Употреба речи милошту у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ко хоће да зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој. Томе она отвара своја недра и даје своју милошту... А ко проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, никад је не заборавља.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Али оно, и нехотице, сугерише погрешно објашњење чињенице да је Ћопић, касније, често губио љупкост и милошту, претварајући се, мало-помало, у популарног писца у лошем смислу речи.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Истина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако онако... озбиљно, важно...

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

О хајдмо, у светлост, у поља, у цвеће, У чедну тишину успаване ноћи, У милошту тајну из звезда слеће И свечано струји по ведрој самоћи!

и чело, И ја бих брда прешао и реке, И попио бих многу горку чашу, Сносећи мирно удар судбе преке, За слатку љубав и милошту вашу. Но нашто Грци? Мир пепелу њином!

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

О хајд'мо у светлост, у поља, у цвеће, У чедну тишину успаване ноћи, У милошту тајну што из звезда слеће, И свечано струји по ведрој самоћи!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности