Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Срби су дали велики број даровитих људи који су се истакли у разним гранама људске делатности, почевши од песника Симе Милутиновића Сарајлије (рођеног у Сарајеву), па до новијих, као што су Радуловић, Кочић и Грђић.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Просвећен и књижеван човек, он прибира око себе писце, Симу Милутиновића и Вука Караџића, 1834. подиже штампарију на Цетињу, у којој се почињу штампати српске књиге. Око 1840.
Оснивачи су били, сем Симе Милутиновића, све сами угарски Срби, међу којима Јован Ст. Поповић. Друштво, које је било више једна просветно-професорска комисија
Оно што је главно код Милутиновића као песника то су његова епска и драмска дела. ЕПСКИ ПЕСНИК. — По угледу на старе он се нарочито и радо бавио епом, и
ДРАМАТИЧАР. — Од Милутиновића су остала два драмска рада: Дійка црногорска (Цетиње, 1835) и Трагедіа Обилићъ (Лајпциг, 1837).
Необавештени Гете препоручивао је да се Сербианка преведе на немачки; Јан Колар је Милутиновића и Мицкијевича називао »двома најглавнијем певцима садашњега века«; Мицкијевич је његовог Обилића стављао у исти ред са
Његош је доцније захвалио свом првом учитељу, Луча микрокозма посвећена је Милутиновићу, а у песми Спроводъ праху С. Милутиновића он је певао: Ја сам теби много дужан — дужности су ове свете, Ка олтару признаности64 нека вјечно оне лете.
Извесно је да је Његошу од Милутиновића остало: мешавина народне поезије и митологије, митолошки речник, местимично коване речи, чести архаизми, а негде се
У томе делу Његош из народне поезије прелази у уметничку поезију, под очевидним утицајем Симе Милутиновића. Чист језик из првих песама овде се меша славизмима и русизмима. 1834.
народне песме но и нове песме непрестано стварале, живећи у тренутку непрекидних борби са Турцима, васпитан од Симе Милутиновића који је занесено волео народну поезију, Његош је знао народне песме, волео их, скупљао их и подражавао.
ГЛАВНА КЊИЖЕВНА ДЕЛА. — Његош се доста споро, али стално и јако развијао. Од имитација Милутиновића, Мушицкога и народних песама, он је прешао на оригинално књижевно стварање, и у последњим годинама живота дошао до
у сентименталној идеализацији народне прошлости код Милована Видаковића, у необузданој, прекипелој поезији Симе Милутиновића, у Његошевој љубави за народну поезију, у плачевности песника четрдесетих година и њиховом подражавању народне поезије.
У »генијалности« он је био сјајан ђак исто тако »генијалног« Симе Милутиновића. Оно што је он казао о једној Змајевој песми може се са пуно разлога применити на велики део његових разбарушених
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ЉУБИ НЕНАДОВИЋУ * 181 ПОЗДРАВ НИКОЛИ ТЕСЛИ 184 ХИМНА ТЕКЕЛИЈИНИХ ПИТОМАЦА 187 СПАСЕНА ЈЕ 189 О СТОГОДИШЊИЦИ СИМЕ МИЛУТИНОВИЋА-САРАЈЛИЈ 192 О ЗАРУЧЕЊУ КНЕГИЊИЦЕ СТАНЕ 194 ЊЕНОМ ИМПЕРАТОРСКОМ ВИСОЧАНСТВУ 196 ЗАР НЕМА ДРУГА ЛЕКА! 197 КАД ВЕЋ МОРА..
И где год је српских груди, Из њих тамјан Богу стиже: Нега пали, њега диже Нераздељен жар. О СТОГОДИШЊИЦИ СИМЕ МИЛУТИНОВИЋА-САРАЈЛИЈЕ (У музику ставио Ј. Маринковић) Осећате л’ струју Поноса и дике, Којом трепте ретки дани И свечани само?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
, а који је дневник у доба објављивања песме био својина др Јована Андрејевића (в. непотписани рад Из дневника Симе Милутиновића, Летопис Матице српске 1863, књ. 108, стр. 39—40; песме су у продужењу, на стр. 40—50, као и на стр.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
поезије од Хомера до романтизма, као и на песничка искуства савремених српских песника, а пре свега на свог учитеља Милутиновића. Синтетичан по својим захватима у традицију, Горски вијенац је такав и по својим уметничким особинама.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Песме: Перовић Батрић, Три сужња и још неке записао је Вук од Ђуре Милутиновића Црногорца. „Он је, као слепац, негде око 1809.