваралаштва Милоша Црњанског, уопште не говори о Другој књизи Сеоба, а помиње се узгред исто као и Роман о Лондону или Код Хиперборејаца.
Рани текст је само неким деловима укључен у нови. Затим, први покушај да се објасни ритам и синтакса Милоша Црњанског објављен је у листу Књижевна реч, ВИ, 1977, бр. 91, под насловом Ритам Милоша Црњанског.
91, под насловом Ритам Милоша Црњанског. Потом је за школске потребе објављена књижица „Сеобе” Милоша Црњанског (Београд, 1985).
91, под насловом Ритам Милоша Црњанског. Потом је за школске потребе објављена књижица „Сеобе” Милоша Црњанског (Београд, 1985). Она је и узета као основица за писање студије Сан Вука Исаковича.
ритмички сегментује и, као резултат, добија се извесна вербална орнаментализација, - онда ће то најпре бити поступак Милоша Црњанског у Сеобама из 1929. године.
реченици изузетно мобилни, а чини се и да су од пресуднијег значаја него код било ког другог српског романописца пре Милоша Црњанског.
Неки тумачи првог романа Милоша Црњанског, Дневника о Чарнојевићу, главног јунака упорно називају Чарнојевићем. 213 Он има, као што је познато, улогу
Многи су се и пре и касније овим поступком служили. Али је зато нова функција коју је поступак добио у роману Милоша Црњанског.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Онда плахо размахну гудалом и закликта страшни сукоб и лом. Доведе Милоша у шатор и нагна га да прими пружену му за пољубац Царску ногу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ И овај грешник крене. Сумњам да се и један читав из тога вода вратио натраг. На крају нам напомену да је за Милоша мислио да је неки бугарски војник који је дошао да га изнесе. Од болова није очи отварао. — Али да сам знао...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Јунаци серпски до тога текоше За пример свету. Судба чрна Шатор пред Муратов тешком руком На смрт нам води кнеза и Милоша. Сам Гениј плаче, гладећи погрешке Две. Милошеву лепо правда, Пак је приписује начас кнезу.
На чело реже печат стида, Клетви га народној навек даје. Ви не можете Милоша, ледене, О, прси, судит! Чувство је судац ту. Не знате шта је восторг душе. Обзире с' владетељ, херој лети.
Лакше је кад ти сувом на путу на Врат браћа силом варварски наметну. Ах! Аристида, Фокиона, Сократа, Милоша опомен’ се.
Твоја милост да нас штити И уклони неверства тајне рове, А у здравље Милоша, зета мога, Кој’ мисли издат мене, цара свога.
” То рече, па Милоша мрко гледа, Ког’ оцрни притворством Вук неверни, А Милош када смотри која беда И стид му грози, за тај укор скверни
1835. Крагујевац, стр. 218—20; песник је у Србији променио име, тј. изоставио Чикош а узео, по наредби кнеза Милоша, презиме Стојадиновић. СПОМЕН (стр. 175).
ПРВИ ПРЕЛАЗАК ЦРНОГА ЂОРЂА ИЗ СЕРБИЈЕ У СРЕМ (стр. 192). Прештампано из Дела Јована Хаџића у књижеству названога Милоша Светића. Књига И. Пјесне изворне. Нови Сад 1855, стр. 108—13. Као поднаслов стоји да је „пјесна епијска”.
124—6; без измене прештампано у књизи Дела Јована Хаџића у књижеству названога Милоша Светића. Књига И. Пјесне изворне. Нови Сад, 1885, стр. 121—2, са ознаком да је песма написана „у Београду 1839”.
именом, Мом ћу српству старат се Казат временом: Што је српско љубити, Српства благо грлити, Света да је задаћа Срба Милоша.
родила, Срб ми отац улио Чувства премила: Српско име хранити, Српску славу множити, Дужност да је вечита Срба Милоша.
сам српства дух, Српству зато обраћам Мој ја српски слух: По дедова примеру Језик, име и веру Српске груди чувају Срба Милоша.
