Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
као да већ савршено зна да се без ње плаче, њу жели, на њу се најпре почиње осмијавати, и њу као своје прво блаженство милује и љуби.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Кад је момак ваљан, честит?... — прихвати чича Мирко окренувши се попу. — Може, може, ја! — Кад и девојка нега милује?... — настави Пурко. — Може, може, ја! — одговара поп ђа овом ђа оном. — Па кад може, хајдемо, браћо!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Та ја ћу ових месојеђа — свеједно!... — рече Иван. — А баш бих желео знати да ли је Лазар милује! — рече Крушка. — Знаш шта ћу радити! Казаћу Маринку да га он испита... Нико то не умије као Маринко!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” И тако се он сасвим отпади од куће. Само ћути. Матери никад не гледа у очи. Нас децу не милује ни осорне речи да рекне, а камоли благе. Све бежи од куће. Само нам пара даје колико које хоћемо.
А некад, опет, мекан као памук, тражи само да милује децу, даје им по десет пара и ни за шта се расплаче. Нпр., каже: — Ето, ја остах као сухо дрво у планини!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Наза, Од муке, после почела и да пије. Проси, проси, па се напије и дође. Стане Љубу да дрма, буди, милује а он уморно, мртво преврће се на другу страну да заспи одишући и бранећи се од ње. — Не дирај ме, мори! Пусти ме! Ох!.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Дакле, напред у неизвесно, у коме је само смрт извесна! Ево осећам лепо, како ме милује црно крило гавраново”. Два дана иза тога, пред вече двадесет петога јула, Јуришић је журно Дојурио кући.
И тако занет оним сладострасним опојним осећајем он је сањарио како грли, милује и заводи оно лепо и топло тело што се с неким болом подаје, па се ипак смеши и тако смешећи губи постепено свест.
Ко би ушао у све оно тајанство ствари, или ко не види и не осећа ону руку која све регулише она што нас милује тачно „према данима у које нас је мучила и према годинама у које мо гледа и невољу.
Африка
шамара свога мармитона, да се издире на њега и плаши га. али сам видео и да га, чин се овај уплаши и расплаче, теши, милује и мази: „Ти си мармитон „за“ мене, ти си син „за“ мене!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Чинило му се да чује њен шапат и да осећа њену руку, која га, по потиљку, милује. Велико, залазеће, Сунце, као да још црвени изнад брда и Дунава, из даљине, а она стоји и сад онако како је виде.
Гут! Јаwохл? Купио је сено испод Цера, са братом, па у том застаде, поред свог малог сина, Гаврила, па поче да га милује. А старији му брат повиче: Остави дете па граби сено! Он остави.
Дуго је трајало, док је Исакович успео да је умири. Дуго је морао да је теши и милује, док му се опет, сва, предаде. Шапутала му је, са уснама које су од уживања дрхтале, да она и њена ћерка, Текла, већ
Осећао је, како га ветрић, са Дунава, милује по коси и лицу. Имао је обичај, после, да каже да му је то била најлепша награда у животу.
заборавио, тако рећи, а која је била тада већ годину дана мртва, почео је, у затвору, да сања, како му долази, како га милује, по потиљку, по коси, како га љуби.
Павле, у сну, примети да су загрљени, да га она милује, у неком безумљу, а он осећа, пренеражен, само то, да лете, и да нису више на земљи.
Он је, лично, био осушио ознојену животињу, а затим јој намештао жвалу, неком чудном нежношћу, као да милује неко лице, женско. Сад је, под њим, ишла мирно, и весело, као да играју. Он јој је мумлао и тепао. Лиса, Лиса!
Било му је жао Трифуна, само кад би га видео, како по Подољу задржава понеко дете, па га милује и мази. Личи, каже, на његово, које је оставио, тамо, у даљини, у Срему.
