Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
имао врло велико и право искуство, јер је био лекар-човек, лекар-добар човек, говорио је неком заједничком пријатељу: „Мимићу би требало помоћи. Синоћ, нађем га, седи поред детиње постеље — мала има крајнике — и чита.
У Мимићу се због свега тога поново исправило придављено частољубље, уједно и нека неурастенична узмениреност: да сад или никад т
У Мимићу се сад сасвим једнострано разболело оно емотивно: испунио се неким опаким презрењем за све, а у кући је постао нем и гл
Дакле, окани се узрока, него дохвати последицу за врат, и, ако се игда може, промени угао живота... Кажи оном Мимићу да бежи рецимо у Бразилију, далеко од Аустрије — смеје се доктор-Милутин.