луга стан, У туђинском презирем Рају љубве сан: Српству верно служити, Крв за српство пролити Завет свети остаје Срба Милоша. А песник П. Н.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Овај избор у пуној слободи личне воље врхунско остварење добија у подвигу Милоша Обилића, у извршењу завета који је дао своме кнезу.
блискост је очувана и у мотивским обрасцима, у благослову устанику Милошу од Поцерја, имењаку славног косовског витеза Милоша Обилића ("Весели се, Поцерац Милошу,/ Десна ти се посветила рука/ Која знаде погубити Меха,/ Свим Турцима храброг
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Половином прошлога века познати богаташ и ортак Кнеза Милоша, Миша Анастасијевић, дао је сазидати ову достојанствену зграду и, у нади да ће му Кнез Михајло Обреновић постати зет,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
А једнога дана, баш кад је на дневном реду министарске седнице било питање да целокупна влада прескочи плот Милоша пекара и да му из баште покраде трешње, које су већ биле зреле, румене и тако сочне да би примамиле и сваку другу
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ТРИ ДОБРА ЈУНАКА 270 19 МУСИЋ СТЕВАН 271 20 ЦАРИЦА МИЛИЦА И ВЛАДЕТА ВОЈВОДА 279 21 СЛУГА МИЛУТИН 282 22 СМРТ МИЛОША ДРАГИЛОВИЋА (ОБИЛИЋА) 286 23 КОСОВКА ДЕВОЈКА 290 24 СМРТ МАЈКЕ ЈУГОВИЋА 296 25 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ОРАО 300 26
Оне певају, на пример, кнеза Лазара, Милоша Обилића, Југовиће и друге косовске јунаке и познату катастрофу од 1389; оне то чине са многим детаљима и мотивима који
он је брзо постао предмет легенде, чије је стварање било олакшано и драматичним појединостима самога сукоба, подвигом Милоша Кобилића и погибијом оба владаоца“. Како је настала косовска легенда и какав је њен смисао?
Црте тога лика налазимо код Југовића, код Бановић Страхиње, код Срђе Злопоглеђе, код Мусића Стевана и, понајвише, код Милоша Обилића.
Кајица Радоња и Облачић Раде у нечем личе на Милоша Војиновића. Као и он, ненадмашни су у витешким играма. Али немају његове веселости, његовог замаха и ширине.
Кад Србину буде за невољу, у тебе се по соко излеже, те Србину буде у помоћи. Весели се, Милошева мајко, ти која си Милоша родила! Весели се, Поцерац-Милошу!
Је ли Луку жива огулио? Је л' Цинцара на ватри испекô? Је л' Чупића сабљом посјекао? Је л' Милоша с коњма истргао? Је л' Србију земљу умирио? Иде ли ми Кулин капетане? Води л' војску од Босне поносне?
то треба захвалити „књигама старославним“, које су предсказивале „пошљедње вријеме“ и у том времену Лазарево царовање. Милоша Обилића, због његова сењачког порекла, прати подсмех велике господе: „Милоша је кобила родила“.
Милоша Обилића, због његова сењачког порекла, прати подсмех велике господе: „Милоша је кобила родила“. Али погледајмо и Југовиће, који су — уз Лазара и Милоша — најизразитији представници косовског
Али погледајмо и Југовиће, који су — уз Лазара и Милоша — најизразитији представници косовског циклуса. Неоспорно, Југовићи су велика господа.
Као доказ да је рат професија феудалаца Кравцов наводи ове речи Милоша Обилића: Има доста војске у Турака, ал' с' можемо с њима ударити, и ласно их придобит можемо; јера није војска од
господара „све призренске земље“), али је структура ове песме одређена оценом да је „Марко турска придворица“, да је „Милоша кобила родила“ и да је „Реља пазарско копиле“, а то значи — с обзиром на централну улогу „турске придворице“ — да је