Уочи тог дана, Павле усни да му је дошла жена – и да га милује нежно, нежније него што га је икад миловала. Рече му да га она воли, а да га воли и Варвара, која плаче, јер је
Шта би са госпожом Софиком Андреович, на првом преноћишту, кад је Трифун одлазио, да јој милује и успава децу? Трифун на то поче да виче да то није исто. Вишњевски је, курварски, нападао, на туђу жену.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
му се у заборав Овај га тражи у трави Тражи га тражи Где га све не тражи И тражећи њега изгуби себе ЗАВОДНИКА Један милује ногу столице Све док се столица не покрене И да му ногом слатки знак Други љуби кључаоницу Љуби је како је само
сунчати се нага Ја никад нисам марила месо Ни мене нису те крпе завеле Лудим за тобом овако нагом Не дај сунце да те милује Боље да се волимо нас две Само не овде само не на сунцу Овде се све види кошчице драга ИВ.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
МИЛЕ (милује јој руку): Дакле, реци ми, шта је? РИНА: Замисли, мој први муж, муж који је извршио самоубиство дављењем, појавио се,
Ја хоћу да ми венчање моје јединице буде највеселији дан у животу... (Милује је по коси.) Стрпи се мало, видећеш, све ће добро, све ће лепо бити. ВУКИЦА: Још на све то ти ми доводиш тетка-Агнију.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Дете поче да га милује рукама, хватајући га за сребрне кићанке на клобуку, смејући се, кроз плач. Над ритинама и врбацима почело је да се
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
првих четрдесет дана свог живота, посебно до крштења, и зато је забрањено да се оно износи из куће, да се љуби и милује за све ово „критично време“. Породиља се чисти први пут одмах по рођењу.
⁸² У вези са овим табуисаним радњама јесте и круг веома занимљивих и необичних забрана да се љуби и милује мало дете. Дете не ваља љубити, пише Миодраговић, нарочито ноћу, јер неће добро спавати.
у нашој традицијској култури нипошто не узима у руке мало дете, нити га облачи, љуља, храни, ретко га носи, а још ређе милује и љуби.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
образом поуздану тврдоћу њеног новчаника у малом џепу и свежањ кључева, хладно злато бурме на руци која те расејано милује по образу), али, поносна си ти, издржаћеш, никада нећеш признати да си поражена, па настављаш да се бориш сама против
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Али данас, у дане среће, док тихо вече милује уснуле врбе, сети се њихових поклича, њихових нада и жеља, победа и успеха, јер су те они, Републико, створили и
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Шта, шта? Може бити у позоришту, али у свету тога чуда нема. КУМ: Зашто; ако жена свога мужа милује. МАКСИМ: О, пуца им срце. Зато се свака убила, кад јој је муж умро. НИКОЛА: Као и ми за женама.
да видиш како се ту прави кур. СТАНИЈА: Шта је то? ЉУБА: Кад се момак у девојку заљуби, па јој казује како је милује, и она њему одговара. СТАНИЈА: Па то слушају људи? ЉУБА: Каткад има по шест стотина, и било би више, да је соба већа.
СТАНИЈА: Леле, мајко, како се исквари свет! Она је земља несрећна, где се не учи како треба момак да милује девојку, и девојка момка. Ама то се стиде чинити у кући пред мајком, пред старијима, а ови раде то пред толиким људма.
СТАНИЈА: Лепо, лепо. ЉУБА: Оћеш и ти да слушаш? СТАНИЈА: Оћу. Боље то, него како се милује. ЉУБА (чита): Глава једанаеста. Сљедујући дани били су дани непресјечне љубови. СТАНИЈА: Што, и у књиги љубов?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
светлом неког чудног и непредвиђеног оптимизма, као и невиђеном љубављу за сав људски род, укључујући ту и нас две — милује маман по коси, грли је и умиљава се као мачор у фебруару, обећавајући брда лове, прави виски, праву кућну помоћницу,
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Кyћо, призме, квадрата, троугла, ромба, коцкасте лопте: шире се широм Божија врата несреће тону, згибељи хропте. Милује месец чело ми, пете. Сањајмо скупа, румени свете.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
О, татице, ви не можете ово емфиндовати. Да сте само један дан били у Бечу! МАРКО: А милује ли он тебе? ЈЕЛИЦА: Ја сам њега мојом лепотом тако опчинила као Сикхарда Геновева.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ману га Мачак, па торби хрли, другара вади, снажно га грли, милује кресту и репић крив. „Побогу брате, јеси ли жив?!“ А Пијетлић рече: „Умакох смрти, само се земља пода мном врти.
