Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Крушка. — Најљепшу цуру у Црној Бари. Зар може овако добар момак волети рђаву дјевојку?... Јелицу Милошеву хоће он. Иван се осмехну. Он је давно знао да Лазар воли Јелицу. — Па добро, добро — рече он. — 3нам добро, добро.
— То имаш право! — рекоше у глас и поп и кмет. — Па ено вам хвата и Милоша Севића. Он собом проси Милошеву кћер за Лазара. И онда не може боље бити!
Ко то би? — упиташе сви. Старац само прошапута: — Маринко! 12. ЛОМ Младен оде Ивановој кући да однесе поруку Милошеву. Дочекаше га тамо не може боље бити. Одмах га посадише да седне и донеше ракије да га услуже.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
као и обично размештала Господареву постељу, наишла је Љубица, прошла поред ње, узела са зида, над постељом, напуњену Милошеву кубуру и убила Петрију, на месту. За све време била је спремна на сваку неочекиваност.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Судба чрна Шатор пред Муратов тешком руком На смрт нам води кнеза и Милоша. Сам Гениј плаче, гладећи погрешке Две. Милошеву лепо правда, Пак је приписује начас кнезу. С тог снима; меће прси на Вукове, Доброту кнеза хитро обманувше.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Пошто је навео стихове из бугарштице који садрже Милошеву изјаву о томе да ће бити Лазару слуга и у гробу као и за живота, Кравцов изводи овакав закључак: „То је најјасније
да се покажу искушења која може да издржи крвно сродство), па тек сасвим напослетку може бити — и то само с обзиром на Милошеву чобанску улогу — (како каже Зоговић на страни 326) „химна спасоносној, стваралачкој сили рада, борби за мијењањем(!
Кад дођоше бијелу Леђану, разапеше по полу шаторе. Зоб изиђе коњма царевијем, нема ништа коњу Милошеву. Кад то виђе Милош Војиновић, узе торбу на лијеву руку, од зобнице једне те до друге, док је своју пуну напунио; па он
њега ми ти покри̓ чистом свилом до копита, — ко пјешице узиде нека се на коња врже, и нека бога моли за душу за Милошеву“.