БАКИНО ПИСМО Унуко моја, дете сунчаног лика, деда је срећан због твојих красних слика, руком их глади, милује читав дан, дедин је живот постао распеван. Свакога јутра замоли мене, стару, опиши слике, сваку боју и шару.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
1972-3. ТО СЛОВО 1. Док иде испред нас длан који нас води и гледа милује нашу влас излази из рамена светли на поласку у свет и одмах каже: стој човек мора да се сећа док удариш дланом о
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ветар ћарлија и повија таласасто већ зреле стабљике кукуруза, а сунце јесењим зрацима као да милује. Око торња чује се весело цвркутање врабаца.
Иако с презиром мислим на позадину, ипак, ипак... човек нема шест живота. Сунце благо сија и поветарац као да милује. А она тиква пробушена, сигурно од куршума, и ја подскочих, те се прилепих уз једну врзину.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави... Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице !...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Загреб, 1918. МОЈА ПЕСМА Душа је моја богат сељак, пијан весељак, у завичају. Милује голу жену што спава, тврдо, ко плећа гојних крава, у житу, куд ноћи пуне црних врана, падају.
Викала би у сну и пробудила се вичући. Затим ми гледа у очи, усне јој дрхте, милује ми руку, па се смеши. КОМЕНТАР УЗ „МОЈУ ПЕСМУ“ Зиму 1918. провео сам као у сну, у селу.
РОБОВИМА Не убијајте псето ни вука. Нећете скинути јарам с врата – нема слободе, док вам рука милује децу, и сестру, и брата. Не тражите по улицама мрачним, риту и блуд, што црвени.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Ајде са мном... волим те као своје рођено дете. Сироче: Идем! Госпођа у црнини. (Милује је.) Мило дете моје!... Сироче: Мати моја! (Одлазе.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње. И онда она друга почине да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у
И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима. Софка се због тога осети тако потресена.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
зиме даха злога, Пролистале гране сваког младог шиба; Цвет осуо круне новог, белог глога, Ветрић свежу траву милује и гиба.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Љубе се као лук и очи. Љут као овца. Мекано као кост, медено као жуч. Милостив као зла маћеха на пасторче. Милује као враг тамјан. Мио му је кô трн у нози. Миран као јаре. Наудиће му као врабац гуски. Пазарио као пас на вашару.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад он све чује, ражали му се здраво, па јој рече: „Маћија је на тебе мрзила, а Бог те милује; ја хоћу да те узмем; хоћеш ли поћи за мене?” „Хоћу” рекне она.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
да су њеке од тијех слика од велике вриједности, а то бијаху: свети Фране, сух и безбрк, држи њеку тичицу на длану, а милује ју другом руком; свети Ловре, мршав, висок, млад човјек, држи роштиљ на коме су га крвници пекли; свети Јероним („наш
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
је оне друкчије него икад, гледају је не као Ђорђеве ситне и зле; опусти песнице, спусти руку на шубару као да га милује, зажеле да седне поред њега, да му се пожали, да му каже нешто и још нешто што јој се заљуља у глави и дрхтавицом се
буљук жена да га смири и у сан завеже, а не једна приткаста жена с меким, дугуљастим сисама, које је брадом волео да милује и гњечи, очајан што нису живе лубенице меса, док је она кроз нос јаукала, изломљено, кмекаво.
— Лажеш. Зар би бабица што је лично краљицу Наталију порађала јела мачке? — каже Мијат и милује ибрик у сенци. — Хоћеш у Алексу да ти се закунем да ми је Ђорђе давао прасе за онога мога шареног мачка?
“ плакао је. „Мораш.“ „Молим те, немој ништа да ми купиш... Никад немој, тата.“ Ђорђе завуче руку под чергу, милује му ногу, открива је. И она је модра! Има ли те где, боже? „Деде, обуци панталоне.“ „И оне су ми мале.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тада је поред њега увек мала, мила сестра Поунд да га поврати из грча. И наслоњен на њено раме и докле га она милује својом пуначком, голом руком, он долази к себи, захваљује јој и понова јеца страшне оптужбе противу бедне деце што су
осетих, ја тада чудно осетих да је оно једино које ме жали, једино које ме са пуно бескрајне доброте и нежности гледа, милује и воли. Био сам се већ сасвим повратио кад угледах два лептира што су полетела из цвећа. Ја скочих.
За све време овога мога напора осећао сам како ме њен поглед милује, и кад ми она полако рече „хвала“, ја се, руменећи, насмеших и одговорих: — Хвала Вама.
покрету кола, и ја сам чешће осећао како ме, извучена испод крзна, под којим је два плава ока дрêм све више освајао, милује њена као свила мека коса.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
У ЛОВУ 345 БАБА И БЛАГОВИЈЕСТ 346 БАБА И СМРТ 347 СВЕТИ АРАНЂЕО И БАБА 348 НАЗИРЕМ 349 ХУРИЈЕ И ХУРЦИ 350 КО НАЈБОЉЕ МИЛУЈЕ? 351 ШТА ЈЕ 3АПОВИЈЕД — ЗАПОВИЈЕД ЈЕ 352 СВОЈСТВА ЛИЈЕПЕ ЂЕВОЈКЕ 353 И ВРИЈЕДИ 354 ПОМО3̓ БОГ, ЗЛА ЖЕНО!
Када свекрва оде да тражи хаљине, вјештица ће: — Бога ти, султанија, милује ли те како муж? Султанија се зачуди, па ће јој: — Бога ми, милује, ама ми је за чудо оклен ти знаш да сам ја
Султанија се зачуди, па ће јој: — Бога ми, милује, ама ми је за чудо оклен ти знаш да сам ја султанија. — Како ја не бих знала, кад ја свашта знам?
Тета лија остала као цура у царскоме двору. Е не зна цар шта да ради с њом! Милује ју, глади, меће на кољено, посади на крило, љуби, грли, док одједном међу злаћаном јој косом запази једну обичну
Чуди се сав царски двор и дворјани: да чудна јунака, да лијепог златнога коња! Огледају га, цар га милује, док једном слугану заповједи цар да оде у врт и донесе златну јабуку. Слуга оде, утргну је и донесе му је.
Слуга оде, утргну је и донесе му је. Он с јабуком у џеп, поклони се и оде, узјаха на свог коња па бјеж̓ даље. Цар милује коња, пипај га, љуби, пита га њешто њемачки, а он му маше главом и лупа копитом; онда му даде груду цукора и заповједи
Сваки час је пипа, сваки час је милује, ал̓ како није, доста да се баш та вишња осуши. Отац, кад је то видио, од жалости не зна шта ће, већ узô сикиру па од
— Јок оно, — одговори јој. — А зашто не? — упита је. — Богме, зато што у корану не пише. КО НАЈБОЉЕ МИЛУЈЕ? Сиђеле негђе жене и ђевојке на прелу према сунцу, па се о свачему разговарале.
Једна ђевојка која ту бијаше, доста пристара, рече: — Ма хвала боту, да ми је знати ко најбоље милује? Једна рече: најбоље поп; друга: није, него ђак; трећа: није, него чобан; четврта: није, него млинар; а пета: није,
Не милује, моје ми душе, нико тако, слађе и милокрвније, као Светогорац бог му душу упокојио, као и хоће! ШТА ЈЕ 3АПОВИЈЕД — ЗАП
Ћипико, Иво - Приповетке
— А не зна нашки.... Има једно њихово магаре што им пошту носи. Видјео сам на своје очи једном: милује га и глади као да је крштено... Бога ми воли га но своје момке! Па се часом замисли: — Хајде сада...
Испрвице брани се, а послије не може да му одоли: данас у цркви добио је на њу право, и пушта да је милује. Но он, поступице милујући је, све јаче гори од пожуде, и нехотимице зближи се, да му осјети мушку вољу, и шапће јој:
осјећа њен поглед над собом, и неколико пута опази њену руку да се лагано вуче око његових образа, као да хоће да га милује, али лијен је да се прене и одбрани...Унеке, дјевојка се ослободи посвема и, изнебуха, обима рукама обгрли га.
Да се одбрани од гријешних мисли, престрашен, узе преда се најмлађе дијете и милује га по глави. Али оно, пошто други пут загрми и сијевну, заплаче; за њим заведоше се остала дјеце.
Марко навикао да своју цуру милује, обгрли је, диже се, повуче је за собом и бесно заигра. Стара Стана, насмејана, чучи на земљи, гледа своје дете и
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње. И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала кад ће доћи ноћ [. . . ]”.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Са музама прави брак, Јест блаженство, то зна свак; Кад по кући жена псује, Муза мене тад милује; Кад је жена неочешљана, Муза мени иде сјајна. И кад шешир хоће жена, Муза је с цвећем задовољна. ПОЗОРИЈЕ 6.
Петровић, Растко - АФРИКА
шамара свога мармитона, да се издире на њега и плаши га. али сам видео и да га, чин се овај уплаши и расплаче, теши, милује и мази: „Ти си мармитон „за“ мене, ти си син „за“ мене!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Немој да ми умреш, мамо моја слатка! тебе твој Стојан воли... и милује... милус... милус... И ова мала прилика наслони главу на моје груди, једном ме руком страсно загрли и стеже, а другом
се од мене, побеже два-три корака, прилеже потрбушке на траву, једну руку диже као да некога, ко лежи поред њега, милује по глави и рече: — Ћути, ћути, Стојанко. Ето Турци у село, да нас не чују. Ћути...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Затим оњуши револвер и стаде да га лиже. — Осетила вазелин! — смеје се Драган. Узе на груди мачку и поче да је милује. — Ходите да чујете како преде. Фр... фр... фр... — прео је мачак и жмиркао очима. — Да човек позавиди...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У тој дијецези не завидим ни митрополитској митри. Моја дијецеза мене милује, почитује, има повјереније к мени, и моја је сва радост, утјеха и дика у њој!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
А човек луда!... Храни копилад! Љуби их, тепа, мази, милује, У пуној болти свог супарника Купујућ сигре деци љубљеној: Медене страсти, шећер пакости, Војнике хитре, брзу
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Како си ми, како си ми, магајце један? Нијеси ти коњ, већ онај вејити, вејити магајац! — тепа му, и чује се како га милује и лагано удара по сапима. — Сад ће теби твој прото дати соли, па дати зоби, па те онда лијепо напојити и истимарити.
Ћипико, Иво - Пауци
више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује као да је на јави... Али још није чисто одлучио коју ће: одумиће задњи час, кад му догори.
Шчепа је и гризе је по врату, и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта, и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад осјети његову руку
Да, веле да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин...
— Остани, Машо, још остани! ... Овако ми је лијело ... Фала ти! Ово ти нећу никада заборавити ... И све страсније је милује... Маша осјети додир и голицање његова лица на своме, осјети његову мушку вољу...
и успомене, а шум живога мора, као блага музика што долази из неизвјесне даљине, блажи му жестоку, младићку страст... милује га и успавкује лагано, лагано...
— успротиви се он. — Мислиш да је мени лакше? — и обухвати је руком око паса. Дјевојка једнако плаче; он је милује и тјеши, и вели јој: Сједнимо на жало; слушајмо море! Проћи ће нам! Сједе на влажноме жалу. Шум их успављује.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
И најзад: лежим тако у нарамку сламе у јаслама, око мене су кравље њушке, млади дах ми милује лице, велике благе очи ме мило гледају.
Јелена укрстила руке на крилу, испрепрела прсте, дланове окренуте нагоре, дугим власима косе их милује покрећући споро мало накренуту главу, лево и десно. Пипац грицка нокат на палцу леве руке.
Погледам: и он и она су непомични. Надноси затим своје лице над њено и ја не знам да ли је љуби, или је милује; да ли оплакује њену смрт ако је мртва, или је буди ако је ошамућена. Ободем коња и журно пређем преко воде.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
При овоме осветљењу, каквог га још никада не видесмо, изгледају сви предмети чаробно. Земљина месечина милује лист Ваше испружене ножице, а ја завидим тим хладним зрацима.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (обесне се о њу, плаче, гура главу у недра): Нано, нано! О не знаш ти, нано моја! КАТА (милује је): Па кажи, чедо, кажи нани својој! ТАШАНА Не знам. Само знам да не могу више. Не могу више да овако издржим.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Прошла је година дана од Ристине осуде. Пролеће огрануло. Зелени се трава, зелени се река, сунце греје нежно као да милује. На кући мајстор Костиној две роде, али би прикладније било да су две вране.
Засвирала је музика, и ја сам се пробудио. — Госпа Нола је миловала Швабу по рукама, и није знала да га већ дуго милује. — Глупости говориш, Швапче, али нека. Метни ми, богати, тај мелем за главу; место златног перја.
Лексо, сине — умирује је мати. — Ја ћу ићи тамо где има школа. Ја знам и где има, и шта се све тамо учи. — Стефан милује своју кћер: — А ти не опажаш да сам ја баш на занат мислио, кад сам купио за тебе клавир, и удесио с учитељем из
У степеништу, отац је дигне у наручје, и милује је, и обоје подрхтавају и ћуте. Сокина једина срећа. Прекине срећу Сока: „Пусти ме, задуваћеш се.
Нова пракса као да му је годила. Стане поред ћерчице, милује је по глави и почне да јој прича. Све тако стојећи прича понекад врло дуго, и лепше од лепшега, о деци и разним
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
девојку заљуби, он тражи свакојако прилику да јој се допадне, помаже јој у сваком случају и једва сме изустити да је милује.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Лађа је излазила на пучину... САН ИЛИ ЈАВА Сунце је одскочило увелико и као да нас милује својим топлим зрацима. Људи се буде и, чисто чудећи се, посматрају око себе.
Главу сам једва одржавао у усправном положају. Један од оних са огртачем приђе ми и поче да ме милује по лицу, тешећи ме да моје стање није опасно. Лекар је био мој познаник.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Две тамне очи, две ноћи, Каил сам много на тебе, Ја да те водим за себе, Па куд ми мајка живује, Да ми те она милује, Да живиш како гидија, Да гучеш како кумрија, Бре, леле, џанум, Стојанке, Стојанке, бела, врањанке!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
тако и заспи с главом уз камену плочу, сања чудне снове, а кад се од страха прене, дуго трља очи буљећи у овце, милује отпао камен и шапуће: — Гдје си, Јованче, сад си био ту? Тако си ми нешто лијепо причао, а ја заборавио.
Па чак би се и због тога ражалостио и бришући сузе, стао је да милује гуњ. — Неће тебе твој стрико, шалим се ја само.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ко ли у самству милује живити, горак је и чемеран његов живот. Код свога блага свашта је жељан и нинашто недостачан. Свакад худи и тужи, у
А по својој кући ништа му се не милује слатко згледати; и јето му је горко ове и неваљало, ка неке исто сплачине, ако би и понабоље било, како му се свиди.
У злоби и оседесмо! Од свеца преласно слепац буде. Пропадне кроз гране и на цедилу остане. Ко милује правду, тај Бога милује. С лажом се меште губера покривамо. Неправда сама себе с лажом погуби.
Од свеца преласно слепац буде. Пропадне кроз гране и на цедилу остане. Ко милује правду, тај Бога милује. С лажом се меште губера покривамо. Неправда сама себе с лажом погуби.
Сиромаши не жали, младеж не милује, седиње се не стиди, мита не прима, плача не слуша, мобе не зна што је то, склањања не мотри, нит се од кога што
владике не почитује, старце не штеди, дечицу и младеж не познаје, удовице ни сироте не жали, лепоте и красоте личне не милује, блага ни камења драга за искуп не гледа. Све једнако мори како што косац траву коси и ништа не пробира...
РАСПРА Ко вели да зна што је, оно му и јест бог, што он зна. А истога бога нејма свога. Тако и одвише ко што милује, за чим ли све дурма жели и о чему се врло стара, оно му је његов бог, а не који други. А бог је недознат никим.
Јер како жену за себе ју је обручио, а кано своју кћерцу милује, и ка на слушкињу мисао на њу носи и ка девојку је чува, кано башчу је обграђује, ка врат је обгрљује, и кано о глави
И апостол вели: »Не опијајте се браћо с вином, јер у томе је блуд и свака неправда, а и сиромаштво. Тко рече милује вино и мазно јести обогатити се не може. Раздрто рухо на себи носи ни пословати што може.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Друго заступи саг! Србија! Србија — слободија!... Ако за тој! Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује. Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу
Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?... — Мори, — рече досадно Зона — Васка могла да си збори што си милује, — тој си је њојно знање... — Тол’ко? — Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.
Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра. Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.
„Ја си учини’ тој, збори си Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!... Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу, — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...“ — Ама!